„Došla je tiho i ušla u legendu“: Kako je premijerka Srbije obezbedila sebi mesto u udžbenicima istorije?

Za sto godina đaci će učiti kako je početkom 21. veka Srbija bila toliko progresivna da je tri puta zaredom za predsednicu vlade birala ženu, hrvatsko-srpskog porekla, otvorene gej orijentacije.

I prema dosadašnjem iskustvu iz učenja istorije, nije verovatno da će se profesori lomiti da objasne kako za Anu Brnabić niko stvarno nije glasao, pa opet godinama na ramenima nosi najvažniju i najmoćniju funkciju u državi.

I nije to o moći rečeno ironično. Ona je uspela da se izbori da se na javnim dešavanjima u prilično konzervativnoj sredini pojavljuje u društvu partnerke, da Vlada Srbije pošalje saopštenje kada je postala roditelj iako to po zakonima zemlje čija je premijerka nije moguće, a posebno je interesantno da su u njenom društvu isti oni sveštenici koji su „hodajuća reklama za homofobiju” stajali mirno kao da oni nju treba da poljube u ruku.

Koliko god se činilo da njen, kako sama voli da kaže „šef” može da je pomeri kad hoće, činjenica je da je Ana Brnabić dobila, pa skoro na tacni, sve za šta je Aleksandar Vučić morao da se bori decenijama.

I nije joj ukazao poverenje samo jednom. Pre godinu dana građani Srbije glasali su da Ana Brnabić dobije treći mandat. Sad već više nije slučajno.

Ko god da je smislio ideju o „gej Ani” i „Aci Srbinu” zaslužio je svaku paru.

Oni su kao one slikovnice, ako se neko seća, „Maja i Miša putuju vozom, Maja i Miša na selu, Maja i Miša u vrtu”.

Ana i Aca pokrivaju sve slojeve društva, idu na pivo u Beograd na vodi, piju vino u voćnjaku, peku roštilj u dvorištu vile, ona ga prati na put i smeje se njegovim šalama.

Ona je ortak, gej prijateljica, sveprisutna, a opet ne bi trebalo da neko pomisli da želi biti zamena pravoj „prvoj dami”.

Došla je tiho i ušla u legendu

Oni koji su je poznavali pre političkog uzleta pamte je kao druželjubivu, prijateljski nastrojenu, osobu sa kojom biste rado otišli da gledate fudbal.

„Dete iz Pete gimnazije”, pa fakultet u inostranstvu, pa rad za različite američke firme, pa za NALED, što je skraćenica od Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, jednu od onih organizacija koje se stalno pominju i važne su, a malo ko (bez guglanja) zaista zna kako i zašto.

Njena pojava u široj javnosti nije nešto čega ćete se setiti lako, nije ona povela neki protest ili održala zapaljivi govor.

Pojavila se 2015. godine na jednoj konferenciji za novinare u Vladi Srbije da stane u odbranu kuma tadašnjeg premijera države i sa mesta dotadašnje direktorke američke kompanije za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia i odbaci navode o bilo kakvom pokušaju reketiranja na koje je ukazivala jedna od prethodnih direktorki iste firme Lidija Udovički.

„Uopšte me ne zanima da li je ona imala taj razgovor ni šta je pričala zato što je taj razgovor, ako ga je bilo, kada ga je bilo pošto opet ja ne znam, mislim ne postoji ništa na šta ja mogu na taj razgovor ni kad se desio šta, ali mislim to su njene privatne stvari to nije stvar…to nema nikakve veze sa firmom Continental Wind”, izgovorila je tada.

Već sledeće godine Ana je postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Istinomer.