Dronovi iznad Srbije – opuštanje u Berlinu: Lični stav urednice evropske redakcije DW

U srpskim medijima to je bila tema koja je izazivala veliku pažnju: Beograd je svoju vojsku stavio u stanje pripravnosti, jer su uz granicu prema Kosovu navodno viđeni dronovi iznad vojnih objekata. I to u vreme povećane napetosti, kad Kosovo ne popušta u sporu oko priznavanja registarskih tablica.

Za pravu senzaciju u bilateralnim odnosima nije ostalo mnogo mesta u novinama i na portalima. Priča o dronovima skrenula je pažnju s događaja u Berlinu gde su napravljeni važni koraci za regionalnu saradnju i smanjenje napetosti, koji bi trebalo da olakšaju mobilnost i omoguće prisniju saradnju u čitavom regionu.

Nemačkim diplomatima i njihovim evropskim partnerima u sklopu „Berlinskog procesa“ uspeo je pravi proboj: šest zemalja zapadnog Balkana priznavaće ubuduće lične karte, kao i fakultetske i stručne diplome susednih zemalja. Ta tri sporazuma zaobilaznim putem omogućavaju i normalizaciju odnosa između suseda Srbije i Kosova – i to iako vlada Srbije i dalje strogo odbija da zvanično prizna Kosovo.

Ti sporazumi s pravom mogu da se shvate kao važni etapni uspesi na putu regionalne integracije, jer oni olakšavaju saradnju na brojnim područjima i omogućavaju slobodu kretanja po zapadnom Balkanu.

Beograd se pokrenuo, Bosna i Hercegovina takođe

Naročito se Srbija tu pomerila od svoje dosadašnje blokade, jer ta zemlja sada priznaje i dokumenta Kosova. To je za stotine hiljada ljudi u regionu kojih se to tiče važan korak prema međusobnom prihvatanju dveju država.

Pored te važne normalizacije između Beograda i Prištine, sporazumi omogućavaju i zaokret u odnosima Bosne i Hercegovine i Kosova. Jer, i BiH zbog pritiska bosanskih Srba nije do sada priznala Kosovo. Ljudi sada konačno mogu da bez viza putuju između tih dveju država!

Dobitnici ovog pregovaračkog uspeha su pre svega ljudi zapadnog Balkana, koji žele da budu mobilni, a time doprinesu i transferu znanja, jer će njihove diplome iz susednih zemalja sada biti priznate. Od toga će profitirati hiljade pripadnika manjina koji žive u susednim zemljama, a time će doprineti novoj raznolikosti u svojim zemljama i pomoći u smanjenju etničke diskriminacije.

Srednjoročno je na dobitku i čitav region, jer ti sporazumi o mobilnosti mogu da olakšaju stvaranje zajedničkog tržišta kojem se teži i da daju podsticaj ekonomskom razvoju čitavog regiona. Planirana prisnija saradnja u energetskom sektoru sigurno će ojačati čitav region i nadamo se da će pomoći smanjenju odliva mozgova, odnosno odlasku dobro obrazovanih mladih ljudi u inostranstvo.

Velik uspeh „Berlinskog procesa“

I na kraju, a ne manje važno, kroz te sporazume se na scenu efikasno vratio „Berlinski proces“ kao diplomatski most između zapadnog Balkana i EU. Nova nemačka vlada je nekadašnji projekat Angele Merkel ovim uspehom prisvojila i dala jasan znak zemljama zapadnog Balkana da intenzivno podržava nastojanja svih šest zapadnobalkanskih zemalja u vezi s članstvom u Evropskoj uniji. To je važnije nego ikad, s obzirom na rastući ruski uticaj u tom regionu.

Naravno da je na marginama susreta lidera zemalja bilo raznih diplomatskih „dimnih zavesa“, što je, kao i tajanstveni dronovi, trebalo da skrene pažnju s ovog uspeha. Jer, u tim zemljama se i dalje vode sporovi oko najnovijih sporazuma.

Valja se nadati da će takve disonance isto tako nestati kao i navodni dronovi i da će napetosti na granicama uskoro popustiti kako bi ljudi konačno mogli nesmetano da putuju, a region profitirala s od stručnosti njegovih ljudi. Zadovoljni ljudi koji mogu da se razvijaju bez političkih blokada mogu da unaprede region i ubrzaju integraciju zapadnog Balkana u Evropsku uniju.