Dragoljub Mićunović ispričao zašto više ne odlazi u DS i šta mu je Milošević galantno ponudio

Dragoljub Mićunović je u velikom intervjuu za subotnje i nedeljno izdanje dnevnika Politika ovako odgovorio na pitanje „ko ga je od prethodnih lidera DS-a pozvao da mu date neki savet ili da se obratite Glavnom odboru“.

“Zvali su, ali obično kad je trebalo da autoritetom prvog predsednika podržim neku njihovu inicijativu. Ali, generalno, razmena mišljenja nije praksa koju neguju naši lideri. Poslednja moja intervencija u DS-u bila je 2020. prilikom odlučivanja o bojkotu izbora. Napisao sam tekst „Šta nije demokratski”, u kojem sam kritikovao politiku stranke. Uvek sam smatrao da je bojkot izbora neprihvatljiv metod, funkcija političke stranke je borba za glasove birača. Međutim, kad sam to pokušao da kažem na tom, za mene poslednjem Glavnom odboru, jedan od tadašnjih potpredsednika me prekinuo posle pet minuta. Zahvalio sam se, sišao s govornice i više nikad u stranku nisam kročio. Odluka o bojkotu bila je duboko pogrešna, o čemu danas govore i mnogi koji tada nisu uviđali grešku. A taj potpredsednik je posle tog Glavnog odbora izašao iz stranke da bi u svom gradu, gde je bio gradonačelnik, ipak okušao sreću na izborima, ali neuspešno”, rekao je Mićunović.

Upitan o tome da li je komunizam ikad nestao u Srbiji, uz opasku da ga je Josip Brzo Tito smatrao državnim neprijateljem, i da je bio politički protivnik Slobodana Miloševića, Mićunović je odgovorio da komunizam nigde nije ni postojao.

Komunizam nije postojao nigde

„Komunizam nije postojao ni u Srbiji, ni bilo gde drugde, ni u Rusiji. Postojale su samo partijske diktature koje su vladale pod plaštom komunističke ideologije izneveravajući je. Država je bila zasnovana na ličnoj i partijskoj vlasti”.

Po Mićunovićevim rečima Milošević i SPS su nasledili staru komunističku partiju i njen aparat koji je bio utkan u sve delove države, nastavljena je praksa nekontrolisanih tokova novca i toga da se grupe sa ivice zakona koriste u obračunima sa neistomišljenicima.

“Iako u osnovi nije bio demokrata, mislim da je Milošević ipak razumeo da mora da razgovara s opozicijom. Kad bi došao u parlament, nije se upuštao u polemiku, uglavnom je slušao, nije vodio verbalni rat s opozicijom, a opozicija je bila oštra i tražila njegovu ostavku”, kaže Mićunović.

Po njegovoj oceni „Milošević je isprva hteo da sačuva Jugoslaviju, ali pod svojim uslovima.”

“Kad u tome nije uspeo, a međunarodna zajednica je odlučila da su republičke granice linije razgraničenja između republika, mislio je da se prekrajanje granica može desiti ratom, bez podrške međunarodne zajednice. Praktično, nije imao saveznike na međunarodnom planu. A protivnika je bilo mnogo. Bio je pod uticajem provincijalne romantičarske idealizacije državne prošlosti. Ne znam da li bi Milošević uspeo da spasi Jugoslaviju od raspada da se jasno opredelio za demokratiju, otvoreno tržište i evropsku orijentaciju, ali mislim da je to moglo da pomogne da raspad zemlje ne bude tako skup u ljudskim žrtvama i dramatičnom privrednom nazadovanju. Morao je naći način da izbegne NATO bombardovanje 1999. i razaranje Srbije, bez obzira na to što je međunarodno pravo bilo na našoj strani i brutalno bombardovanje bez saglasnosti UN jeste za svaku osudu”, smatra Dragoljub Mićunović.

Milošević mi nudio ambasadorsko mesto u Vašingtonu

Priseća se da i da je bivšem jugoslovenskom premijeru Anti Markoviću rekao da počinje raspad Jugoslavije. “Kad sam to rekao Anti Markoviću, predsedniku savezne vlade, koji je želeo ekonomske i političke reforme i očuvanje Jugoslavije i pritom imao značajnu podršku SAD, on mi je rekao da je važno da se očuva država. Odgovorio sam mu da je država partijska, kad se raspadne partija nema više ni države”.

Na pitanje zašto nikada nije vladao Dragoljub Mićunović odgovara:

“Iz Vašeg pitanja moglo bi se naslutiti da postoji samo jedan oblik vladanja, a to je predsednik države. Znate, kad sam izabran za predsednika Demokratske stranke, ja sam se praktično kandidovao za najviše pozicije u državi. I kad mi je Milošević 1991, prilikom jednog od razgovora povodom krize posle 9. marta, galantno ponudio ambasadorsko mesto u Vašingtonu, ja sam mu se zahvalio i rekao: „To je veličanstvena ponuda kad se ima u vidu da je Hruščov Molotovu nudio mesto ambasadora u Mongoliji. Ali, predsedniče, ja pretendujem na tu vašu stolicu.” Nasmejao se i rekao: „E, to ćete, profesore, pričekati.”

Nisam bio u izvršnoj vlasti, delom i zbog toga što sam smatrao da se demokratija gradi u parlamentu i kroz parlament. Trideset godina bio sam poslanik i mislim da sam uradio dosta korisnih stvari”, priča Dragoljub Mićunovć.

Podseća i da su delegacije Demokratske stranke, iako je bila opoziciona, bile primane širom sveta. “Na primer, naš predlog za zaustavljanje rata u Bosni, popularno nazvan Plan 5+5, privukao je pažnju u UN, gde se tada tražilo rešenje za prekid rata, pa smo dobili poziv Butrosa Galija da plan predstavimo u Njujorku”, priseća se sagovornik Politike.

„Posle 5. oktobra, kad je demokratska vlast još bila krhka, preuzeo sam važnu funkciju predsednika savezne skupštine, Veća građana kao predstavničkog doma. U svetu su tada naš demokratski kapacitet cenili kroz parlament, pa smo kroz parlamentarnu diplomatiju, uz brzo usvajanje demokratskih standarda i konvencija Saveta Evrope, vraćali Srbiju u međunarodnu demokratsku zajednicu. Trudio sam se da iz te pozicije gradim partnerstva s drugim parlamentima. Na primer, 2002. šef američke delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a Kristofer Smit i ja podneli smo zajedničku deklaraciju o neophodnosti da se u borbi protiv terorizma zaštite ljudska prava. Kao predsednik spoljnopolitičkog odbora, vodio sam visoku delegaciju u Holandiju 2009. godine i tada smo uspeli da argumentima i demokratskim kredibilitetom promenimo stav holandskog parlamenta koji se protivio ratifikaciji Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i EU i kočio naš napredak u odnosima s EU. Imam utisak da me provocirate da podnesem izveštaj narodu o svom radu”, zaključio je Mićunović u intervjuu za Politiku.