DSS o agraru: Poljoprivreda zanemarena

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sećam se vremena vaše vladavine, kada je Srbija bila najveći izvoznik pšenice, kukuruza, suncokreta i drugih ratarskih kultura, mesa i mesnih prerađevina, mleka, voća, u Evropi i diljem sveta. Stranci su mesecima čekali u velikim redovima kako bi kupovali naše poljoprivredne proizvode. Ogromne farme stoke bile su zaposednute kupcima iz belog sveta. A sada eto, ništa od toga.

   1. Sećam se da su u vreme Voje Koštunice subvencije bile 12000 dinara (koliko to beše u evrima…) po hektaru, plus subvencije stočarima, za gorivo, veštačko đubrivo… Mnogi su povećali stočni fond, gorivo je bilo mnogo jeftinije i dr. A danas? Tuga. Istina boli ali je istina!

2. Sve je to tacno… i treba ukinuti poljoprivredni fakultet jer proizvodi kadrove koji decenijama zavrsavaju na birou i prekvalifikacijama.

3. Ko toliko zna o poljoprivredi od vas.

4. Tvrdim da poljoprivreda nije zanemarena, to su pausalne procene.

   1. Е, ако ти тако тврдиш онда мора да је тако. Сендвич за господина!

5. Bez uvrede, ali ovo sto je objavljeno potvrdjuje samo jedno, da se i funkcioneri DSS u poljoprivredu razumeju koliko i ovi napredni radikali koji su tu proizvodnju u Srbiji srozali na istorijski nivo samounistenja. To ce se u Srbiji vrlo brzo,mozda vec ove zime, osetiti i prakticno, kad narod pocne da gladuje, zbog nakaradne ekonomske politike. A, budimo objektivni nije bilo razloga, jer 2018. godina bila je iznad proseka rodna.
   Dobro psenica je bila losijeg kvaliteta, ali je rod bio rekordan. Barem onaj-koji nije pronikao. A, uopste ne bi pronikao i pored ogromnih padavina, da je usluga kombajniranja bila ekonomska a ne ucenjjivacka kategorija. Naime, po jednom hektaru naplacivano je kombajniranje 100 evra ili 11.800 dinara sto je preracunato u psenic 737,5 kilograma, po 16 dinara koliko se nominalno iz drzave uzimalo para da se plati proizvodjacima, a stvarno im se zbog navodne necistoce i velike vlage placalo 13 dinara, pa sve do 9 dinara navodno zbog proklijalosti.
   Ranije, u Jugoslaviji, kombajniranje psenice osim u novcu moglo je da se plati i u naturi po paritetu 380 kilograma po hektaru, a tadasnja cena bila je uvek uskladjena sa svetskim berzama 18 dolarskih centi ili preracunato po sadasnjem kursu 19 dinara. Dakle sadasnjom ekonomskom politikom iz dzepa proizvodjaca ka lancu prekupaca i drzavi preliva se 57,5 eura po hektaru samo na jednom inputu prodajne cene psenice. A zbir svih inputa( ulaganja) po hektaru psenice je 873 eura, ili 103.000 dinara sto je prevedeno u kilograme 6437, i to po najboljoj ceni koja i sada vazi na otkupnim mestima 16 dinara.
   Medjjutim, kako je u vreme zetve i dva meseca kasnije kada je najvise i otkupljjeno, placano po 13 dinara , rod po hektaru je morao biti skoro 8.000 kilograma, da bi seljaci ostvarili prostu reprodukciju u ovoj proizvodni, ili jednostavnije vratili onih ulozenih 103.000 dinara. Zna se da je prosecan rod u centralnoj Srbiji bio oko 5000 kilograma, a u Vojjvodini oko 6500 kilograma po hektaru. Dakle SELJAK je gubio na svakom hektaru psenice na njivama centralne Srbije po 3000 kilograma ili 406 eura, a u Vojvodini 1500 kilograma ili 203 eura. U najrodnijoj godini za psenicu, GUBITAK na ulaganju u njenu proizvodnju kretao se od 20 do 50 odsto. E zato psenicu sada nece vise sejati mnogi, pa nek drzava kupi na svetskom trzistu. A, podsecanja radi cena na berzi u Budimpesti je jos od septembra skocila na 28 dinara, na berzi u Parizu u ovom mesecu psenica je placena 33 dinara za kilogram(jer se kupuje na fjjucerse).
   Isti slucaj je I sa proizvodnjom kukuruza. Rekordan rod, cak najjboljji moguci kvalitet, ali cena mizerna, iako ga na svetskim berzama trenutno placaju dva dinara nize od psenice, znaci od 27 do 31 dinar po kilogramu, kod nas nemate kome da ga prodate( kako bi se ubila cena), ako I postoji neka traznja ona je na 50 odsto berzanskih cena u Evropi, odnosno oko 14 dinara. I ovde je gubitak po hektaru zbog depresiranih cena kukuruza oko 15 odsto, onda seljacima ostaje samo da proklinju Boga sto im je ove godine podario tako obilan rod jer su se na svojim proizvodima I ulozenom kapitalu upropastili. Slicne racunice su I u vocarstvu, vinogradarstvu, pa I rozvodnji stoke gde se otkupne cene drze na klackalici, kad drzava preko svojjih natkupaca otkupljuje cena pada, a kad se meso prodaje u mesarama ona skace, zato je I ova proizvodnja skoro “zatarabljena”.
   Jedini razlog za ovakav krah poljoprivredne proizvodnje je monopolizovani otkup za kojji je odgovorna vlast, koji privilegovanim pojedincima, u narodu poznatim kao SVERCERI omogucava bogacenjje na racun seljacke muke. Samo laici I lazovi mogu tvrditi da je problem sto nasi seljjaci obradjuju male povrsine I da treba dalje ukrupnjavati posed. Jer i najneobrazovaniji ljudi znaju da je RIZIK manji kad je manja povrsina, manje ulaganje I laksi promet manje kolicine. Medjutim, neko bi hteo da se pare svih gradjana Srbije koriste prema zelji I potrebama politicara, a da SELJACI izdrzavajju drzavu, koja je vodjena mudrom politikom svih nasih predsednika I premijera od 1992. godine, najpre izvrsila eutanaziju INDUSTRIJE, pa je sad rada da to zlodelo dovrsi i na POLJOPRIVREDI. E, mnogi ce to shvatiti tek kad im PROKRCE CREVA. A, dotad ce otvarati rudnike bez rude I pronalaziti razvoj u gajenju crva, puzeva i mediteranske lavande. Naravno sve SUBVENCIJE, pare za otkup I ruralni razvoj stavice prvo u svoj dzep, pa kad gi obrnu pet-sest puta mozda ce 20 odsto sume vrnuti u Budzet, bez obzira sto sui h nenamenski trosili.

   1. Recimo da srž ovoga nije pisao funkcioner DSSa već jedan poljoprivrednik. Sve ste fino rekli, ali poenta priče je u tome da država forsira velike zemljoposednike, a bilo bi mnogo logičnije i bolje da daju u zakup svakome ko hoće 20-30 ha da radi. Bolje je da 50 ljudi u selu rade po 20 hektara nego da jedan radi 1000