Drugi krug izbora vodi ka pristojnoj državi

Ima razloga i za jednu i za drugu tvrdnju, iako je u političkoj stvarnosti nesporno da će biti potvrđeno apsolutno vođstvo Aleksandra Vučića: on je dobio ono što je tražio, (još jednu) legitimaciju svog vođstva. Ovi izbori su upravo to, još jedna legitimacija postojeće strukture političke moći. Kasno je posle izbora iznositi argumentaciju radi delegitimizacije te moći. I ozbiljni razlozi osporavanja koji se vezuju za autoritarni i populistički karakter te vlasti bivaju odbačeni zbog neblagovremenosti. Posle izbora nema kajanja… Niti su argumenti iznošeni kada je to bilo potrebno, niti su imali karakter ozbiljnog osporavanja tipa aktualne vlasti, već su pre imali karakter kafanskog prepucavanja.

Međusobna satanizacija uništava svaku političku komunikaciju i onaj neophodni minimum sinergije u radu za opšte dobro. Kad se pod jednu opciju podvede sve što nije dobro i sve što je laž i zlo, a onda se drugoj opciji uzvrati da su strani plaćenici ili plaćenici domaćih tajkuna, onda ta vrsta neprijateljstva izlazi iz sfere politike i približava se društvenoj patologiji. To je ono manihejstvo koje smo pominjali i u kojem nema šansi da neki od 10 kandidata vidi nešto dobro u političkom profilu Aleksandra Vučića (osim ako nisu iz iste političke porodice), niti da Aleksandar Vučić vidi nešto dobro u nekom od 10 kandidata (osim ako nisu iz iste političke porodice).

Manihejska politička scena nastaje na široko rasprostranjenoj podaničkoj kulturi u kojoj dominira autorarna orijentacija koja izrasta iz jedne vrednosne zbrke i mešavine svega i svačega. Tu je i zbrkani odnos prema demokratiji i antipartizam i antipolitika i etnička distanca i antielitizam i antiintelektualizam… U takvoj situaciji nema pravih izbora jer se izbor vođe nameće kao rezultat „duha vremena“ i naših želja za poznatim rešenjima, za čvrstom rukom, za redom i percipiranom neredu. „Red, rad i disciplina“ je naša opsesija (pogotovo ako nisam baš ja u pitanju). Poznata je naša želja za jednim vođom; za putovođom, mesijom. Tu je nada i tu je sigurnost. Nada se vezuje za Aleksandra Vučića, a ne za Jovana Jovanovića.

U takvoj situaciji najlakše je okriviti glasnika i tu ne pomaže ono čuveno: Ne nuntium necare!

Ubiti glasonošu

Izborna kampanja je napravila i jednu malu kolateralnu štetu. Iznela je na još crnji glas istraživače javnog mnjenja. Oni su krivi za svačiji izborni poraz. Daleko bilo, kao da smo u srednjem veku i kao da nas optužuju za veštičarenje. Nadam se da naši istraživači ne sanjaju inkviziciju ili salemske veštice. (Naš Salem bilo je selo Žabari u Karađorđevo vreme, a naša salemska veštica bila je neka Pauna koju su po zapovesti Vožda privezali uz ražanj i pekli je „između dve vatre“.)

Da li je posao istraživača da saopšti rezultate svog istraživanja, bez obzira na to da li će ti rezultati podsticati optimizam jednih i defetizam drugih, širiti nevericu… ili jačati motivaciju. Ili, ništa od toga jer se precenjuje uticaj izbornih prognoza na ponašanje birača.

Dešava se istraživačima da sa nelagodom iznose rezultate svojih istraživanja kada su ti nalazi drukčiji od njihovih vrednosnih i političkih uverenja. Naravno da ne dolazi u pitanje prećutkivanje takvih nalaza. U takvim slučajevima javlja se snažna potreba da se naglasi da istraživač ima drukčije mnjenje od većine građana, sve zbog bojazni da neko ne pomisli kako istraživač iznosi svoja opredeljenja a ne opredeljenja građana.

Potom se tu javlja još složeniji problem, da li to objavljivanje istraživačkih rezultata utiče na ponašanje građana? Da li se građani ponašaju konformistički i prisvajaju i poistovećuju se sa većinskim mnjenjem? Pa zaista, zar građani nađu baš istraživače da se konformiraju sa njihovim rezultatima, pored svih drugih autoriteta, od prvog predsedničkog kandidata do poslednje starlete!

Ko će pobediti? Naravno da znam. Ko će biti drugi, a ko poslednji? Ne znam! Da li znam šta ja želim? Naravno da znam! Moja minimalistička želja je da bude drugog kruga i da pobedi moj favorit ili moj drugi favorit jer sam uveren da samo tako Srbija dolazi na put koji vodi pristojnom životu ovog naroda i na put ka pristojnoj državi. Da li verujem da će se moja izborna želja ostvariti? Ne verujem, jer po svemu sudeći većina gađana Srbije hoće nekog drugog. I to je legitimno, sviđalo se to vama ili meni! Legitimno je i što svoje želje iskazuju one sile koje upravljaju našim „zadobijanjem“ polukolonijalnog statusa. NJima se može, a mi teško da išta možemo!

Zaključak: Mnogo buke ni oko čega!

Ne znam zašto mi se uz nekoliko poslednjih predsedničkih izbora nameće upravo taj lajtmotiv: velika bezrazložna buka. Možda zbog onog što kažu da je ovo Šekspirovo delo komedija sa strukturom tragedije, ili tako nešto! Ipak bilo je snega i tragovi su se pokazali (pokušao sam da ih zbrojim na početku ovog teksta).

Da li će se nakon predsedničkih izbora izmeniti struktura realne moći u Srbiji? Da li će da se izmeni hijerarhija srpskih moćnika? Neće ni jedno ni drugo. Pa zašto onda vika i buka?

Izborna kampanja svakog ozbiljnog kandidata sačinjena je od sučeljavanja priče o lošoj prošlosti i obećanja dobre budućnosti. Tu je na delu kritička ili kritizerska reinterpretacija efekata doizborne vlasti naspram koje se kreira virtuelna budućnost dobrog društva i lepog života. Prateći momenat je suprotstavljanje konkurentima, bilo ozbiljnom argumentacijom bilo pljuvanjem, a najčešće mešavinom jednog i drugog.

Koliko se zamišlja dobra budućnost, toliko se izmišlja loša prošlost. A niti je prošlost toliko loša, a pogotovu budućnost nije toliko dobra.

Poenta je na zavodniku i zavođenju. Najuspešniji u tom poslu ovoga puta bio je i jeste Aleksandar Vučić.

Četiri kandidata za drugo mesto

Da su predsednički izbori održani prošle nedelje za Aleksandra Vučića bi glasao gotovo svaki treći birač upisan u birački spisak. Za Vučića bi glasalo više nego za sve ostale kandidate zajedno.

Rejting četiri sledeća predsednička kandidata, gledano po broju glasova prilično je ujednačen – između drugog na listi Luke Maksimovića i petog na listi Saše Jankovića razlika je u 0,2 postotka, što je mnogo manje od svake statističke greške. U stvari možemo reći da ova četiri kandidata iza Vučića dele drugo, treće, četvrto i peto mesto na ovoj rang-listi.

Kako ispitanici vide kampanju

Za 66 odsto pristalica Saše Jankovića predizborna kampanja nije fer i nije poštena, isto tako misli 62 odsto pristalica Luke Maksimovića, 51 odsto pristalica Vuka Jeremića, 49 odsto pristalica Vojislava Šešelja. S druge strane njima se pridružuje i 10 odsto pristalica Aleksandra Vučića, dok 77 odsto njegovih pristalica kampanju vidi kao fer i poštenu. U stvari tu na jednoj strani imamo pristalice Aleksandra Vučića koji većinski smatraju da su mediji ponašaju jednako prema svima (41 odsto), dok pristalice svih ostalih kandidata u veoma velikom postotku (75 odsto) misle da mediji pokazuju posebnu naklonost prema jednom kandidatu.

Meteorski uspon

Da su predsednički izbori bili prošle nedelje, Aleksandar Vučić i Vojislav Šešelj zajedno bi imali dve trećine ukupnog broja glasova. Na kraju prve i na početku druge dekade marta Vučić je imao natpolovičnu većinu birača na svojoj strani. Većina je ubedljiva. Drugog kruga nema na vidiku.

Ostaje i dalje pitanje da li se nešto može desiti što bi ugrozilo Vučićev natpolovični broj glasova. Za tako nešto verovatnoća je mala, mada ne tvrdim da ne postoji. Penzioneri Srbije, Angela Merkel i Vladimir Putin su izabrali – Vučić je predsednik Republike, a cinici bi dodali da je on istovremeno ne samo prvi čovek izvršne vlasti, što je inače i bio, već i prvi čovek svake druge vlasti.

Među činiocima koji mogu da ugroze veliko prednost Vučića u broju glasova, ovde treba pomenuti dva koja imaju nešto veće izglede. Jedan je vezan za moguće kontraefekte njegove sveprisutne kampanje i totalne propagande njegovog lika i dela uz gušenje kampanje njegovih izbornih konkurenata. Druga mogućnost je fenomen – Beli Preletačević, meteorski uspon jednog antipolitičara koji katalizuje svu zgađenost nad aktualnom politikom i aktualnim političarima. Beli je zvezda u usponu, i ne zna se dokle će uspon trajati.

„Donekle“ koristi funkciju

Čak i trećina izbornih pristalica Vučića „priznaje“ da predsednik vlade „donekle“ koristi predsedničku funkciju u svrhu izborne kampanje, ali izgleda da u tome ne vidi ništa loše, kao ni onih 17 odsto njegovih pristalica koji smatraju da Vučić „potpuno“ koristi prednosti premijerskog mesta. No jedna trećina njegovih pristalica to negira. S druge strane, čak dve trećine pristalica ostalih deset kandidata smatra da je premijer svoj posao podredio izbornoj utrci.

Ko koga preferira

Aleksandar Vučić ima više pristalica kod onih koji imaju više od 50 godina i čak 79 odsto kod ispitanika koji imaju 65 i više godina. Potom, među biračima sa osnovnom (71 odsto) ili srednjom školom, u istočnoj i jugoistočnoj Srbiji, i nadasve – među penzionerima. Vučić je manje cenjen kod birača koji imaju manje od 50 godina, među biračima sa višom školom i fakultetom, među Beograđanima… Posebno je bitan nalaz da oni koji preferiraju Vučića gotovo sigurno izlaze na izbore, dok nema pristalica među onima koji najavljuju apstinenciju.

Saša Janković ima relativno više pristalica među obrazovanim biračima, onima iz Beograda, onima koji rade i zarađuju, a znatno manje među onima koji najmanje zarađuju, među penzionerima, onima iz Šumadije i zapadne Srbije…

Vuk Jeremić ima relativno veću podršku kod birača starih između 30 i 40 godina, kod ispitanika sa višom školom ili fakultetom, kod birača iz Šumadije i zapadne Srbije, kod punoletnih učenika i studenata… Manja je podrška onih iznad 50 godina starosti, onih sa osnovnom školom, onih iz Vojvodine i posebno je mala podrška penzionera…

Luku Maksimovića znatno češće od ostalih podržavaju mladi ljudi između 18 i 30 godina, studenti i punoletni učenici, a gotovo da nema nijednog pristalicu među penzionerima i onima koji imaju više od 65 godina.

Uzorak

Telefonska anketa na uzorku od 1.200 punoletnih građana Srbije obavljena je u periodu od 21. do 27. marta 2017. Postotak odbijanja: da bi se došlo do jednog ispitanika trebalo je okrenuti 5-6 brojeva telefona.

Procena izlaznosti

Procenjujem izlaznost na 57 odsto od ukupnog broja birača u biračkom spisku. Procena je uglavnom zasnovana na onom broju ispitanika koji su izjavili da sigurno izlaze na izbore. Apstinenciju procenjujem na 43 odsto od ukupnog broja građana upisanih u birački spisak.