Dragan Milić udružuje lokalne pokrete i ide na republičke izbore: Šta kažu opozicioni poslanici, a šta lokalni aktivisti?

Milić, koji je sa grupom građana koja je ponela njegovo ime napravio najbolji rezultat na junskim izborima u Nišu, te formirao opozicionu vlast u opštini Medijana, formirao je udruženje PODES i najavio da će okupiti lokalne pokrete. Dodao je da im se već javilo preko 30 takvih organizacija, napomenuvši da među njima nema nijedne stranke.

Komentarišući politički Milićev politički aganžman poslanik i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izjavio je da ne misli da je on „Vučićev čovek, ali dva odbornika sa liste su ga napustila i sarađuju sa naprednjacima“.

„Vučić radi jednu stvar jako dobro. On zna da ga sa vlasti ruše opozicione stranke koje dobiju podršku naroda i onda gadi te stranke. Neki ljudi iz opozicije daju narodu argumente da kažu da tu ima istine. I onda se pojavljuju grupe građana na lokalnim izborima od kojih 90 odsto posle uđu kolektivno u SNS. Ili uzmu dva-tri njihova odbornika, kao u Ljigu, i naprave vlast. Kad nemate stranačke organizacije nego ad hoc grupe, onda nemate nikakve kontrole i ne može se znati šta će se desiti“, rekao je Đilas u intervjuu za Radar.

„Probali i Zelenović i Dinkić…“

Đorđe Stanković, narodni poslanik Narodnog pokreta Srbije koji je na niškim izborima bio kandidat za gradonačelnika koalicije “Biramo Niš”, navodi za Danas da Milić je svakako aktuelni partner u Nišu ali i budući – “sve dok ljudi predstavljaju opoziciju to se ne dovodi u pitanje jer je u tom slučaju cilj isti, a to je smena režima na svim nivoima”.

Stanković dodaje da je ideja o okupljanju lokalnih pokreta već viđena, te da su to pokušavali i Mlađan Dinkić i Nebojša Zelenović u prošlosti. “Nije nemoguće ali jeste potrebno dosta dobro organizovano telo koje to može da kordiniše, jer interesu tih grupacija nisu uvek isti na republičkom nivou”, smatra on.

Kaže da svako ko je napravio pokret je pre ili kasnije ili propao vremenom ili napravio stranku. Poručuje da NPS baš zato radi na tome da ima, kako kaže, najjaču organizaciju u Srbiji, napominjući da trenutno imaju 144 odbora koji rade zajedno.

“Na kraju, za svake izbore svi ti pokreti grupe i ostali se oslone na stranke koje imaju infrastrukturu i ljude koji mogu da sprovedu izbore i sacuvaju kutije. Bavljenje politikom je najkompleksinjiji posao na svetu, bazira se na poverenju i gradnji odnosa, i stranke tu imaju mnogo prednosti u odnosu na bilo koji pokret”, poručuje Stanković.

Zoran Lutovac, predsednik i poslanik Demokratske stranke, kaže da su za njima prihvatljivi svi oni koji žele suštinske promene u Srbiji i koji ni na koji način neće sarađivati sa Vučićevim režimom. Ipak, napominje da nije preterano originalna ideja baviti se politikom mimo stranaka, dodajući da je takvih pokušaja bilo i u drugim zemljama, pa i u Srbiji, ali da se to mahom završavalo ili stvaranjem stranke ili izneveravanjem birača sklapanjem dogovara sa režimom.

“To ne mora biti slučaj i ovoga puta. Posle vanstranačkog delovanja vrlo brzo su se etablirsli grčka Siriza i španski Podemos, baš kao i G17 plus u Srbiji, a popularni lekar iz Zaječara Nenad Ristović je posle oštre opozicione kampanje i uspeha na lokalnim izborima postao deo onih koje je kritikovao. Tako je bilo i sa Belim Preletačevićem, tako je bilo i sa Šapićevim pokretom. Iskreno se nadam da se to ovoga puta neće desiti.”, navodi Lutovac.

„I Milić će formirati stranku“

Među onima koji su iz forme udurženja prerasli u format političke stranke su i Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana. ZLF je nastao iz pokreta Ne davimo Beograd, skupljanjem 11.000 potpisa, dok je PSG do stranke došao preregistrovanjem Građanske demokratske partije Miroslava Ilića. Uz to i jedna i druga stranka imaju iskustvo pokušaja da se udružive lokalni pokret, pa je tako pokret NDMBGD formirao „Građanski front“ zajedno s nizom lokalnih inicijativa i pokreta, poput Lokalnog fronta iz Kraljeva i Valjeva, Kritične mase iz Kule, Inicijative za Požegu.

Poslanici ove dve stranke, govoreći za Danas,  saglasni su da su političke stranke nezamenjive u efikasnoj borbi protiv režima. No, saradnju s Milićevim PODES-om ne odbacuju.

Robert Kozma, poslanik ZLF-a, napominjući da je još vrlo rano govoriti o bilo kakvoj saradnji jer Miliću treba dati vremena da razvije svoj pokret, kako bi se video i program i organizacija, poručuje da veruje da će svi koji žele da sruše kriminalni režim SNS-a sarađivati na neki način. Poručuje da se ZLF-a pre svega zalaže za programske koalicije, kojih je u proteklom periodu manjkalo usled pritiska da se formiraju što širi blokovi.

“Verujem da smo jednako učinkoviti i kada smo se bavili isključivo lokalnom poltikom i kada smo pravilno argumentovali da ne možemo da se bavimo samo lokalnom politikom jer koji god lokalni problem da zagrebete vidite da ima uvek neki izvor problema i na nacionalnom nivou. To je stvar koja nas je vodila i ka tome da se bavimo politikom i na nacionalnom nivou”, navodi.

Ovaj poslanik napominje da je pitanje “pokret ili stranka” pre svega tehničko pravno i administrativno pitanje, jer ako udruženje želi da učestvuje na izborima u svim gradovima i opštinama samo za Beograd mora da formira 17 grupa građana za opštinski nivo, i po jednu, odvojenu GG, za gradske, parlamentarne i predsedničke izbore.

“Verujem da će se i doktor Milić suočiti sa istim problemima u daljem peruiodu i da će, ukoliko želi da pruži maksimalni doprinos u smeni režima se odlučiti da napravi političku partiju”, smatra on.

Pavle Grbović, predsednik i poslanik PSG, kaže za naš list da s Milićevom grupacijom već sarađuju u Nišu i da veruje da je po istim principa ta saradnja moguća i na širem planu.

Razliku između lokalnih pokreta i stranaka smatra prenaglašenom i da se veštački dovodi u pitanje mogućnost njihove saradnje jer su za “promenu sistema potrebni i jedni i drugi”.

“Za mobilizaciju građana su lokalni pokreti od ogromnog značaja, ali su i dalje političke stranke nezamenljiv kanal za političku artikulaciju i za uspešnu borbu protiv surovog protivnika. To je i prirodan evolutivni proces političkih aktera jer se često dešava da pokreti i udruženja prerastu u stranke, a obrnuto još nikada nije zabeleženo i postoje značajni razlozi zbog čega je tako. Za opstanak jedne političke opcije neophodno je jasno vrednosno i ideološko utemeljenje, ali te to takođe bitno i zbog sigurnosti građana koji uvek i u svakoj situaciji znaju šta mogu da očekuju od političkih aktera”, ukazuje Grbović.

Putem PSG-a i ZLF-a krenula je i grupa građna Branimira Nestorovića “MI snaga naroda”, čiji poslanik Borislav Antonijević za Danas kaže da stranku formiraju samo zbog “lakše papirologije”, a ne kako bi zastupali stranačke interese.

“Mi smo formirali svoj odbor u Nišu i idemo ka tome da se formira stranka. Jeste se pokazalo da su pokreti učinkovitiji od sadašnjih političkih stranaka jer one, kakve su bile dos ada, se uglavnom zasnivaju na koristoljublju, a mi kako smo započeli i ovo što radimo nećemo menjati ni kada postanemo političko stranka”, kaže on.

Antonijević dodaje da Milića ne vidi kao autentičnog borca protiv režima, poručujući da ono što je njegova GG uradila u Nišu je “MI” uradio u Beogradu kao GG koja je iznenadila i javnost i vlast.

“Želimo mu svu sreću, ali koliko sam video oni su toliko potencirali da su autohtoni niški pokret da oni ne žele ničiju podršku i u tom smislu mi se nećemo nametati”, poručuje poslanik “MI snaga naroda”.

Šta kažu lokalni aktivisti?

Lokalni aktivisti sa kojima smo razgovarali podeljeni su kad je reč o saradnji s Milićem – dok Tatjana Milošević, odbornica GG “UZINAT” iz Gornjeg Milanovca vidi ProGlas kao najozbiljniju inicijativu za okupljanje građanskih pokreta, dok Perica Popić iz “Apatine probudi se” i Stevan Vlajić iz “Dogovor za Mladenovac” podržavaju planove ovog niškog lidera. Sve tri grupe građana osvojile su upečatljiv rezultat na lokalnim izborima održanim u junu ove godine.

Milošević napominje da GG “UZINAT – Ne izdajemo lokal” nije među pokretima i grupama građana koji se okupljaju oko PODES-a, ali da to ne znači da ne razgovaraju i ne sarađuju sa drugim udruženjima i grupama građana.

“PROGLAS se do sada pokazao kao najozbiljnija inicijativa okupljanja građanskih pokreta koja ima snagu da ujedini građane na osnovu vrednosti i ideja za koje se mi zalažemo”, kaže ona.

Ona kaže i da širenje “fronta promena” na ljude koji su spremni da učestvuju u političkom životu i menjaju društvo i politički sistem u Srbiji samo može da bude korisno i doprinese boljitku Srbije i promeni društva u celini – “u saradnji sa političkim strankama koje dele slične vrednosti”.

Odbornik u SO Apatin Perica Popić kaže da njegova GG “Apatine, probudi se” poziv PODES-a i dalje nije dobila, tako da zvanični stav još nemaju.

Ako do poziva dođe, razmotriću sa saradnicima na organima pokreta gde ću saradnju sa pokretom Dragana Milića deklarativno podržati. Dakle, još ne odbijamo ili prihvatamo, ali kako sem ovoga što znam iz medija poziv dobili nismo, pa očekujem da dođe do sastanka na kome bismo razmotrili saradnju nakon kog bi naša odluka verovatno bila pozitivna”, kaže on.

Popić kaže da su grupe građane apsolutno prijemčljivije građanima od stranaka, jer pružaju “varijantu saradnje ljude iz različitih opcija koje bez tereta ideoloških podela pričaju svoju lokalnu priču, pa se mogu boriti za istu stvar”.

Stevan Vlajić, odbornik u SO Mladenovac GG “Dogovor za Mladenovac”, kaže da će sigurno organizovati razgovor sa Milićem i njegovim timom, te da je neophodno da se upoznaju sa predloženom platformom PODES-a koja je, kaže, na prvi pogled kompatibilna sa vrednostima “Dogovora za Mladenovac”.

“Ukoliko neko može da bude lider potencijalnog saveza lokalnih pokreta, to svakako mora da bude dr Milić, budući da je ostvario fantastičan rezultat u Nišu, trećem gradu Srbije. Pored toga, statistika sa junskih izbora ovakvoj ideji daje vetar u leđa”, kaže on.

Vlajić smatra da narativ o “suprematiji stranaka” nad grupama građana forsiraju samo oni koji kao funkcioneri političkih partija predstavljaju građane Srbije u republičkom parlamentu u nekoliko mandata, kako kaže, bez ikakvog učinka.