Godinu dana nakon početka agresije režima Vladimira Putina na Ukrajinu, doktorke i doktori nauka, profesorke i profesori Univerziteta u Beogradu pokrenuli su inicijativu za oduzimanje počasnog doktorata predsedniku Ruske Federacije koji mu je BU dodelio 2011. godine.
Doduše, Putin to priznanje u formi diplome nije ni preuzeo, a slučaj je takav bio da ga je nekadašnji rektor Branko Kovačević maltene jurio po aerodromu u Beogradu da mu ga uruči, preciznije ode „na noge“ u Moskvu.
Bezuspešno.
– Posle toliko smrti i patnji koje su prouzrokovane naređenjem Vladimira Putina da se napadne Ukrajina, deo obrazloženja odluke kojom mu je dodeljen počasni doktorat – da je doprineo poretku međunarodnog javnog prava i vladavini prava – zvuči do te mere groteskno i cinično da je zaista neodrživ – kaže za Danas Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji i jedna od potpisnica inicijative o oduzimanju doktorata Putinu.
Štaviŝe i kad bi se isključio agresivni rat, dodaje, tu počast mu nije trebalo dodeliti, a političari su poslednji koji ju zaslužuju.
Prema rečima istoričarke i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravke Stojanović, takođe, potpisnice ove inicijative, to je jedna od mnogih sramota Univerziteta u Beogradu, a sada ima šansu da bar malo povrati svoj ugled.
„Ješćete korijenje“
Na pitanje kako komentariše to što je takozvani narativ zvanične srpske politike da bi u odnosu na stradanja, patnje i bedu naroda u Ukrajini, trebalo gledati sopstvene interese, a u smeru neutralnosti prema ruskoj agresiji, sagovornica Danasa kaže da „od samog početka rata u Ukrajini srpska javnost se „ugradila“ u tu priču doživevši taj rat kao svoj“.
– Što kao osvetu za četiri izgubljena rata u Jugoslaviji, što kao revanš protiv NATO pakta i Zapada. Odatle ta snažna identifikacija, propaganda je samo mali deo toga. Građani Srbije kažu da nisu spremni da „daju“ Kosovo za ulazak u EU. Dakle, modernizacija, demokratija, razvoj, pa ni bolji standard nisu ciljevi za najveći deo građana, ako je suditi po ispitivanjima javnog mnjenja – napominje ona.
To smo već imali, dodaje, kada je Branko Kostić pre sankcija 1992. rekao da ćemo jesti korijenje.
– Jeli smo korijenje, a Milošević je izbore izgubio tek 2000. i to „za dlaku“. O tome treba razmišljati – zaključuje Dubravka Stojanović.
Građani slede mišljenje nametnuto gebelsovskom propagandom na okupiranom RTS-u i ostalim režimskim medijima
Prema rečima profesora Dušana Teodorovića najveći broj građana Srbije uglavnom vodi računa o sopstvenim interesima i uvek sledi “zvanično“ mišljenje nametnuto gebelsovskom propagandom na okupiranom RTS-u i ostalim režimskim medijima.
– Eventualno uvođenje sankcija Rusiji posmatra se isključivo kroz prizmu cost-benefit analize. Moralnost je ubijena, a razumevanje i saosećanje sa patnjama gradjana Ukrajine ne postoji. Poništavanje počasnog doktorata, koji je Univerzitet u Beogradu dodelio, na predlog Pravnog fakulteta, u martu 2011. godine Vladimiru Putinu, predstavljalo bi, u sadašnjoj situaciju, pokušaj da se Univerzitet u Beogradu i akademska zajednica Srbije vrate načelima akademske čestitosti i moralnosti – smatra Teodorović.
Posebno je ponižavajuća činjenica, podseća sagovornik Danasa, da se te 2011. godine Vladimir Putin nije ni pojavio u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, s obzirom da je dao prednost sastanku sa ruskim i srpskim bajkerima na stadionu F.K. Crvena Zvezda.
– Tadašnji rektor Branko Kovačević je odmah iskazao spremnost da otputuje za Moskvu i tamo Putinu uruči počasni doktorat. Poništavanje ovog sramnog „doktorata“ predstavljalo bi putokaz ka moralnosti i opšteprihvaćenim društvenim vrednostima u svetu – zaključuje Dušan Teodorović.
I vlast i opozicija žele Srbiju izolovanu žicom na periferiji Evrope
Profesor Ivan Videnović, takođe, potpisnik inicijative za oduzimanje počasnog doktorata Vladimiru Putinu, kaže za Danas da u stavu politike režima Aleksandra Vučića prema agresiji Rusije prema Ukrajini nema nikakvih interesa građana Srbije.
– Tu postoje samo interesi onih koji žele da drže Srbiju izolovanu žicom na periferiji Evrope i van njenog prirodnog okruženja. Takvih je prepuna vlast i prepuna opozicija. Profesor BU ne može biti baš takva politička neznalica i verovati da ono što će ostati od Putinove Rusije nakon propasti agresije na Ukrajinu, izolovane i odsečene od svih stolova odlučivanja, sposobne jedino da tim nuklearnim aresenalom, stečenim na lažima i prevari Ukrajine u Budimpešti 1994. godine, nanosi drugima štetu a nikome korist, da takva Rusija može na bilo kakav racionalan način više štititi ineterese Srbije – kaže Videnović.
A sve i da može, napominje naš sagovornik, kakav bi studentima to bio to primer nemorala, kukavičluka i lenjosti intelekta profesora BU – ćutati, prikrivati i efektivno podržavati strašne zločine jednog nasilnika, ubice, lažova i prevaranta, jer im on može doneti neku korist?
– Beogradski univerzitet duguje svojoj tradiciji izjašnjenje o ovom, pre svega moralnom pitanju – zaključuje on.
Šta radi sada „veliki pravednik“ kojem je Univerzitet u Beogradu dodelio počasni doktorat onomad?
I profesor Rade Veljankovskim potpisnik inicijative o kojoj je reč, smatra da, kada je pre dvanaest godina Senat Univerziteta u Beogradu dodelio počasni doktorat Vladmiru Putinu, ni tada nije bilo dovoljno razloga za taj čin.
– Bilo je neuverljivo da je laureat „pobornik doslednog poštovanja međunarodnog prava i principa nacionalne suverenosti i da je dao veliki doprinos ostvarivanju vladavine prava u svetu“. Tada se nije znalo da će „veliki pravednik“ na najsuroviji način, agresivnim ratnim pohodom na Ukrajinu kao suverenu zemlju, dematovati i sebe i naše akademce koji su ga proglasili doktorom mira. Ali sada se zna! U tom svetlu, ako je interes Srbije da i dalje ostane pri podršci Putinu i ne povuče priznanje koje mu je Univerzitet dodelio, to je dokaz da Srbija i njena akademska zajednica podržavaju Putinovu tiraniju – kaže naš sagovornik.
Iluzija da će Rusija sprečavanjem Kosova da postane članica Ujednijenih nacija, doprineti njegovoj reintegraciji u Srbiju, jalov je osnov za gažanje pravde sopstvenim interesima, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.