DSK traži od Kurtija da kaže šta je ostvareno iz njegove platforme za dijalog sa Srbijom

„Pošto nam kaže da je dobar u dijalogu, neka nam kaže šta je iz svoje platforme uključio u ovaj sporazum (Sporazum o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije)“, postignut u ponedeljak u Briselu, rekao je Abdidžiku.

Govoreći o reakciji parlamentarne većine na njegov zahtev da Kurti izvesti o sastanku u Briselu i „Sporazumu o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije“, Abdidžiku je ocenio da je „strah većine od naše reči dokaz naše istine, a nedostatak političke i intelektualne hrabrosti kod predstavnika većine da se samostalno i hrabro pozabave važnom temom kao što je dijalog“.

„Ovaj strah od ovakvog pristupa dokazuje potpuni nedostatak ne samo našeg jedinstva u dijalogu, već i volje većine da gradi ovo jedinstvo“, rekao je Abdidžiku.

Rekao je da bi Kurti, ako bi imao u vidu „obračun“ sa Vučićem, a ne „unutrašnji politički rat na Kosovu, možda bolje razumeo sporazum koji je prihvatio 27. februara“.

„Ono što ovaj premijer donosi, jeste prihvatanje Asocijacije (opština na Kosovu sa srpskom većinom) uprkos višegodišnjem protivljenju koju je imao“, rekao je Abdidžiku i dodao da je stav DSK ustavna obaveza poštovanja prethodnih sporazuma, dok Kurti pred svojom bazom treba da opravda promenu stava da „nema Zajednice“.

Šefica poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje, Mimoza Kusari Ljilja, odgovorila je na kritike opozicionih partija u vezi sa Sporazumom rekavši da u njemu piše da Srbija neće sprečiti Kosovo da pristupi bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Predsednik Demokratske partije Kosova, Memlji Krasnići, na sednici Skupštine Kosova je rekao da su pregovori u ponedeljak uveče posle dve godine dijaloga „krunisani Sporazumom na osnovu evropskog predloga“.

„Ovaj sporazum je s punom voljom i entuzijazmom prihvatio premijer Kurti i čini se da je, ako može da zavisi od njega, pitanje dana da se potpiše. Pitanja sadržana u ovom sporazumu su uključena u okvir pitanja iz Člana 18 Stav 1 Ustava, gde je potrebna ratifikacija s dve trećine glasova Skupštine Kosova“, rekao je Krasnići.

Po njegovim rečima, predmet Sporazuma su „tipična politička pitanja“ i cilj je „uspostavljanje mira između dve zemlje“.

Rekao je i da u današnjoj raspravi treba pre svega imati u vidu interes Kosova, a ne političkih stranaka.

Krasnići je imao konkretne primedbe na preambulu Sporazuma i Članove 7. i 10.