Drugi Gonzales zasad malo verovatan

Uz to, trenutno ne postoji interes Evropskog parlamenta, ni vodećih igrača u evropskim političkim partijama za bilo kakvim uključenjem komesara za proširenje u dijalog, ocenjuju sagovornici Danasa koje smo pitali da li je realno da EU imenuje drugog posrednika.

Boris Tadić, predsednik SDS i bivši predsednik Srbije, u intervjuu za Danas 14. novembra, na pitanje šta očekuje od dijaloga odgovorio je: „Dok god se Evropski savet i Evropska komisija sa svojim izvršnim nadležnostima ne usaglase o katastrofalnom stanju demokratije u Srbiji i slanju specijalnog izaslanika za rešavanje tog problema, mala je šansa da dođe do promene normalizacije izbornih uslova u Srbiji.“

Ovaj stav ponovio je i nedavno za TV N1 dodajući i da bi taj specijalno delegiran posrednik mogao biti neko „kao Filipe Gonzales 90-ih godina“.

Podsetimo, posrednici između sadašnje vlasti i opozicije u Srbiji prvo bili penzionisani evroparlamentarci  Eduard Kukan i Knut Flekenštajn, da bi nakon stupanja u mandat saziva EP izabranog u maju 2019. nastupili u tom svojstvu izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik i predsednica Odbora EP za saradnju sa Srbijom Tanja Fajon.

Opozicija smatra da se nakon nekoliko rundi razgovora pod njihovim vođstvom prošle jeseni izborni uslovi nisu popravili, dok vlast tvrdi da je izašla u susret opoziciji spuštanjem izbornog cenzusa sa pet na tri odsto.

Suzana Grubješić, direktorka Centra za strateške analize i prognoze, kaže za sada nema nagoveštaja da bi osim evroposlanika još neko došao da posreduje u dijalogu.

„Procene su da je to sasvim dovoljno. To je potvrdio i izvestilac EP Bilčik“, kaže ona za Danas.

Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi za Danas smatra da je jedno sigurno, da je nerealna sugestija da Evropski savet ili Savet Evropske unije imenuju nekog drugog za posrednika EU, a da se zaobiđe EU parlament i poslanici Vladimir Bilčik i Tanja Fajon.

– To bi bilo institucionalno nepoštovanje unutar EU i na to parlament ne bi pristao. Svi su izgledi da će se izvršiti veći politički pritisak na vladajuću većinu da razgovara sa opozicijom, koliko god ona bila razjedinjena – smatra Beširi.

On podseća da je EP na poziv Skupštine Srbije pristao da bude medijator u razgovorima opozicije i vlasti i da je u trenutku kada je taj poziv stigao, parlament je imao opoziciju, a politička raznolikost sagovornika je bila šarolika.

– Posle izbora u junu, parlament čini 98 odsto vladajuća većina i unutarparlamentarni dijalog je obesmišljen. Da bi se izašlo iz parlamentarnog okvira potrebna je želja vlasti, a evroparlamentarci mogu da pomognu ukoliko SNS odluči da razgovara sa opozicijom. S druge strane, opozicija bi mogla da prestane da očekuje da ih evropski poslanici spasu dominacije SNS i vladajuće većine u političkom životu Srbije i da ponude građanima alternativu – kaže on.

Kako dodaje, EU poslanici nisu čudotvorci i nemaju nadležnost u Srbiji, mogu da savetuju, podrže pozitivne promene ili osude gušenje demokratije, ali ne mogu da menjaju vlast, jer se to radi na izborima.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, smatra da se pojedini predstavnici opozicije, ma koliki politički staž imali, nisu potrudili da shvate odnose unutar institucija EU, i „mapiraju“ koja bi od tih institucija mogla da bude njihov oslonac u rešavanju političke krize u našoj zemlji.

– Makedonski model rešavanja političke krize je nešto što je dalo konkretne rezultate, no svakako modaliteti mogu da budu i različiti, i prilagođeni situaciji u kakvoj se Srbija našla – kaže on.

Štiplija ukazuje na to da se pokušavaju nametnuti dva narativa.

– Jedan od strane Vladimira Bilčika, da je postojeći okvir dijaloga bio uspešan, da je dao rezultate, pomerio datum izbora, a drugi od strane provladinih analitičara, da i EP, a i Tanja Fajon nemaju uticaj i da su izgubili legitimitet. Jasno je da su oba netačna. Niti je dijalog bio uspešan, niti je EP izgubio uticaj. Da se ne zavaravamo, politička kriza je posledica nekritičnog odnosa Evropske narodne partije, prema Srpskoj naprednoj stranci. Iz tog razloga vidim EP kao jedinu instituciju koja može da iznese ovaj proces. Politička kriza u Srbiji postala je deo odnosa snaga između evropskih političkih partija. U makedonskom slučaju evropsku trojku su činili predstavnici tri najveće grupacije u EP. U našem slučaju liberali su izostavljeni. Verujem da bi uključivanje liberala u ovaj proces učinilo legitimnijim – navodi on.

Prema njegovim rečima, postoji mogućnost da se u dijalog uključi i Evropska komisija, kakav je slučaj bio u Severnoj Makedoniji.

– Predstavnik EK, ili sam komesar, mogu prisustvovati sastancima, pa i moderirati ih, kako je to bilo u slučaju komesara Johanesa Hana i EP trojke koja je vodila dijalog u našem južnom susedu. No, i EP, a i mi ovde smo svesni nekonstruktivog delovanja sadašnjeg komesara (Olivera) Varheija. Ne vidim da postoji interes EP, ni vodećih igraća u evropskim političkim partijama za bilo kakvim uključenjem komesara Varheija u dijalog, objašnjava Štiplija.

Podsećanje

Bivši španski premijer Felipe Gonzales došao je u Srbiju kao specijalni predstavnik OEBS-a usred krize izazvane višemesečnim demonstracijama opozicije čiji su povod bile manipulacije od strane vladajuće partije na lokalnim izborima 1996. Gonzales je saopštio krajem decembra 1996. da je Komisija OEBS-a utvrdila da je koalicija Zajedno pobedila na lokalnim izborima u 13 gradova u Srbiji i devet beogradskih opština, što je vladajuća SPS priznala izglasavši specijalni zakon „leks specijalis“ u februaru 1997.