Dokument iz Rambujea – akt koji bi sprečio bombardovanje ili nerealan ultimatum Jugoslaviji?

Naime, sastanci u Rambujeu bili su pregovori vođeni na mirovnoj konferenciji o Kosovu i Metohiji, koja je 6. februara 1999. počela u francuskom dvorcu Rambuje u Parizu.

Učesnici pomenute konferencije bili su predstavnici vlasti Republike Srbije i SR Jugoslavije i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča.

Delegacije Srbije i Albanije

Među albanskom delegacijom bili su Azem Sulja, Bajram Kosumi, Bljerim Šalja, Bujar Bukoši, Edita Tahiri, Fehmi Agani, Hašim Tači, Hidajet Hiseni, Ibrahim Rugova, Idriz Ajeti, Jakup Krasnići, Mehmet Hajrizi, Ram Buja, Redžep Ćosja, Veton Suroji i Džavit Haliti.

Srpsku delegaciju činili su Ratko Marković, Vladan Kutlešić, Nikola Šainović, Vladimir Štambuk, Vojislav Živković, Guljbehar Šabović, Zejnelabedin Kurejši, Faik Jašari, Sokolj Ćuse, Refik Sinadinović, Ibro Vajt, Ljuan Koka i Ćerim Abazi.

Otvaranju su prisustvovali i kopredsednici konferencije Iber Vedrin i Robin Kuk, trojica posrednika, dok je skup otvorio tadašnji francuski predsednik Žak Širak.

„Pozivam vas da omogućite da snage života trijumfuju nad silama zla. Svet vas posmatra i čeka. Retki su momenti kada je istorija u rukama samo nekoliko ljudi. To je slučaj danas kada ste zauzeli mesta za ovim pregovaračkim stolom“, rekao je Širak.

Posle 17 dana pregovora, konferencija se bezuspešno završila, a njen krah označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem.

Sa druge strane, neki tvrde da direktnih i konstruktivnih pregovora uopšte nije ni bilo na ovim sastancima.

Na istom mestu, 15. marta otpočela je i naredna runda pregovora, s tim što se ona završila neuspehom posle samo četiri dana – delegacije su 18. marta potpisale različite sporazume.

Delegacija kosovskih Albanaca potpisala je sporazum koji su ponudili međunarodni pregovarači, a delegacija Srbije sopstveni predlog političkog sporazuma – Sporazum o samoupravi na Kosovu i Metohiji.

Ipak, bivši ambasador SAD Ričard Holbruk 22. marta ponudio je poslednju šansu Slobodanu Miloševiću, pruživši mu opciju da prihvati sporazum iz Rambujea.

Kako su mediji izvestili, predsednik Srbije odbio je pomenutu ponudu, što je dovelo do NATO bombardovanja SRJ, koje je trajalo 78 dana –  od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

„Sporazum iz Rambujea je jedno vrlo kompleksno pitanje. Videli smo šta su posledice odbijanja sporazuma iz Rambujea. Posledica je bila agresija na Srbiju i Crnug Goru, i razaranje naše otadžbine i razaranje života ljudi, srpske privrede“, naveo je direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović za Kosovo Online.

Neki analitičari tvrde da je Dokument iz Rambujea zapravo bio ultimatum Jugoslaviji da prihvati sistem okupacije trupa Severnoatlantskog pakta.

Zbog odbijanja da se ovaj dokument implementira, jugoslovensko rukovodstvo okrivljeno je od strane SAD, NATO i EU kao odgovorno za eskalaciju krize.

Iz toga je usledio zaključak da se kosovska kriza može rešiti jedino otpočinjanjem vojne akcije.

Danas, dok su neki analitičari mišljenja da je ovaj dokument bio prilika koju nije trebalo propustiti, značajan broj njih smatra da sam pregovarački proces u Rambujeu, kao i ponuđeni dokument, upućuju da rukovodstvo SR Jugoslavije nije imalo drugačijeg izbora osim da odbije ono što im je ponuđeno.

Detalje iz Dokumenta iz Rambujea možete pronaći na ovom linku.