Dopisnica iz Brisela: Plenković je u trci za šefa Evropske komisije, to bi se odrazilo na Beograd

“Ili će doći do drugog mandata Ursule fon der Lajen ili ćemo imati druge kandidate poput Plenkovića ili grčkog premijera, mada ima još kandidata. Ali, u odnosu na prethodne izbore ova dva imena su mogući kandidati koji bi i mogli da uspeju i zamene Ursulu fon der Lajen. To bi bilo moguće zato što na evropskim izborima uvek imamo velika iznenađenja. Moram da vas podsetim da niko nije znao ili mislio da će Ursula fon der Lajen biti predsednica Evropske komisije. To je bilo veliko iznenađenje za sve zato što je zavisilo od pregovora političkih grupa u Evropskom parlamentu, ali takođe i pregovora država i vlada u Evropskoj komisiji”, izjavila je Zikaj za Kosovo onlajn.

Ona je navela da će izbor Plenkovića ili Micotakisa na mesto predsednika Evropske komisije jednim delom uticati i na odnos EU prema Zapadnom Balkanu zato što je reč o predstavnicima država koje itekako razumeju probleme i potrebe regiona, ali će se najviše odraziti na proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine zato što je reč o predstavnicima država koje imaju suprostavljene stavove po pitanju nezavisnosti Kosova.

“Ukoliko neko od njih postane predsednik Evropske komisije to će uticati na proces, ne u potpunosti, ali u delovima”, naglašava Zikaj.

Plenković bi, tvrdi, ubrzao proces dijaloga.

“Ako dobijemo Andreja Plenkovića za koga je jasno da je privržen Zapadnom Balkanu, on će gurati ovaj region i ubrzaće dijalog između Beograda i Prištine. Imaćemo potpunu posvećenost tome da se taj proces završi što je pre moguće. Plenković veoma dobro zna region. On to zna ne samo zato što je iz Hrvatske, već je bio poslanik Evropskog parlamenta što mu olakšava još više da zna svaku državu Zapadnog Balkana i koji su problemi sa kojima se one suočavaju. Kao predsednik Evropske komisije, ne vidim drugačije nego da dijalog Beograda i Prištine bude ubrzan i da će imati veoma konstruktivan kraj”, kaže Zikaj.

Prema njenim rečima i grčki premijer Micotakis dobro poznaje sva otvorena pitanja u regionu Zapadnog Balkana, ali dolazi iz zemlja koja ne priznaje Kosovo.

“I to bi moglo da bude problem jer ako predsednik Evropske komisije dolazi iz grupe država koje ne priznaju Kosovo kako možemo da očekujemo da će taj proces biti ubrzan i priveden kraju”, naglašava ona.

Navodi da se to najbolje vidi na pitanju ukidanja restriktivnih mera Kosovu koje je trenutno blokirano u Evropskoj komisiji.

“Kada pitamo članice zašto je to tako oni kažu da bi hteli da ukinu te restriktivne mere, ali to je na evropskom komesaru i ne znamo da li je visoki predstavnik ili neko drugi koji to stopiraju. To je konkretan primer kako jedan igrač i u Evropskoj komisiji može nešto da blokira ili da ubrza neki proces. Ukoliko imate većinsku odluku kako biste ukinuli restriktivne mere Kosovu dovoljno je da jedan od igrača to blokira i to će odložiti ceo proces”, kaže Zikaj.

Ipak, dodaje da je primer Dore Bakojani pokazao da se predstavnici članica EU ili Saveta Evrope ne ponašaju uvek u skladu sa nacionalnim politikama svojih zemalja, već interesima Unije.

“Videli smo da u Savetu Evrope većina parlamentaraca želi Kosovo kao novu članicu, uključujući i Grkinju, Doru Bakojani. Dakle, i dalje imate primere da neko ko dolazi iz država koje ne priznaju nezavisnost Kosovu su ipak veoma konstruktivni”, naglašava Zikaj.

Dodaje da se među potencijalnim kandidatima na mestu šefa Evropske komisije pominju i aktuelna predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecoli i premijer Italije Mario Drago, ali da je najizvesnije da će na to mesto doći neko iz redova Evropske narodne partije u kojoj su ne samo Fon der Lajen, već i Plenković i Micotakis.

“Usred smo evropskih izbora i prema svim dosadašnjim pokazateljima znamo da će Evropska narodna partija ostati vodeća politička grupa u Evropskom parlamentu i oni se neće odreći svog predstavnika na čelu Evropske komisije”, ističe Zikaj.

Dodaje da je opcija drugog mandata Ursule fon der Lajen upitna zbog više javno iznetih kritika na njen rad.

“Postoji više kritika na njen mandut, od podsećanja na slučaj Fajser, kako je radila tokom pandemije kovida, ali i poslednji slučaj sa nemačkim zvaničnikom u Evropskoj komisiji. Više je grupa koje nisu zadovoljne njenim radom i možda bi bilo moguće, možda je realistično reći da možemo očekivati da će neki drugi kandidat da je pobedi ili će možda biti neko treći. Moglo bi da dođe do iznenađenja”, smatra Zikaj.

Ipak, ne očekuje promene u pozicijama EU prema Zapadnom Balkanu bez obzira na činjenicu da sve analize ukazuju na jačanje desničarskih partija.

“Očekujemo porast ultradesničara u Evropskom parlamentu, a oni nisu previše zaljubljenici proširenja EU, ali oni neće voditi procese u Evropskom parlementu. Evropska narodna partija će ostati prva, najveća i glavna stranka i na njoj će biti da, uz Liberale ili Socijal demokratama, naprave veću koaliciju sa Zelenima u Evropskom parlamentu. Oni imaju praktičan pristup u proširenju EU”, objašnjava Zikaj.

Podseća da je nakon gotovo dve decenije pitanje proširenja EU došlo na dnevni red nakon rata u Ukrajini.

“Sa ruskom agresijom u Ukrajini proširenje postaje prioritet i trenutno je ono prioritet. Pre svega zbog geopolitičke situcije. To znači da neće biti veliki promena u političkim grupama u Evropskom parlamentu, zato što ultradesničari ne mogu da promene ovu odluku, nisu dovoljno snažni da je promene”, dodaje.

Navodi da su očekivanja da bi Crna Gora mogla da bude prva zemlja iz regiona koja bi ili 2028. ili 2030. postala punopravna članica EU.

Ističe da će to biti veoma dobar znak za region da je proširenje u EU moguće.

“Poslednjih 15-20 godina smo videli veliko protivljenje, ništa se nije događalo, ali sada je taj proces počeo, to je prioritet i trebaju nam primeri, poput Crne Gore da bi se pokazalo da zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu ne samo na papiru, već da je to zaista moguće. Stanovnici Zapadnog Balkana moraju da imaju tu perspektivu, potrebna im je zbog njihovih poslova, okruženja, zbog mnogih drugih stvari u njihovim državama”, zaključuje Zikaj.