Dragan Dobrašiunović: Foto Medija centar BeogradPredstojeći referendum o ustavnim reformama je čistilište za opoziciju u Srbiji. Ko se ne izjasni protiv predloženih ustavnih promena, ili bojkotuje referendum, taj nije opozicija, kaže za Danas Dragan Dobrašinović, predsednik nedavno fomiranog političkog pokreta Uspravna Srbija, koji je krenuo u kampanju protiv ustavnih reformi i najavio učešće na predstojećim izborima.
„Neke opozicione stranke još nisu iznele stav, a daleko su i od zajedničkog stava o ovom referendumu. Previše je tu raznorodnih intreresa, sujeta, zle krvi, a i kalkulacija koje ne isključuju prećutnu, a u prvom zgodnom momentu i otvorenu saradnju sa Vučićevim režimom. Ima i straha od ishoda referenduma, mada nije sramota doživeti poraz ako se boriš za ispravnu stvar“, kaže Dobrašinović.
Uspravna Srbija je pozvala sve građane da 16. januara naredne godine izađu na referendum i svojim glasom „ne potvrde“ Akt o promeni Ustava Republike Srbije.
Prema oceni pokreta, predložene izmene su „u potpunoj koliziji sa elementarnom pravnom logikom“, a neke od njih su „potpuni ustavnopravni promašaj, poraz demokratije i debakl elementarne logike“.
„Pozvali smo građane da kažu „ne“ promeni Ustava jer ona predstavlja gaženje ustavnih načela i bazičnih demokratskih principa, omogućava da se pravosuđe izdvoji iz sistema vlasti, da se u njemu uvede samoupravljanje, a da „u ime naroda“ presuđuju sudije koje narod nije birao. Odluka vladajuće većine da u akt o promeni Ustava unesu rešenja kojima se građani, kao nosioci suverenosti, što propisuje član 2. Ustava, te suverenosti lišavaju, predstavlja i brutalno narušavanje koherentnosti Ustava“, kaže Dobrašinović.
On precizira da se sve ove ocene prevashodno odnose na rešenje u aktu o promeni Ustava da će Visoki savet sudstva između ostalog birati sudije i sudije porotnike i odlučivati o prestanku njihove funkcije i birati predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudija.
Akt o promeni ustava sadrži i rešenje da će Visoki savet tužilaštva po istom principu birati tužioce.
Na ovaj način će se skupština, koju čine narodni poslanici kao predstavnici građana, potpuno isključiti iz procesa izbora sudija i tužilaca, u kojem je do sada učestvovala.
„Odlukom da se Narodna skupština isključi iz izbora sudija i tužilaca, pravosuđe se lišava i minimuma demokratskog legitimiteta, a presude će „u ime naroda“ izricati oni u čijem izboru narod, odnosno građani ni na koji način nisu učestvovali. Ako sudije sami biraju sudije, a tužioci tužioce, kako je predviđeno aktom o promeni Ustava, zbog čega onda poslanici sami ne bi birali poslanike? Čemu izbori, kampanje, glasanje, troškovi, kada su ustavorušitelji smislili idealno rešenje?“, pita Dobrašinović.
On dodaje da rešenje kojim se najviši organ vlasti u državi isključuje iz postupka izbora sudija i tužilaca ni na koji način ne doprinosi osnaživanju ustavnog načela podele vlasti.
Ako neko smatra da princip podele vlasti nikako ne dozvoljava da jedna grana vlasti bira drugu, onda bismo došli do „apsurdnog zaključka da bi Ustavom moralo da bude predviđeno da svaka grana vasti bira samu sebe“.
Prema njegovim rečima, još neka predložena rešenja su kontradiktorna i paradoksalna. Takav je, recimo, predlog da ukoliko Narodna skupština ne izabere u zakonskom roku sva četiri člana Visokog saveta sudstva iz redova istaknutih pravnika, preostale članove bira resorna skupštinska komisija, u kojoj sedi i predsednik Vrhovnog suda, koga bira Visoki savet sudstva.
Identično rešenje je predviđeno i za slučaj da skupština nije u zakonskom roku izabrala sve članove Visokog saveta tužilaštva.
Dobrašinović, koji je inače i predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, dodaje da je kampanja protiv predloženih ustavnih reformi jedna od prvih aktivnosti Uspravne Srbije, koja je konstituisana u septembru, u Prokuplju.
Ovaj pokret će, kao deo Patriotskog bloka, učestvovati na opštim izborima u Srbiji, zakazanim za 3. april sledeće godine.
Desno, bez lidera
„Naš pokret je ideološki na desnom centru. Ali, mi nismo izbor samo za ljude desne orijentacije, već i za one levo od centra, pošto su nam fokus politčki principi od opšteg značaja. Deo smo Patriotskog bloka, okupljenog oko Dveri, jer postoje dodirne tačke koje nas povezuju, mada taj blok nije monolitan. Ideja nam je da se politika vodi na drugi način, pre svega da ne bude liderska“, kaže Dobrašinović.
Peticija za lakši 1. septembar
„Prva aktivnost pokreta Uspravna Srbija bila je peticija da se na početku svake školske godine za svakog đaka obezbede besplatni udžbenici i po 20.000 dinara, kako roditelji taj 1. septembar ne bi doživljavali kao odlazak na giljotinu. Ako Srbija može da izdvoji 600 miliona dinara za prenos utakmice, zašto ne bi mogla za ovakvu meru?“, pita predsednik Usptravne Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
