Dragan Šutanovac: Najbolje međusobno sarađuju vojnici, političari samo mute vodu

— Živimo u vremenu koje je trubulentno i nameće neke nove teme koje nažalost pogađaju sve građane. U mladosti smo imali privilegiju da ne znamo ko su nam političari u tom smislu da nas to nije mnogo zanimalo. Možda u Švajcarskoj ljudi ne znaju ko su im političari. Tamo se rade neke rotacije, ali kako se kaže, svi smo mi neko političko biće i sa godinama posmatramo politiku drugačije. Neko živi od toga pa mora da prati više, a neki vole samo da komentarišu.

O seriji „Klan“

Šutanovac je otkrio da sa suprugom prati seriju “Klan” ali i da ga hvataju grčevi pošto je neke slične stvari iz serije preživljavao u privatnom životu.

— Sticajem okolnosti supruga i ja gledamo seriju “Klan”. Ne samo da sam bio svedok nego sam bio i učesnik nekih sličnih stvari koje su se dešavale. Direktno sam učestvovao jer sam u to vreme radio u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova. Bio sam čovek koji je bio glavni kontakt za nemačku policiju, odnosno za “nemački FBI”, kojima smo slali određene stvari na forenziku posle atentata na Zorana Đinđića. Uz te neke fore i fazone koji vas u nekom trenutku malo nasmeju, sve drugo ostavlja jedan ogroman grč u stomaku i završimo tako što ćutimo neko vreme. Moja porodica je bila izuzetno vezana za Zorana Đinđića i njegovu porodicu. Imali smo poseban odnos prema njemu. Ko god je živeo u tom vremenu i imao veze sa politikom u tom vremenu ne može na seriju “Klan“ da gleda opušteno. Serija me ne bi ni dotakla da preslikava događaje iz neke druge zemlje u Evropi, ali ovako stvara grč u želucu i jednu veliku tugu — rekao je bivši ministar odbrane u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.

Šta ne bi oprostio Đinđiću?

Šutanovac je na K1 televiziji ispričao i kako su ga jednom prilikom pitali šta nikada ne bi oprostio Zoranu Đinđiću.

— Rekao sam da mu nikada ne bih dozvolio da njegova deca i žena ostanu bez njega. Nažalost, to se desilo kako se desilo. I dan-danas posle toliko godina baš se osećam loše kada je ta tema u pitanju. Verovatno bi izgubio izbore da je ostao premijer. Srbija nije bila spremna za modernizatora kao što je bio on. Nažalost, nije spremna ni danas za modernizaciju. Uprkos upozorenjima on je govorio: “Oni mogu mene da uklone, ali ne mogu sistem da uklone.” Mislim da je tada pogrešio jer sistem još nije bio uspostavljen. Sistem se pravi. Mi smo društvo koje priča o tome kako voli sistem, a u stvari svi žele nešto preko veze, nešto preko kombinacije, u svemu… Pričaju negativno o nepotizmu pa kažu možeš da mi zaposliš sina, snaju, jel možeš da mi završiš operaciju? Takvo smo društvo i to je činjenica. Da se ne lažemo, mnogo je bolje nego što je bilo, ali smo daleko od onoga što bi trebalo da bude – rekao je bivši ministar.
Povratak obaveznog vojnog roka u Srbiji

Šutanovac je analizirao i aktuelnu temu o povratku vojnog roka.

— U moje vreme 87/88 smo imali profesionalne vojnike i zvali smo ih vojnici po ugovoru. Postojale su stvari koje mi obični vojnici nismo mogli da savladamo za vreme obuke i tada je počeo taj proces profesionalizacije koji se vezuje za mene, jer sam ja taj posao završio. Ali i tada i sada mislim da vojska nije za svakog mladića. Oružje nije za svačije u ruke. I u vreme komunizma svako malo je neko sebi nanosio zlo u kasarni jer nije osećao da pripada tom društvu i organizaciji – rekao je bivši ministar.

Kako kaže vojska neće od mladih naraštaja napraviti ljude.

— Vojska odavno nije vaspitno-popravna ustanova. Sećam se prvog dana kada je moj sin krenuo u vrtić. Rekao sam mu: “Nemoj da ti padne na pamet da neku devojčicu povučeš za kosu ili bilo šta slično da uradiš, taman da te ona tuče, ti ne smeš da uzvratiš.” To je bilo tako od prvog dana. Sada se nalazimo u veoma ozbiljnoj situaciji. Porodice su u dosta velikim problemima. Roditelji očigledno ne posvećuju dovoljno pažnje i vremena svojoj deci. Dolazi do sukoba u okviru porodice. Roditelji sada misle da ako se vrati služenje vojnog roka da će njihov sin otići u vojsku, pa će tamo da ga dohvati neki stručnjak i posle će “izaći kao bela lala”. Sve što se desilo loše od devedesete naovamo napravili su ljudi koji su svi do jednog služili vojsku – za K1 televiziju.

Anegdota iz ministarskih dana

Šutanovac je ispričao anegdotu koja se dogodila kada je bio ministar odbrane.

— Dok sam bio ministar, po proceduri vi i vaša porodica imate obezbeđenje. Ako nekome nije jasno zašto, podsetiću da je u ovoj državi ubijen ministar odbrane. Jednom prilikom oficir koji je bio šef za obezbeđenje, Arsa, rekao mi je da su imali problem. Mog sina Predraga su vozili u školu i on je igrao neku igricu. Hteo je da završi, ali to je iznerviralo člana obezbeđenja. Onda ga je član obezbeđenja Uzelac uhvatio za ruku i rekao “Ajde, bre, beži u školu zakasnićeš”. Upitao sam Arsu u čemu je problem, na šta mi je odgovorio da ga je Uzelac malo povukao. “Arso, sledeći put neka ga uhvati za uvo, da ga isčupa i da ga otera u školu”, odgovorio sam mu tada. Nikada više se nije desio problem. Masa drugih roditelja bi u toj situaciji rekla kako ti smeš da vučeš moje dete i ko ti je to dozvolio. Nisam od takvih roditelja, učinite sve što možete da sredite dete ako nije u pravu – ispričao je Šutanovac u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.

O KiM: Pojedini poslanici su pobegli kada je trebalo da se glasa za Briselski sporazum

Kurti je od Briselskog sporazuma napravio šizofrenu situaciju, tvrdi Šutanovac.

— Kosovo je naša briga. Ne mislim da je globalna ili čak evropska jer smo ispali iz fokusa. Imam potpuno razumevanje za ovu vlast iako bih ja neke stvari uradio drugačije. Mi smo 2013. godine potpisali Briselski sporazum. Sticajem okolnosti tada sam bio poslanik i glasao sam za taj sporazum. Neki poslanici su tada pobegli od glasanja. Smatrao sam da je svaki sporazum bolji nego nesporazum. Tada je potpisano nešto što je trebalo da se izvrši sa obe strane uključujući tu i Zajednicu srpskih opština. Mi smo sada u desetoj godini od tog sporazuma gde nama Kurti drži predavanje kako to ne može zbog ustava. Kaže da Briselski sporazum nije ustavan, ali kada uvodi tablice onda se poziva na taj Briselski sporazum, jedna potpuno šizofrena situacija. U međunarodnim odnosima kada potpisujete takve sporazume vi potpisujete i preuzimate veliku odgovornost. Odgovornost je na Beogradu i na Prištini, a onaj koji se tada slikao misleći da će dobiti Nobelovu nagradu, a to su predstavnici EU, oni su žirant tog dogovora. Oni treba obe strane da privole na ispunjenje sporazuma – kaže Šutanovac.

Sudar najuticajnijih država odigrava se i na Balkanu

— Mi smo došli u situaciju da se kod nas u državi sukobljavaju Istok i Zapad, odnosno prave sukob oko uticaja. Problem Atine i Skoplja su rešile SAD za vreme Trampa. Ulazak Severne Makedonije i Crne Gore u NATO je rešen za vreme Trampa. Amerika je preuzela inicijativu na Balkanu. Desilo se da mi imamo pregovarače iz EU i da imamo nekog izaslanika iz SAD Eskobara. Onda su Velika Britanija, Nemačka, Francuska poslale svoje pregovarače i sada imamo pet ljudi koji su uticali na taj proces. Kažu ljudi “mnogo babica kilavo dete”, a samo jedna od tih strana, SAD, insistira da se ispune tačke iz Briselskog sporazuma. Mislim da je to naš interes, ali i interes Prištine. Treba otvoriti mogućnost da se dalje problemi rešavaju, a ne da se začaurimo i imamo probleme koje imamo, a imaće ih i građani koji žive na KiM. Nemamo mnogo opcija. Ono što je problem Srbije sada je to što Amerika daje najveću podršku iz našeg ugla, ali mislim da je to principijelna stvar, a ne simpatija prema nama. Slušam od mnogih koji nisu nikada bili na sastanku sa nekim visokim zvaničnicima kako dođe neko iz inostranstva, pa nam zavrće uši, pa nam naređuje… to bukvalno ne postoji – ispričao je Šutanovac u emisiji “Kec na jedanaest” na K1 televiziji.

Istoričari

Kako kaže istoriju srpskog naroda “kroje” istoričari.

— Bio sam na pozicijama na kojima se donose državne odluke i tu sam učestvovao, nekad sam slušao, nekada sam glasao. I onda sam sedeo sa ljudima koji sa tim nemaju nikakve veze i oni meni pričaju kako je bilo, a neki od njih su istoričari, i napisaće svoju istoriju o nečemu što je potpuna neistina. Kada uđete u knjižaru i kažete: Daćete mi istoriju srpskog naroda, pitaće vas koju? Jer se od pisca razlikuje istorija srpskog naroda. U NATO ne postoji nijedan general koji nije ratovao, bio u prvim redovima na frontu, kao što je to slučaj kod nas. Bio sam prvi ministar koji je pozvan u Pentagon posle 25 godina i na prvoj poseti sam dobio donaciju od tri miliona dolara za hamere koji se i danas koriste u Vojsci Srbije. U Arlingtonu nas je dočekao Srbin, oficir u vojsci SAD. Mnogi neće verovati, ali najbolje sarađuju vojnici, a sa druge strane imate političare koji mute vodu, prave probleme i šalju vojsku – kaže on.