„Druga Srbija pala na nekoliko slova“: Zašto su sa političke scene nestale stranke građanske opcije?

Jedini pravi naslednici antiratnih ideja i ne mirenja sa zločinima danas su samo Žene u crnom, dok je i poslednja stranka koja je zagovarala te ideje građanske, Druge Srbije, Liberalno demokratska partija praktično izdala te ideje i nestala sa političke scene“, kaže za Danas sociološkinja Vesna Pešić, koja je i sama bila deo Beogradskog kruga, odnosno pripadnica Druge Srbije. Kaže i da rukopis te Druge Srbije i dalje živi kroz pisanje Peščanika.

Takozvani građanisti nikada nisu predstavljali neku veliku silu. Okupljali su se najpre u Građanskom savezu Srbije, čiji je predsednik nekoliko puta zaredom bila Vesna Pešić, a potom i Goran Svilanović.

Odlaskom Vesne Pešić za ambasadora u Meksiko i Svilanovića za šefa diplomatije, GSS je polagano nestajala, a članovi su se rasuli po nekim drugim strankama i pokretima. Dobar deo je prešao u Demokratsku stranku, a drugi u LDP.

“I danas mislim da je Čeda Jovanović, lider Liberalno demokratske partije, bio projekat Bebe Popovića, iako je dugo pokušavao da se nakači na ideju grđanske Srbije. Sećam se da je u početku kada je dolazio u GSS bio veliki nacionalista, da smo ga učili šta je to građanska Srbija, šta je suočavanje sa prošlošću. Kada je Građanski savez nestao molio me na sve načine da pređem u LDP. Jednom je došao i sa bombonjerom. Pristala sam, iako mi nikada nije bio simpatičan, jer je voleo da šije košuljice u Milanu i novac više od bilo čega drugog”, kaže Pešićeva za Danas i dodaje da je naposletku Jovanović izdao čitavu građansku stvar i prišao Vučiću.

Ona napominje da su mnogi otišli iz LDP, a da je uz Čedomira Jovanovića ostala Latinka Perović koja nije nikada ništa progovorila protiv njega.

LDP je i danas u spisku registra stranaka, ali praktično ne postoji, nije izašla na poslednje izbore, nema ni sajt, a poslednja aktivnost stranke zabeležena je na Fejsbuk stranici prošle godine kada je stranka čestitala Božić.

Iako preostali liberali tvrde da Jovanović neće staviti ključ u bravu stranke i da je liberalna ideja u defanzivi u čitavoj Evropi, LDP se, činjenica, još jedino prepoznaje po sporadičnim incidentima predsednika stranke Čedomira Jovanovića, koji se inače sve češće predstavlja samo kao politički savetnik Željka Komšića, hrvatskog člana Predsedništva BiH.

Pešićeva koja je bila deo Beogradskog kruga i Druge Srbije primećuje u razgovoru za Danas da su antiratne ideje pre tridesetak godina bile prisutnije nego danas, da je tadašnji RTS svašta puštao, da je više bila bila na televiziji tada nego što je cela opozicija to danas.

“Milošević je puštao opoziciju da govori, ignorisao nas je. Vodio je svoje ratove i nije nas, manje više dirao. Tri meseca smo imali demonstracije, nikoga nije uhapsio, samo sam ja dobila batine. Milošević je imao (Jovicu) Stanišića koji je sve rešavao. Najveći problem tada su bili radikali koji su zagovarali Veliku Srbiju. Danas su se naprednjaci vratili u radikalski šablon i trube o srpskom svetu“, kaže Pešićeva koja napominje da danas mnogi i ne znaju šta zapravo znači ta Druga Srbija i kako je došlo do toga.

Objašnjava da je na osnivačkoj skupštini Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca, Radomir Konstantinović rekao je da postoji i druga Srbija, a ne ova koja čini ratne zločine i tako je nastala Druga Srbija.

Za razliku od Pešićeve koja zagovara tezu da je Druga Srbija umrla sa osnivačima Beogradskog kruga, Žarko Korać, nekadašnji lider Socijaldemokratske unije (sada Partije radikalne levice, prim. ured), stranke koja je takođe zagovarala građansku opciju, smatra da Druga Srbija nije nestala, samo više nije institucionalno okupljena.

“Nekad je bio taj Beogradski krug kome su bile bliske nekadašnje stranke poput Građanskog saveza, jedan deo DS, ne cela, LDP. Prosto došlo je do smene generacija i sada se naravno očekuje od mlađih ljudi da brane ideje demokratskih principa i antinacionalizma. Nažalost tačno je da u većini stranaka koje se formiraju, ili su se formirale ne zastupaju takve stavove. Imamo Građanski demoratski forum, koji je najbliži tome, ali je cela politička scena, čini se, pomerena ka nacionalnom i udesno. To je prosto činjenica, ali ne bih delio taj toliki pesimizam koji ima Bora. Dovoljno je čitati list Danas da vidite te neke druge ljude koji brane vrlo važne principe za Srbiju. Iako, priznajem, na političkoj sceni ima vrlo malo stranaka koje brane te građanske opcije”, kaže Korać.

On napominje da se zbog godina povukao iz politike i SDU, jer posle nekih godina čovek treba da podvuče crtu.

“Nemam nikakve veze više sa strankom koja je promenila i ime. I bolje što jeste, jer neki ljudi tamo tvrde da je SDU pravila kompromise sa buržoazijom”, kaže Korać.

Jedan od poslednjih viđenijih članova koji je napustio LDP, Đorđo Žujović kaže za Danas da je plasirana teza o definitvnom umoru Druge Srbije sa pravom izazvala puno reakcija i komentara u javnosti.

“Liberalne i leve ideje koje su temelj tog načina razmišljanja, same po sebi nose individualnost kao svoju osnovnu osobinu, pa tako i stranačko organizovanje strogog modela ne odgovara pojedincima koje se oko tih ideja okupljaju. Građanski savez, kasnije LDP, pa organizovanje građanskih pokreta, foruma i saveza samo su pokazatelj da Druga Srbija često nije i drugačija Srbija, već ljudske mane, sujete, kompleksi, frustracije i nerealna slika o sebi i svetu na kraju koštaju i samu ideju”, kaže Žujović.

Napominje da je Druga Srbija stil života i neko će reći, krik protiv ludila i zla u ove tri protekle decenije, malo sklonište za one koji ne mogu pronaći istomišljenike i sa njima se sporazumeti.

“Za mene je to bilo i jeste od svega po malo i ne slažem se sa tezom Bore Ćosića da je Druga Srbija definitivno umrla. Pojedinim apologetama koji su napravili karijere na tome što su navodni predvodnici tih ideja davno je bilo potrebno reći hvala i doviđenja, uz nikad zaboravljena sećanja na zasluge i činjenja. Međutim, njihova često sebičnost i kratkovidost nisu danas od pomoći, naprotiv”, ističe sagovornik Danasa.

Žujović kaže da poslednjih devet meseci trpi svakvu torturu raznih desnih, ekstremističkih grupa, frakcija, pojedinaca. Da je zbog toga privremeno napustio Beograd, pa se vratio uz mere pojačane lične bezbednosti odlukom drugih.

“Za taj period svog života uverio sam se šta znači solidarnost, razumevanje i ruka pomoći tih istih koji dele vrednosti koje oni oponašaju, a ja ih živim. Baš ništa. Osim Zorana Vuletića i Balše Božovića nisam čuo iskrenu podršku i ponuđenu pomoć. Pala je Druga Srbija na nekoliko slova, pa ćemo videti. Sve u svemu, ideja se ne gubi zbog protoka vremena i odlaska najboljih, nego zbog onih koji ostaju, a nisu je dostojni”, zaključuje Žujović.