Draža Petrović za Demostat: Ova vlast je predugo ovde i unela je previše zle krvi u naše društvo

Draža Petrović smatra da bi se dolaskom nekog drugog na vlast ambijent u društvu promenio, i to nabolje.

– To bi bilo naročito dobro za mlade, da shvate da je moguće živeti u normalnoj državi, a ne u državi u kojoj predsednik gostuje dvaput dnevno na televiziji, sa naručenim novinarskim pitanjima i naručenim kampanjama protiv ljudi u tabloidima, i gde vas smatraju neprijateljem ako ste protiv vlasti, konstatuje Petrović.

Komentarišući medijske (ne)prilike u Srbiji, uključujući činjenicu da je Danas maltene svakodnevno na tapetu Srpske napredne stranke, čiji predstavnici se takmiče ko će brže, jače, bolje “odbraniti”predsednika Srbije od Danasa, sagovornik Demostata navodi da je to ironija.

– Oni (vlast) pričaju da je Danas nebitan, niskotiražan list, mada mi sada imamo i portal koji je jako, jako posećen, nalazi se među prvih deset portala po onoj Gemiusovoj listi. Ta priča za Danas nije karakteristika samo ove vlasti, nas su uvek hteli da potcene, iako smo mi uvek nastojali da budemo oni koji kreiraju javno mnjenje, među onim pametnim delom naše javnosti koji čita Danas i tako se informiše. U poslednje vreme mi malo-malo imamo prvo premijerku, pa onda predsednika koji mašu naslovnom stranom Danasa, i mi, čak, pričamo da će, verovatno, kako štampa polako ide u fade out, nije štampa još propala, ali, prosto, štampani mediji su u velikoj krizi, da iako dođe do toga da se štampani mediji jednog dana ugase, pa, onda, nažalost, i Danas, ako tako naprave tržišne prilike, da će Vučić sam plaćati da se odštampa, recimo, 20 primeraka Danasa kojima bi oni mogli da mašu po raznim televizijama i da ukazuju da smo mi neki neprijatelji naše zemlje. Medijska situacija je takva da ima malo medija koji su kritički nastrojeni prema vlastima i onda mi ispadamo kao neka atrakcija, što je smešno. U stvari, trebalo bi da postoji više takvih medija i onda mi ne bismo tako štrčali. Kod nas u Danasu je sloboda izražavanja i mišljenja čak i prevelika, ali to je, prosto tako postavljeno 1997, kad su osnivači Danasa napravili list i mi sa tog puta ne nameravamo da skrenemo ni sa novim vlasnicima. Mi gledamo da se držimo neke normalnosti, da ne skliznemo u neku propagandu, u neku bljutavu tabloidnost, objašnjava Draža Petrović.

Upitan kako se, uopšte, može raditi i opstajati u nimalo povoljnim uslovima, budući da su na adresu Danasa stizale najjezivije pretnje, a u ulaz zgrade gde se nalazi redakcija ubacivani su leci na kojima je i on sam targetiran, pa, čak, upoređivan, sa albanskim teroristima, Draža Petrović kaže: “Mi smo već oguglali na to, ali naše porodice to ne shvataju kao mi. Mi smo shvatili kao deo folklora – da nam prete i preko društvenih mreža i da nam šalju ta odvratna, jeziva pisma”.

Petrović se priseća i strašne pretnje  redakciji koja je stigla u novembru 2022, a koja nije rasvetljena.

– Prošle godine, 6. novembra, bila je nedelja, ja sam otvorio mejl oko 14 sati, kod kuće i nisam mogao da verujem šta je to, pa sam ga čitao još dva, tri puta… Pretnja je bila užasna… Nas su tada obišli svi mogući predstavnici zapadnih država, šef misije OEBS-a Bratu, šef Delegacije EU u Srbiji Žiofre, pa su nas posetili kolektivno svi ambasadori zemalja EU, zajedno sa Žiofreom, pa i neki predstavnici Stalne radne grupe MUP-a, i oni su pokazali određenu dozu brige za nas. Mi smo bili zadovoljni i kako je reagovalo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ali se pokazalo da ta pretnja ni posle godinu dana nije razjašnjena, nije nađen taj čovek ili ti ljudi koji su to napisali i na neki način ugrozili bezbednost naših novinara. Postojala je određena nelagodnost u redakciji jer su upućene jezive pretnje. Nažalost, nije otkriveno ko je pretio, ali mi smo videli određenu volju države da to otkrije. Mi smo dobili i policijsko obezbeđenje ispred zgrade, oni su bili tu jedno vreme i naprasno su nestali, ali su nam rekli da mi imamo neke druge vrste posmatranja, zaštite, i da ne brinemo. Nekako su te pretnje postale tako česte da mi gledamo da se ne opterećujemo time jer bismo onda ušli u paranoju, što nije dobro, ali, postoji briga, naročito kod naših porodica… To je cena naše slobode, da iritiramo razne ljude. Nisu to samo oni koji simpatišu vlast, nego i mnoge desničarske, nacionalističke grupacije i imamo najviše pretnji kad su neke globalne krize, recimo, kad je počeo rat u Ukrajini, pretili su nam rusofili, i to masovno, ukazuje Petrović.

Sagovornik Demostata, koji se novinarstvom bavi tri decenije, tvrdi: “Nikad mediji nisu bili omiljeni među ljudima na vlasti, naročito ne mediji u kojima sam ja radio”.

– Uvek postoji neki bes vlasti prema medijima koji ih kritikuju, i toga je bilo i u vreme DOS-a, nije ni tada “cvetala” sloboda štampe, ali čini mi se da je u vreme Miloševića bilo više slobodnih medija nego danas, posebno elektronskih. Danas imate dve televizije na kojima možete pratiti neke normalne vesti, koje neće biti neka odurna propaganda, to su N1 i Nova S. Što se tiče portala, tu se, opet, izdvajaju samo N1, Danas, i Nova.rs, što, prosto nije dobro, nije dobro ni za novinare jer nekada kad vam se nije sviđalo u jednoj redakciji, posebno posle Petog oktobra, ali i ranije, vi odete u drugu, prosto, cirkulisali su ljudi, a danas nemate gde ni da odete. S druge strane imamo režimske tabloide, pa čak imate i listove sa velikom tradicijom, kakvi su Večernje novosti i Politika, i oni su ušli u tu vrstu režimske propagande. Čini mi se da je vlast uspela da upropasti neke medije kojima se verovalo, iako su bili provladini. Mislim da bi promena vlasti bila dobra i za medije, jer bi se mediji razdrmali. Nekad vas i nervira što ima toliko loših medija, a da vi štrčite kao neka atrakcija jer se bavite normalnim novinarstvom, precizira Draža Petrović.

Upitan kako komentariše prodor novih tehnologija u novinarstvo, te razvoj digitalnih, onlajn medija, budući da je osvedočeni ljubitelj štampe, sagovornik Demostata poručuje da su svi stariji novinari ljubitelji štampe, čitanje novina je jedan ritual, ali nije protivnik ni “ovih novih medija”.

– Digitalni mediji zahtevaju mnogo veću brzinu, novinari nemaju vremena da se posvete nekoj temi i da na njoj duže rade. Ritam velikih portala, kakav je i Danas, jeste takav da novinari sada imaju i radno vreme, da sede osam sati, što je nekad bilo nezamislivo, i prate vesti iz svoje rubrike. Više nemate ni onih sektorskih novinara, već svako mora da “ubacuje” na portal “sve živo”. To je sad anarhično, i verovatno će se dovesti u red kasnije, kako portali budu dobijali forme. Kad budemo krenuli da naplaćujemo sadržaj na portalima, moraćemo da imamo mnogo kvalitetnog sadržaja da bi ljudi izvadili karticu i platili mesečne, godišnje pretplate na Danas. Mislim da će to biti dobro kad bude počelo da se monetizuje jer će biti veći kvalitet, ističe on.

Upitan kako ocenjuje položaj mladih novinara, budući da su u redakciju Danasa u proteklih nekoliko godina došli “neki novi klinci”, Petrović kaže: “To su vrlo mladi i talentovani ljudi, prosto se začudite koliko oni zrelo razmišljaju. Ali su, pre svega, mnogo kompatibilniji sa tim digitalnim medijima koji mi sada razvijamo, sa portalom, jer mogu da “spakuju” jednu vest za sajt za dva minuta ,za šta bi nama starijima trebalo 20 minuta”.

– U onlajn novinarstvu je bitno da se bude brz… Njima možda malo fali da prođu “pravu školu novinarstva”, da prvo krenu od pijačnih priča pa da idu stepenik po stepenik gore, ali, jako me raduje što ti mladi novinari imaju etički kodeks, to su pokazali i kad su se desila ona masovna, tragična ubistva u maju. Dobro je što im je novinarska etika vrlo bitna. Svi ti klinci su jako, jako simpatični, hoće da rade i da uče, ocenjuje sagovornik Demostata.

Govoreći o aktuelnoj izbornoj kampanji, Draža Petrović konstatuje da slogan SNS “Srbija ne sme da stane”, kao i situacija u kojoj se nalazi naša država, podseća na film “Brzina”, gde Sandra Bulok vozi autobus u kojem je bomba koja će se aktivirati kada dostigne brzinu od 80 kilometara na sat i koja će eksplodirati ako brzina padne ispod 50 kilometar na sat.

-Tako se i mi kotrljamo sa ovom vlašću… Ipak, ja vidim po Srbiji da su ljudi nezadovoljni, podseća me ovo na pretpetoktobarsku atmosferu, kada su u Srbiji takođe bili veliki prostesti, štrajkovi… Osećam taj neki ambijent u društvu. Ova vlast je predugo ovde i predugo vlada istim metodama, tako da mislim da bi bilo dobro za Srbiju da ljudi vide da postoji nešto drugo – i druga vrsta novinarstva, i druga vrsta upravljanja, jer ovo je sve postalo degutantno, mnogo godina to gledamo, smatra on.

Odgovarajući na pitanje kakav bi savet dao opoziciji, Draža Petrović ocenjuje da opozicija greši “jer se obraća ljudima koji bi i inače glasali za njih”.

-Umesto toga, mora da postoji i neka vrsta interakcije sa onima koji glasaju za naprednjake, ili socijaliste, ili su kolebljivi… Teško je da opoziciji da se približi takvim ljudima, s obzirom na medijsku blokadu, ali pretnje: “E, sad kad mi dođemo pa će biti suđenja i slično”, kod mnogih birača izazivaju strah da će im se neko svetiti samo zato što su glasali za Vučića. Morate im pokazati da ćete se ponašati tako da odgovaraju oni koji su zaista krivi za nešto, a ne i oni koji nisu krivi, a glasali su za Vučića. Možda je neko glasao jer je bio ucenjen, ili im se Vučić sviđao, ne znam koji su sve motivi birača, ali ne treba mnogo plašiti ljude, napominje Draža Petrović.

Sagovornik Demostata ističe da ga ne čudi oštra reakcija vlasti na “Proglas”, koji je inicirala grupa intelektualaca, javnih ličnosti koji pozivaju ljude da izađu na izbore, i da, kako kažu, “zaustave eksploziju kriminala i korupcije u društvu”.

– Svako ovde ko digne glas protiv vlasti, a prijemčiv je širokim narodnim masama, poput Dragana Bjelogrlića, popularnog glumca, reditelja, producenta, izaziva zabrinutost kod vlasti. Pre neki dan sam bio u Novom Sadu na tribini “Proglasa”, išao sam tamo na drugarskoj osovi, da vidim kako to izgleda, i bilo je zaista spektakularno, dosta ljudi je došlo. I posle tribine se dešava taj “zverinjak”, o kojem je pričao Bjela – na naslovnoj strani Srpskog telegrafa izašao je tekst gde se kaže: “Bjela pretukao i Olju Bećković”, i onda mi on kaže da je to bilo u pozorišnoj predstavi koja se igrala u Zagrebu 1988. Dakle, neko je od šamaranja u nekoj predstavi napravio takav naslov… Najviše “gađaju” Bjelu jer se jeste desila ta kafanska tuča sa Gagom Antonijevićem, ali Bjelogrlić se zbog toga pokajao, niko ga nije podržao što je napao Antonijevića… To nije dokaz da je on neki užasan čovek, ima ljudi koji su radili mnogo veća nepočinstva a podržavaju ovu vlast. Pa i Vučić se tukao kad je bio navijač tukao po tribinama i sad on morališe. Ali, svakako se ne treba tući, to je glupo, zaključuje Draža Petrović.