Dopisnik agencije Beta sa Kosova: Barikade su još više otežale život Srba

Upitan koga zapravo čuvaju građani Kosova, koji po radnoj obavezi moraju da budu na barikadama, kao i da li su one u službi skrivanja i zataškavanja zlodela tamošnjih kriminalnih grupa koji su u sprezi sa vlastima u Beogradu, pre svega, Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, koji su na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država označeni kao kriminalci, sagovornik Danasa kaže da „poslednji potezi Srba sa severa Kosova postavljaju to pitanje van onoga što su stereotipi izjava srpskih i albanskih zvaničnika o njima“.

– U Srbiji, svi do predsednika Aleksandra Vučića izjavljuju da se time štite Srbi na severu Kosova. Međutim ono što se događa na terenu, ako se ozbiljno i nepristrasno oceni najmanje koristi lokalnim Srbima. Pitaće te se zašto je tako? Barikade su još više otežale život Srba na Kosovu. Onemogućile su pre svega njihovo slobodno kretanje, jer na tom delu Kosova najmanje putuju i koriste za kretanje kosovski Albanci – kaže sagovornik Danasa.

Sa ovih 12-13 barikada, do sutra se ne zna koliko će ih biti, dodaje, u suštini je otežano a u nekim delovima i onemogućeno kretanje Srba.

– Na izgled se otežava prisustvo države Kosovo na severu, putem policije, koja je i dalje na severu, u manjem broju od oko 500 njenih pripadnika Srba koji su napustili policiju. Danas je objavljena vest da su i sudije Albanci i drugi koji su radili u Osnovnom sudu u Mitrovici, zbog barikada i nesigurnosti prešli u južni deo grada, tamo gde je sedište dela suda koji se bavi civilnim pravom. I to je problem za Srbe koji imaju predmete pred ovim sudom – kaže Gzim Badžaku.

Prelazi Jarinje i Brnjak su zatvoreni za pešake i vozila, napominje, a to je nateralo ovdašnje Srbe, koji su ostali ispod barikada da koriste prelaz Merdare, putuju najmanje 200 km duže nego ranije i imaju veće troškove.

– Onda, kome služe barikade i čime se njima želi postići. Formalni razlog za njihovo postavljanje je hapšenje bivšeg pripadnika Policije Kosova Pantića, zbog sumnje da je organizovao nad na sedište opštinske izborne komisije na severu Kosova. Medjutim i ranije je bilo hapšenje i po 15 pripadnika PK, od toga 11 Srba i niko nije postavljao barikade – kaže on.

Prema njegovim rečima, svima je jasno da iza ovoga, pre svega stoje politički ciljevi kao što su da se stvori utisak da je Kosovo nestabilna, problematična država, da su Srbi ugroženi od Albanaca i od Vlade i premijera Kosova i imaju za cilj dodatni pritisak da se formira Zajednice opština sa srpskom većinom.

– Takođe se ima za cilj da se stvori nova situacija, koja sa zadnjim ciljem da se na pregovarački sto ponovo vrati opcija razgraničenja, odnosno podele Kosova. Sigurno je da ima i drugih planova. Međi njima i da se ne priznaje vlast Kosova i onemogući prisustvo policije Kosova u tom delu, jer postoji strah da će njeno prisustvo, sada kada nema Srba, pripadnika policije, moglo da dovede do akcija hapšenja pripadnika kriminalnih grupa na severu, koje su sada, kako se pokazuje, u dosluhu ne samo sa zvaničnim Beogradom već i kriminalnim grupama na severu bili glavno utočište onih koje je Vašington proglasio nepoželjinim osobama a koje su na severu Kosova bili neprikosnoveni gospodari – ističe sagovornik Danasa.

Možda je strah za sudbini ovih poslednjih, ističe, najveći strah koji ima zvanični Beograd, jer bi time na videlo izašlo ko stoji iza svega što se događa na severu Kosova.

– Na kraju treba reći da svemu ovome u značajnoj meri kumovale nepromišljene odluke Vlade i samog Aljbina Kurtia koji su umesto da se usredsrede na dijalog o konačnom sporazumu počeli da se bave manje značajnim, tehničkim pitanjima – zaključuje Gzim Badžaku.