Dopisnik iz Brisela: Šef kosovske diplomatije treba da zna kad da zaćuti

Paljokaj je istakao da političari, diplomate, posebno šef kosovske diplomatije, ponekad moraju da znaju kada da ćute.

„Donika Gervala je govorila istinu kada je govorila o nemoći EU. Ali ona nije analitičar, ni novinar, nije ni stručnjak. Bolje se baviti kosovskom diplomatijom, koja deluje anemično, nego moći ili nemoći Evropske unije. Čak i grupa pilića izgleda kao jak borbeni bataljon u poređenju sa moći Evropske unije. Oni koji ne znaju iznenadili bi se kada saznaju ko je dao ovu izjavu kada se govori o slabosti EU u oblasti odbrane i bezbednosti“, piše Paljokaj.

Podseća da je to rekao Žan Klod Junker kada je bio predsednik Evropske komisije.

„On je to rekao da bi opravdao potrebu da EU, odnosno zemlje članice, izdvajaju više finansijskih sredstava za jačanje odbrambenih kapaciteta Unije. I rekao je to da probudi one Evropljane koji veruju da je sloboda zagarantovana sama po sebi i da ne moraju da ulažu u odbranu. I da pogura dalje smanjenje zavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država u oblasti bezbednosti i odbrane. Jer nikakva zavisnost, čak ni od prijatelja i saveznika, nije dobra. Dakle, zavisnost od SAD nije dobra ni za Evropu. Čak bi i Amerika želela da Evropa ojača vojno. Jer bi to ojačalo NATO i ceo Severnoatlantski savez“, kaže Paljokaj.

Dodaje da je istina je da je EU veoma, veoma slaba vojno i da nije u stanju da zaštiti nekog drugog, ali ni sebe.

„I danas su istočne države EU zaštićene od NATO-a, a u NATO-u je američko učešće u opštim vojnim kapacitetima neprihvatljivo veliko i nesrazmerno. Procenjuje se da 80 odsto vojnih kapaciteta NATO-a danas pripada SAD. Ako ovome dodamo Tursku, Kanadu i Norvešku, kao zemlje sa značajnim vojnim kapacitetima, dodamo li i nuklearnu moć Velike Britanije, koja više nije članica Evropske unije, može se ispostaviti da će učešće EU u vojni kapaciteti NATO-a mogu biti negde oko 10 odsto, odnosno nesrazmerni po broju zemalja, njihovoj ekonomskoj moći i broju stanovnika“, navodi.

Smatra da ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala-Švarc nije otkrila da je EU nemoćna, jer, kako kaže oni to već svi znaju.

„I mnogi od njih to kažu. Na sreću po EU, a samim tim i po Kosovo, jer je u Evropi i uživa zaštitu od SAD, Amerikanci više ne dovode u pitanje svoju spremnost da zaštite Evropu. Pre samo tri godine u Beloj kući je bio predsednik koji više nije video potrebu da NATO funkcioniše na način na koji „Amerikanci plaćaju za odbranu drugih“. I Tramp je s pravom rekao „zašto bi građani Amerike plaćali zaštitu Nemačke od Rusije u trenutku kada Berlin istoj toj Rusiji daje milijarde evra putem energetskih ugovora“. Taj predsednik je imao i ambasadora koji se bavio odnosima Kosova i Srbije i koji je sada otkrio da postoji plan za povlačenje američkih snaga sa Kosova, jer su, prema rečima bivšeg ambasadora Grenela, odnosi Kosova i Srbije toliko normalizovani da više nema potrebe za američkim vojnim prisustvom“, podseća Paljokaj.

Prema njegovim rečima SAD sada govore samo o jačanju NATO-a, a njegova snaga se pokazala važnijom nego ikada u istoriji.

„Bez NATO i SAD danas se ne bi mogla zamisliti bezbednost Evrope. Zato što je EU preslaba da bi bila samodovoljna u pogledu bezbednosti i odbrane. Za to, debate u EU vode sami ministri ili premijeri država EU. Nije na onima koji su korisnici pomoći EU, bilo da se radi o vojnoj, policijskoj, finansijskoj, naučnoj ili humanitarnoj, da se bave unutrašnjim bolestima EU. A da je „EU bolesna“ pre godinu dana rekao je premijer iz regiona,Edi Rama. Drugi predsednik iz regiona, Aleksandar Vučić iz Srbije, često je lidere EU nazivao „lažovima i licemerima“. Ali iz EU se nije čuo bes. Jednostavno, postojala je ravnodušnost prema ovim izjavama koje su bile izraz povremene frustracije“, objašnjaqva Paljokaj

Ističe da „nije da EU ne zaslužuje kritiku“.

„Zaslužuje mnogo čak. Posebno sa Kosova i od njegovih građana koje je godinama diskriminisala i diskriminiše. Zaslužuje kritiku i sada kada je neviđenom brzinom i odlučnošću uvela sankcije Kosovu. I zbog toga je EU kritikovana i spolja i iznutra. Ali kosovski političari, posebno oni koji su na vlasti i govore u ime države, treba da paze šta i gde govore“, naglašava Paljokaj.

Kaže da Kosovo ima mnogo sopstvenih problema i nema luksuz da se bavi unutrašnjim problemima Evropske unije, NATO ili SAD.

„Kosovska diplomatija, ako sumnja u posrednike u dijalogu i njihov kredibilitet, a čini se da sumnja, trebalo bi da radi sa zemljama članicama i da se pozabavi ovim pitanjima. Ali to treba uraditi diplomatskim, a ne javnim kanalima. Jer EU, dobra ili loša, takva kakva jeste, neće ići protiv ljudi koje je postavila da je predstavljaju“, zaključuje Paljokaj u autorskom tekstu.