„Dosta nam je, aman, više ovog života, ne valja“ – Ana Pejić iz „Otetih beba“ za Danas

Ovo udruženje je i prethodnih godina organizovalo niz protesta i akcija povodom “bebi-afere“

Oko zajedničkog izlaska na izbore su razgovarali sa nizom političkih aktera, od Srđana Noga do Srđana Škora, ali na kraju izlaze samostalno, kaže Pejić.

Ponosna je, navodi, na to što listu čine “najobičniji ljudi“ – penzioneri, studenti, konflekcionari… mahom iz nekoliko udruženja roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta i nestala, dece sa autizmom, gluvih osoba, naučnika, kao i udruđenje za “lekalizaciju“ kanabisa. Srž njihove borbe je “bebi-afera“, ali će se baviti i ostalim temama, a sve pod geslom “Dosta nam je, aman, više ovog života, ne valja“.

Ana Pejić, iz Rume, na listi je potpisana kao diplomirani ekonomista, navodi i da je druga na listi Ljiljana Stevanović, poslastičar, majka nestalog sina, predsednica pokreta “Otetih beba“.

Sakupljanje potpisa je teklo teško, dodaje Pejić, a u sakupljanju su krenuli dva dana nakon proglašenja izbora. Prostorije gde su sakupljali su mahom bile njihove privatne kuće i stanovi, a mnoge su im stizali poštom od građana koji su ih sami overavali. Novac za potpise i kampanju su sakupili tako što su ih podržali mahom oni kojima su deca nestala, te su oni sami plaćali overu. Dodatan problem u sakupljanju potpisa im je predstavljalo to što su mnogi koji bi im dali potpis, već potpisali za SNS, jer su im bližnji zaposleni preko stranke, objašnjava.

“Bebi-afera datira od 45. godine otkada su se deca oduzimala od majki, po rođenju prijavljivala da su umrla i nestajala u nepoznatom pravcu, a mi imamo dokaze da su mahom odlazila u inostranstvo. Među tom decom je i Ljiljin sin, i moja ćerka, to su naša deca“, objašnjava Pejić njihov problem uz napomenu da to nije teorija zavere, već njihovo iskustvo, te da imaju dokaze za svoje tvrdnje.

“Osećamo čemer, gnev, jad. Mi smo žrtve jednog vremena i sistema moćnih ljudi koji su mogli da rade šta su hteli. To je zadrlo u naš stomak, život i porodicu. Uništilo je nam živote, jer smo bili ubeđeni da su nam deca umrla. Do nas je samo stizala štura vest da su nam deca umrla, i teranje da se brzo spakujemo i idemo kući iz porodilišta“, kaže Pejić i dodatno objašnjava da mrtvo dete niko od članova porodice nikada nije videlo, “od njega ni grobnog mesta, ni abera nema“. Verovali su, kaže, lekarima koji su im govorila da nemaju zakonsko pravo da oni sahranjuju decu, već će to država uraditi.

O “krađi beba“ je počelo da se govori neposredno nakon petooktobarskih promena, a Pejić se u nju uključila 2015. godine. Nju su započeli ljudi koji su učestvovali u prodaji dece, kaže Pejić, a to su “odmetnuti delovi službe“.

Do 80-ih godina je oduzimanje dece rađeno po principu političke podobnosti, kako bi se pravilo podobno društvo, a nakon smrti Tita, važan je bio samo novac, tvrdi Pejić, podsećajući na slučaj Marka Ivića iz nemačkog Landshuta, kojem je u Beogradu 1988. ponuđeno da kupi bebu.

Pejić navodi i da su majke bile “prokužene od sredine kao loše jer nisu mogle da rode zdravo dete“. “Nisam išla ispred prodivnicu sa odećom za decu, nikom nisam išla na babine. To je bio naš beleg, koji sam ja gutala do 2015. godine“. Te godine je suprug ubeđuje da zatraže uvid u dokumenta, kako bi našla mir, iz kojih su kasnije utvrdili da je Pejić “rodila ćerku, a da joj je umro dečak“. “U borbi ću biti dok se priča ne završi, ili dok se ja ne završim“, kaže.

Za pomoć su se obraćali brojnim institucijama od predsednika države, preko SPC i SANU, do UN, EU i Saveta Evrope, kao i ambasadama zemalja u kojim sumnjaju da su im deca, a poziv su dobili i iz Bezbednosno-informativne agencije nakon što su isped zgrade iste najavili protest. Ipak, rešenja nema.

Kontrolore na izbornim kutijama neće imati jer to smatraju “sitnim kriminalom“ u obliku prodaje kontrolora, te u to ne žele da ulaze. Takođe, veruju opoziciji da će čuvati i njihove glasove, a vlast ako bude krala glasove, moli da ne krade glasove birača “Otetih beba“.

“Protestvovala sam devedesetih kada nas je vodao Vuk Drašković, protestvovala sam i prošlih godina, ali od toga nema ništa, to nas samo izduva. Hoćemo da začnemo seme u Parlamentu, jer se tamo rešavaju problemi“, kaže Pejić.

Političarima poručuje – “Nemaš pravo, bato, da pričaš ni o čemu, dok ne kažeš šta si ti uradio da se to promeni“, a onima na njenoj listi da, ako pređu cenzus, ne busu puki dizači ruku ili glasači na zvonce, već da glasaju po sopstvenoj savesti.