Interes Srbije i srpskog naroda jeste da se nastavi briselski dijalog, jer je alternativa nestabilnost, izjavio je FoNetu predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
On smatra da je problem što izgleda Priština u svemu tome nije iskrena.
Kao sagovornik u seriji intervjua „Bez rukavica“, Drecun je precizirao da bi nestabilnost, kao alternativa briselskom dijalogu, značila pogoršanje ne samo u odnosima Beograda i Prištine, između Srba i Albanaca, već i u regionu.
Proces normalizacije trebalo bi da se nastavi, što bi, prema oceni Drecuna, trebalo da bude i interes Evropske unije (EU) i nekih drugih zemalja koje utiču na procese na Kosovu i Metohiji i u regionu.
Drecun ponavlja da je interes Srbije da se nastavi normalizacija odnosa sa Prištinom, jer je to najbolji način da se spreče bilo kakve nasilne aktivnosti prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
On smatra i da je to način da se država Srbija, „korak po korak“, postepeno vraća na Kosovo u Metohiju i jača svoje prisustvo i uticaj na procese.
To bi, napomenuo je Drecun, trebalo, da bude interes i susednih zemalja, Albanije, Makedonije i drugih, koje su već više godina na udaru albanskih separatističkih planova.
Mislim da će proces normalizacije biti nastavljen. U Beogradu postoje čvrsta opredeljenost, posvećenost i volja da se to radi, ali problem je što izgleda Priština nije iskrena u svemu tome, predočio je Drecun.
On je ocenio da bi sada trebalo sačekati reakcije Brisela i Vašingtona i podsetio na nedavnu poruku potpredsednika SAD Džozefa Bajdena da će Priština izgubiti američku podršku, ako ne poštuje ono što je dogovoreno i ne realizuje stvaranje Zajednice srpskih opština.
Priština bi trebalo da ima iste motive kao Beograd za nastavak dijaloga, istakao je Drecun i objasnio da bi interes Prištine trebalo da bude stabilna situacija na Kosovu i Metohiji.
Prema njegovim rečima, i u interesu Prištine bi trebalo da bude da se međunacionalni odnosi dovedu do mere kada neće biti pretnji nasiljem, već da se stvore uslovi za ekonomski napredak i izgradnju demokratskih institucija.
Priština, takođe, ima evropske ambicije. Mi ne prihvatamo Kosovo i Metohiju kao državu, ali oni imaju te evropske ambicije, podsetio je Drecun.
Priština i albansko političko vođstvo imaju i neke druge ciljeve, ocenio je međutim Drecun, koji naginju više ka onom projektu, koji već dugo zovemo „Velika Albanija“.
Žele da čitav taj proces normalizacije odnosa izmeste iz konteksta statusne neutralnosti i da nas uvedu u situaciju da pregovaramo sa „nekakvom državom Kosovo“, smatra Drecun.
Njihovi ciljevi su u tom suštinskom delu potpuno drugačiji od naših, ukazao je Drecun, ali mi smo sve sveli u okvir statusne neutralnosti da bismo mogli da normalizujemo
situaciju, bar da izbegnemo ono što je uvek najgore, a to su neka nasilna rešenja.
Govoreći o načinu da se reše imovinska pitanja, on je konstatovao da u ovoj fazi Priština pokušava da nametne stav da sve ono što se zateklo na teritoriji Kosova i Metohije u trenutku samoproglašenja nezavisnosti, pripada Kosovu.
Dakle, sva državna imovine Srije, imovina javnih preduzeća da je to imovina te „samoproklamovane lažne“ države Kosovo. Mi to ne prihvatamo, a tu je i pitanje privatne imovine, rekao je Drecun.
Imamo veliku opasnost da se, preko Zakona za stvaranje Agencije za potvrđivanje, upoređivanje i verifikaciju imovine, ozakoni otimanje srpske imovine, upozorio je Drecun i ocenio da pitanje Trepče može da bude opasan presedan.
Ako bi se to prihvatilo, doveli bismo sebe u situaciju da prihvatimo otimanje Trepče preko farse od zakonodavstva koje se primenjuje u Prištini, da onda sve što je državna imovina Srbije od tog trenutka postane i zapravo imovina samoproglašene države Kosovo, napomenuo je Drecun.
Prema njegovoj oceni, pitanje Trepče je Priština nametnula jednostranim rešenjima i pokušajima pravnog nasilja, pa se ne može se isključiti mogućnost da je Trepča sastavni deo plana za destabilizaciju severa Kosova.
Postoje strukture u samoj administraciji u Briselu i nekim uticajnim zemljama EU, koji bi, kako smatra Drecun, želele da uspore proces otvaranja pregovaračkih poglavlja sa Srbijom.
Zato se nameću uslovi, merila, kriterijumi u poglavlju 35, koji zapravo prejudiciraju neka rešenja, umesto da poglavlje 35 bude samo nadzor, da se posmatra ono što se dešava u dijalogu i da se ocenjuje napredak, naglasio je Drecun.
On misli da neko pokušava da nametne kriterijume koji kažu: „Beograd mora da ispuni to i to, odnosno da ispuni ono što traži Priština i ono što je u interesu Prištine“.
Tako ne može da se posmatra poglavlje 35, poručio je Drecun i predvideo da se ne može očekivati otvaranje novih poglavlja, ako neko želi da nas vodi tim putem.
Verujem da će se, ipak, situacija okrenuti u pravom smeru, predvideo je Drecun, jer bi poglavlje 35 trebalo da podstiče proces normalizacije odnosa, a ne da stvara uslove da se nameću rešenja Srbiji i to rešenja za koja se unapred zna da ih ona ne može prihvatiti.
To bi nas onda navelo na ozbiljnu sumnju da nekome u EU, da nekoj članici EU nije stalo i da uopšte ne želi Srbiju u članstvu, zaključio je Drecun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
