Doktori nauka i profesori Univerziteta u Beogradu zahtevaju oduzimanje počasnog doktorata Vladimiru Putinu

Kako se podseća u ovoj inicijativi u koju je Danas imao uvid, na predlog Komisije za univerzitetska priznanja (06-4866/2-III/11.03.2011), a na inicijativu Pravnog fakulteta, Senat Univerziteta u Beogradu, na sednici održanoj 16. marta 2011. godine, jednoglasno je doneo Odluku o dodeli počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu premijeru Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, “za izuzetan doprinos od nacionalnog značaja”.

– U Obrazloženju Odluke o dodeli počasnog doktorata Vladimiru Putinu, između ostalog, navodi se i sledeće: “Po obrazovanju diplomirani pravnik, posebno usmeren ka međunarodnom pravu, poliglota koji pored maternjeg ruskog govori i druge jezike, a nemački na visokom nivou, veliki ruski patriota, ali i pobornik doslednog poštovanja međunarodnog prava i principa nacionalne suverenosti, Vladimir Putin je dao veliki doprinos ostvarivanju vladavine prava u svetu, borbi protiv terorizma i uspostavljanju stabilnog i racionalnog globalnog društva. (…) Vladimir Putin je pokazao da se moderne države ne mogu cepati, razbijati i deliti voljom moćnika, kao ni terorističkim delovanjem i zločinima separatista.“ – podseća se u ovoj inicijativi.

U tekstu koji su potpisali doktori nauka, Dušan Teodorović, Nikola Samardžić, Stevan Lilić, Dubravka Stojanović, Ivan Videnovi, Vesna Rakić Vodinelić, Vladimir Vodinelić, Rade Veljanovski i Dragor Hiber, podseća se dalje da je na dan 24. februara 2022. godine Rusija započela vojnu invaziju Ukrajini.

– U javnom nastupu tim povodom, Putin, između ostalog saopšatava: “Doneo sam odluku da izvršim specijalnu vojnu operaciju. Svrha ove operacije je zaštita ljudi koji se već osam godina suočavaju sa poniženjem i genocidom koji je počinio kijevski režim. U tom cilju, nastojaćemo da demilitarizujemo i denacifikujemo Ukrajinu. Agresija na teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, samo u prvih nekoliko nedelja imala je za posledicu desetine hiljada vojnih i civilni žrtava na obe strane, najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata – skoro osam miliona Ukrajinaca izbeglo je iz zemlje, ali je i Rusija doživela najveću emigraciju svojih građana od Oktobarske revolucije 1917. godine. Na globalnom nivou, invazija je izazvala akutnu energetski krizu i nestašicu hrane – ističe se.

Dodaje se da, u skladu sa svojim aktuelnim geoplitičkim opredeljenjem, i kao članica organizacije Ujedinjenih nacija, Srbija je do sada više puta podržala rezolucije Generalne skupštine kao najvišeg organa ove organizacije, kojima se osuđuje vojna intervencija Rusije protiv suverne Ukrajine koja je jedna od izvorni država osnivača Ujedinjeninih nacija u San Francisku 1945. godine (za razliku od Ruske Federacije koja to nije).

– Srbija se na samom početku tzv specijalne oružane operacije”, već 2. marta 2002. godine, pridružila zemljama koje su podržale rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu; 7. aprila Srbija podržava rezoluciju kojom se poziva na suspenziju Rusije iz Saveta za ljudska prava UN; 11. oktobra Srbija podržava rezoluciju kojom se osuđuje aneksija četiri ukrajinske oblasti, a referendum i pripajanju ovih teritorija Rusiji proglašavaju za nevažeće i nezakonito prema međunarodnom pravu (“invalid and illegal under international
law”), itd – piše u inicijativi profesora Univerziteta u Beogradu.

U kontekstu pokretanja masivne vojne intervencije protiv Ukrajine kao suverene države, piše dalje, Republika Srbija je, između ostalog, i u okvirima poštovanja Povelje i načela Ujedinjenih nacija, u više navrata podržala rezolucije UN koje jasno i nedvosmisleno osuđuju Rusku Federaciju za teške oblike kršenja međunarodnog prava.

– Vladimir Putin kao predsednik stoji na čelu Ruske Federacije koja je izvršila vojnu intervenciju u Ukrajini, a koju su Ujedinjene nacije i Republika Srbija odlučno i javno osudile. Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih, i besobučno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima “izuzetan doprinos od nacionalnog značaja” kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerizteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen, posebno imajući u vidu da dodela počasnog doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju – zaključuje se u inicijativi da se od strane nadležni tela i Senata Univerizteta u Beogradu pokrene postupak oduzimanja počasnog doktorata ovog Univerziteta predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu.