Neophodno je održati sastanak na najvišem nivou da bi se pokrenuo proces normalizacije blokiran ponašanjem Prištine, izjavio je FoNetu predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun.
On je ovo izjavio uoči nastavka briselskog dijaloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija.
On je uveren da će takav sastanak dati dodatnu težinu, naročito na albanskoj strani, „jer vidimo da su suočeni sa unutrašnjim razmiricama i nesporazumima kako i na koji način nastaviti proces normalizacije odnosa“.
Uprkos tome, jedinstveni su u stavu da ne dozvole formiranje Zajednice srpskih opština, što je ključno pitanje normalizacije odnosa, rekao je Drecun novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću, u okviru serijala Kosinus.
Prema njegovoj oceni, Zapadu se očito žuri da zatvori kosovsko pitanje i predočio da zemlje koje su priznale samoproglašenu secesiju žele da Srbija prihvati Kosovo kao državu.
Prema njegovom stavu, SAD u ovoj fazi ne traže formalno priznanje, ali očekuju da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN).
To nije rešenje, već bi generisalo novu krizu, upozorava Drecun, ali misli i da zamrzavanje ovog pitanja nije nije održivo.
Albanci i Zapad to ne bi dozvolili, obrazložio je Drecun i primetio da se, osim toga, ne mogu očekivati drastične promene u geopolitičkom odnosu snaga u svetu kako bi se na Balkanu nešto suštinski promenilo.
Prema njegovim rečima, mora da se sedne za sto i dogovori konačno rešavanje statusa Kosova i Metohije, ali taj „dogovor ne može da bude jednostran, u korist jedne, a na štetu druge strane”.
Rano je govoriti kakav bi kompromis za srpsku stranu bio prihvatljiv, smatra Drecun i predviđa da će se model prihvatljiv za obe strane definisati ako dođe do tih razgovora.
Evidentno je da Srbi i Albanci mogu sami da se dogovore, bez velikih sila, istakao je Drecun, ali im se to ne dozvoljava, pa dogovor bez njih ne može biti validan i sproveden.
Na jednoj strani su SAD sa svojim saveznicima, pri čemu „Albance malo ko za šta pita“, dok je Srbija, prema tumačenju Drecuna, na drugoj strani sa zemljama koje podržavaju njene stavove i njen teritorijalni integritet.
Imajući u vidu da bez Rusije eventualni dogovor ne bi mogao da bude verifikovan u UN, neophodno je i njeno učešće, rekao je Drecun i objasnio da se zato i govori o nekom formatu koji bi mogao da liči na međunarodnu koferenciju.
Upitan da li bi, u slučaju dogovora o trajnom rešenju, za Srbiju bilo prihvatiljivo da Kosovo ima stolicu u UN, Drecun je kratko uzvratio da su to pitanja o kojima je sada veoma rano razgovarati.
Ako bi došlo do razgovora o konačnom statusu Kosova i bio postignut dogovor koji bi suštinski menjao unutrašnju organizaciju Srbije, onda bi, prema njegovom stavu, građani svakako morali da ga verifikuju.
Da ga prihvate ili odbace na referendumu, to ništa nije sporno ali do toga ima mnogo vremena, sve je neizvesno, ocenio je Drecun.
On ne kaže da će biti takvih razgovora, niti da će se otvoriti pitanje rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije, ali misli da bi to bila situacija „koja bi nas iz gotovo izgubljene pozicije vratila aktivno u igru“.
Drecun smatra da bi emocije trebalo ostaviti po strani kada se govori o rešavanju kosovskog problema i napominje da je ovo jedna veoma ozbiljna geopolitička priča.
Prema njegovom predviđanju, rešavanje tog problema definitivno će odrediti pravac budućnosti države Srbije i celokupnog srpskog naroda.
„Moj je osećaj Kosova i Metohije da je to otadžbina svakog Srbina, ma gde bio rođen i ma gde živeo, i zato ga nosimo u srcu“, zaključio je Drecun.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
