Foto: FoNet/Ognjen Stevanović/FoNet TVRazgraničenje na Kosovu ništa ne bi donelo i nemoguće ga je sprovesti bez patnje, izjavio je FoNetu novinar Stojan Drčelić i ocenio da je to samo drugo ime za nastavak konflikta.
„To bi samo dovelo do novih sukoba. Bio bi stvoren presedan koji bi na čitav region i Balkansko poluostrvo delovao destabilizirajuće“, ukazao je Drčelić u serijalu razgovora Kosinus.
Pored toga što smatra da bi to bilo neodgovorno i nehumano prema Srbima koji žive južno od Ibra, on je predočio da razgraničenje znači i potpuno odricanje, „što nikom u Beogradu ne pada na pamet“.
Drčelić se odlučno protivi stanju zamrznutog konflikta, nazivajući ga „umiranjem na rate“, koje nikome ništa ne bi dobro donelo.
„To bi bilo guranje problema pod tepih, kačenje tega o vrat našim unucima, bez obzira što se ljudi nadaju promenama u geopolitičkoj sferi“, smatra Drčelić.
Prema njegovom viđenju, kompromis je jedini način da obe strane od pregovaračkog stola ustanu jednako nezadavoljne.
„Istovremeno bi imali da ponesu nešto kući u političkom cegeru. Bez kompromisa Kosovo će ostati nedovršena država, a mi vagončić koji niko neće želeti u kompoziciji Evropske unije“, uveren je Drčelić.
On se apsolutno protivi mogućnosti da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama. „Sve dok ne budemo imali ‘win-win’ poziciju ili dok ne budemo nezadovoljni i jedni i drugi.
Do tada nema razloga za stolicom za Kosovo u Ujedinjenim nacijama“, naglasio je Drčelić.
On misli da oa generacija političara u Srbiji i na Kosovu nema potrebnu zrelost za dijalog. „Bilo bi idealno da se pojavi neka iznenadna međunarodna sila koja bi podelila neke gorke pilule koje bi pregovarači mogli da predstave kao nametnute spolja, i koje su morali da prihvate“, kaže Drčelić.
On napominje i da ni do sada ništa na Balkanu nije bilo moguće bez Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Rusije, Nemačke i Francuske, i da ni ubuduće neće biti moguće.
Drčelić se zalaže za poštovanje Ustava i smatra da je referendum o statusu Kosova neophodan.
„Status Kosova, kao ni članstvo Srbije u NATO, ne može se rešiti bez glasa građana. Nadam se da će naša elita to znati i morati da ispoštuje“, poručio je Drčelić.
On kaže da poznaje mnogo ljudi koji nikad nogom nisu kročili na Kosovo, i nisu videli ni Gračanicu ni Bogorodicu Ljevišku, a gorljivo i vrlo decidno su protiv bilo kakvog sporazuma.
„Bez obzira na to koliko nam Kosovo u emocionalnom smislu značilo, ako nema naroda – nema ničega. Definitivno smo promašili temu u 20. veku, izgleda da loše pogađamo i u 21. veku“, zaključio je Drčelić.
Antić: Jedino je kompromis moguć
U odnosima Srba i Albanaca pri rešavanju kosovskog problema jedino je moguć kompromis, izjavio je FoNetu istoričar Čedomir Antić.
„Ne vidim rešenje po kome bi Albanci sa Kosova i Metohije prošli kao Srbi iz Krajine. Svako ko želi tako nešto, ne želi dobro svom narodu“, rekao je Antić u serijalu razgovora Kosinus.
Kako je naveo, omiljena floskula Aleksandra Vučića je da kompromis znači da neko nešto dobija i da neko nešto izgubi.
„Vučić je, nažalost, 27 godina širio mržnju i činio sve da svaki sporazum bude obesmišljen, a sada govori o razgraničenju“, podsetio je Antić.
Kako je napomenuo, predsednik ima obavezu da štiti nacionalni interes, ali mora da štiti i demokratski ineteres, a kompromis se postiže tako što neko dobije mandat.
Antić se, umesto razgraničenja, zalaže za istorijski dogovor Srba i Albanaca.
„Ne sećam se da je Vučić pre 2017. godine govorio o ‘nelakim’ rešenjima, kao ni o razgraničenju. Bilo bi dobro da mu za to pitanje mandat da Skupština. Voleo bih da to bude ustavotvorna skupština“, kaže Antić.
Nazivajući ga „opštim mestom“ srpske politike, on je odlučno protiv zamrznutog konflikta.
„Čak i u vreme Slobodana Miloševića, kada je Kosovo bilo i faktički u sastavu Srbije, bila je vođena politika zamrzutog konflikta i zamrznute sadašnjice“, ukazao je Antić.
Podseća da je tada velika većina Albanaca bojkotovala institucije Srbije. „Nisu hteli da rade u državnim ustanovama, bilo je, naravno, i izuzetaka, ali se time niko nije bavio ovde, i oni su zato i dobili medijski rat“, smatra Antić.
On bi voleo da se problem Kosova reši dijalogom Beograda i Prištine, jer međunarodna konferencija „otvara sve“.
„Ako govorimo o konferenciji, onda moramo da otvorimo pitanje Bosne i Hercegovine. Mislim da bi bio red da Republika Srpska ima isti status kao Kosovo“, smatra Antić. U slučaju konferencije, ističe, Republici Srpskoj bi trebalo vratiti distrikt Brčko.
„U tom slučaju moramo da razgovaramo i o tome da se ostvari Erdutski sporazum, i bar delovi plana Z4 u Hrvatskoj, i da Srbi u Crnoj Gori dobiju ravnopravnost“, kategoričan je Antić.
On se protivi referendumu kao rešenju, ističući da „mi zaslužujemo jednu veliku Narodnu skupštinu koja bi bila izabrana reprezentativno, u kojoj bi bili predstavljeni svi, i koja bi dobila mandat da donese Ustav“.
Za njega je najveći prekršaj u demokratiji izneveravanje istine, zbog čega upozorava da ideje koje spasavaju političke karijere obično donose štetu društvu.
„Zato ne mislim da je trajno rešenje ideja da Kosovo nema stolicu u Ujedinjenim nacijama, a da može da ima diplomatska predstavništva i da se svuda zove Republika Kosovo, a da ga mi formalno zovemo Kosovo i Metohija“, naglašava Antić.
On smatra i da je moguće postići međusobno priznanje, ukoliko sever Kosova pripadne Srbima i ukoliko Srbi dobiju „poštenu“ administrativnu autonomiju u enklavama.
„Ako tamo Srbe niko ne progoni, ako dobijemo četiri svetinje i mesto Kosovske bitke, onda u daljem procesu treba razgovarati o pomirenju. Uz to pomirenje ide i međusobno priznanje“, istakao je Antić.
On tvrdi da su Kosovo i Metohija „prosečnom Srbinu“ ono što je Atina bila za stare Grke – „ni grad, ni država, ni pokrajina, već ideja“.
„Mi imamo demografski sunovarat i iseljavanje, a 90 odsto stanovništva Kosova je ogorčeno na Srbiju. Oni koji smatraju da je Kosovo sveta zemlja moraju da nađu način da Kosovo vratimo u narednih pedesetak godina“, zaključio je Antić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
