DS: Prekinuti sa prinudnim iseljenjima građana

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Na osnovu pravnosnaznih sudskih odluka, po predlogu poverilaca sudovi izdaju resenja o izvrsenju, a javni izvrsitelji kao poslednja, operativna instanca ih sprovode. Koja je poruka gornjeg saopstenja,, kao i velike halabuke oko iseljenja? Da sudovi ne treba da donose presude i resenja u svakoj situaciji u kojoj krajnji rezultat namirenja poverioca (koji je pretrpeo stetu od duznika) moze da bude iseljenje duznika? Ili da u svakoj situaciji u kojoj je moguce sredstvo izvrsenja javna prodaja i iseljenje duznika javni izvrsitelj odbije da postupa po izvrsnoj sudskoj odluci? S jedne strane, tezimo da budemo pravno uredjena zemlja, a s druge zahtevamo pravnu anarhiju. Eventualni zadatak drzave, pod pretpostavkom da za to ima sredstava, a nema ih zbog vlasti znanih razloga, bio bi izgradnja socijalnih objekata za smestaj iseljenih lica, ili adaptacija postojecih neupotrebljavanih. Sudovi i izvrsitelji nemaju u tome ulogu, njihovo je da primene i obezbede pravo i ojadjenom poveriocu, a cesto se ne zapitamo cime je to duznik kojeg u izvrsnom postupku iseljavaju to izazvao. Neplacanjem dazbina, nevracanjem kredita, neisplacivanjem naknade stete onom koga je telesno povredio, odbijanjem da sa suvlasnikom proda stan i uzme svoju polovinu? Zasto da kao gradjanin koji izmiruje sve svoje obaveze empatisem sa onim ko to ne cini i pri tome pljujem one koji zakone primenjuju i sprovode? Molim samo ozbiljne i argumente kao odgovor, botovi i smaraci stop.

   1. Da li to sto ste napisali vazi za sve objekte (pa i onaj na Kopaoniku)?

2. Taj nakaradni „Zakon i izvršenju i obezbedjenju“ ste vi doneli. Ovi sadašnji su ga samo „nakaradno usavršili“. Kao, uostalom, i sve druge zakone iz doba DOS-a. Ništa od loših zakona i propisa SNS nije ni ukinuo ni poboljšao. Naprotiv, svojim „doradama“ iste je doveo do besmisla.