„Duša me boli, narodi u regionu strahuju samo kad Srbi saboruju“: Srpski političar iz BiH koji je pitao zašto nije pozvan na Svesrpski sabor, za Danas

Svesrpski sabor, koji je koji je upriličen u subotu u Beogradu, u intervjuu za bosansku Federalnu televiziju pred njegovo održavanje Mioković je okarakterisao kao „okupljanje nacionalista i klera“, te upitao je zašto on kao Srbin poziv na taj događaj nije dobio.

Poručio je da na „saboru neće biti Srbi iz Hrvatske, Makedonije i Slovenije“.

„Zašto? Zato što nismo nacionalisti. Tamo neće biti ni ljevičari ni liberali iz Srbije zato što nisu nacionalisti. Zaista ne treba niti naivan. To je okupljenje srpskih nacionalista. Ja želim vjerovati, bez obzira na pokazatelje koji mi ne idu u prilog, da srpski narod to neće još dugo trpiti i da je dosta bijede i poniženja i odvajanja od civilizovanog svijeta, što rade te velikosrpske nacionalističke politike“, rekao je on gostujući u emisiji „Političke minute“.

Predstava unutarpolitičkog karaktera

Mioković, koji dolazi iz Naše stranke, upitan da li je Sabor „ispunio njegova očekivanja“, kaže da mu je teško da na njih odgovori jer nije ni očekivao da će „polučiti nešto svesrpsko“.

„Vrlo mi je teško zato reći jesu li mi ispuinjena očekivanja. I dalje sam na stanovištu da je ovo predstava za javnost koja ima isključivo unutrašnjopolitički interesni karakter, kako za Vučića, još više za Dodika“, odgovara on.

Jasno je da je ovim Saborom, kaže, Vučić „podebljao svoj performans iz Ujedinjenih nacija prilikom donošenja Rezolucije o Srebrenici“, a sve u cilju, ocenjuje, mobilizacije svog glasačkog tela.

„Što se tiče Dodika on je u političkom smislu, ali i kao persona, u vrlo teškoj situaciji i svako iznalaženje tema koje nisu vezane za bosanskohercegovačko pravosuđe ili stanje finansija kako Republike Srpske, tako i Dodika, osobe sa crne liste američke administracije, njemu dobro dođe. Meni su njegove intencije u ovom smislu potpuno jasne“, kaže on.

Sa Sabora, ali i u Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, usvojenoj na zajedničkoj sednici vlada Srbije i Republike Srpske poslate su poruke privrženosti Dejstonskom sporazumu. Takođe, predsednik Srbije više je puta u prošlosti isticao podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu susedne Bosne i Hercegovine.

Mioković, upitan da li se ovakvim postupcima zvanični Beograd ograđuje od Dodikovih poteza ili pak očekuje podršku predsednicu Republike Srpske u nameri da se idem putem razilaženja s Federacijom BiH, odgovara da su retorika i činjenje nebo i zemljo.

„Nažalost, dovoljo sam star da se sećam sličnih poruka od nekih Vučićevih prethodnika, konkretno Slobodana Miloševića, koje nisu bile tako umotane u cinični neistiniti celofan, već su bile otvorenije, ali u ovom kontekstu. Ne mogu da se ne sećam Vučićevih izjava u toku agresije i rata u mojoj zemlji, Bosni i Hercegovini, koje nikada nije pokušao da demantuje ili da se za njih izvini. Retorika i činjenje su nebo i zemlja. Ono što država Srbija, politike Srbije, ne Srbi i Srbija kao domovina i matica srpskog naroda, nego poltike Srbije i način na koji se odnose prema mojoj domovini, BiH, one su sve prije nego iskrene, pogotovo na način na koji to hoće da prikaže gospodin Vučić“, poručuje naš sagovornik.

Mioković za Danas kaže i da nema apsolutno ništa sa spoljnom politikom BiH i da ono što je izneo je njegov lični stav, ali da je potpuno siguran da postoje relevatni politički sagovornici koji su spremni da rešavaju sva otvorena pitanja između dve zemlje i koji „ne smatraju da na Drini treba praviti zidove“.

„Ali to moraju obostrano korektne politike, nikako formalno priznavanje teritorijalnog integriteta, a puštanje Dodika, jer Milorad Dodik ne sme raditi ništa mimo stava Beograda, a upravo on kontinuirano decenijama razvaljuje ovu zemlju“, navodi.

„Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“

Svesrpski sabor, održanom pod sloganom „Jedan narod, jedan sabor – Srbija i Srpska“, okupio je političke predstavnike Srba iz Republike Srpske, Crne Gore, Kosova i Metohije, a prisustvovali su predstavnici srpskog naroda iz Slovenije.

Održan je zajednički sastanak dveju vlada, Srbije i Srpske, na kom je doneta „Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda“, koja u 49 tačaka govori i o neodvojivost Kosova i Metohije od Srbije, kao i privrženost Dejtonskom mirovnom sporazumu. Takođe se ističe neslaganje sa Rezolucijom o Srebrenici izglasanom u Ujedinjenim nacijama, dok se integracija u EU definiše kao zajednički strateški cilj.

Navodi se i da će se Svesrpski sabor sastajati na svake dve godine. Centralni događaj upriličen je na beogradskom Trgu Republike.