Dragan Đukanović: Rat u Ukrajini doprineo boljem razumevanju EU i Zapadnog Balkana

Na konferenciji „Zapadni Balkan u kontekstu rata u Ukrajini“, u organizaciji beogradskog Centra za spoljnu politiku i nemačke Fondacije Hans Zidel, Đukanović je rekao da je u ovom momentu stabilnost regiona od ključne važnosti jer se različiti akteri bore za svoje mesto na tom prostoru.

Đukanović je kazao da se region nalazi u turbulentnom periodu zbog promene geopolitičkih snaga i eskalacije sukoba Rusije i Zapada.

Ocenio je da političke krize u BiH i Crnoj Gori i „zamrznuti, besperspektivni dijalog“ Beograda i Prištine predstavljaju priliku za dodatno jačanje aktera poput Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.

„Svi dosadašnji koncepti multilateralne saradnje na Zapadnom Balkanu su u ozbiljnoj krizi, pre svega Berlinski proces. Neizvesna je i sudbina inicijative Otvoreni Balkan koja nije inkluzivna“, rekao je Đukanović.

On je kazao da je važno da Unija ne zapostavi Zapadni Balkan i da dođe do ubrzanja evropskih, ali i evroatlantskih integracija zemalja regiona koje to žele.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović rekao je da rat u Ukrajini predstavlja „noćnu moru“ za ljude koji oblikuju spoljnu politiku Srbije.

„Na našim granicama je svuda Zapad, ekonomska budućnost zemlje zavisi od Zapada, a sa druge strane, Rusija je važna zbog pitanja Kosova, zavisni smo od ruskog gasa i među biračima je velika popularnost ruskog predsednika Vladimira Putina. Deo odgovornosti za Putinovu popularnost je i na vladajućoj garnituri, sada im se to vraća kao bumerang“, kazao je Vuksanović.

On je izrazio očekivanje da će vlast Srbije postepeno ipak preći na stranu Zapada i uvesti sankcije Rusiji, rekavši da će to morati da učini ako brine o svom legitimitetu i o ekonomskoj stabilnosti zemlje.

„Sada je moguće da EU kaže Srbiji: Ako vam se ne sviđaju sankcije Rusiji, onda vam se ne sviđaju ni naši fondovi, ni bezvizni režim, ni naši investitori“, naveo je Vuksanović.

Regionalni direktor Fondacije Hans Zidel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger (Klaus Fiesinger) rekao je da rat u Ukrajini utiče na uspostavljanje novog oblika odnosa Zapadnog Balkana prema EU i prema Rusiji.

„Ključno pitanje je da li prihvatamo rat kao sredstvo menjanja granica. Ako ne prihvatamo, treba da se držimo zajedno, uz sve posledice“, kazao je Fizinger.

Nemački profesor Ekart Štratenšulte (Eckart Stratenschulte) rekao je da se svet preko noći promenio 24. februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, i ukazao na značajne promene u politici vlade Nemačke koje su tim povodom usledile.

Štratenšulte, profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu, kazao je da je Nemačka svega tri dana kasnije odlučila da isporuči Ukrajini oružje, da poveća izdatke za odbranu na dva odsto BDP-a, da uloži dodatnih 100 milijardi za poboljšanje kapaciteta vojske, da uvede sankcije Rusiji i da odustane od projekta rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2.