Dušan Janjić otkriva kako je pisan Francusko-nemački sporazum i poručuje Vučiću: „Nemoj da završiš na sudu za ratne zločine“

On ipak predviđa da ispunjavanje ovog plana (sporazuma) nije realno, jer je napravljeno obećanje lepe budućnosti.

– Nešto poput Komunističkog manifesta gde je de fakto ili de jure priznanje, zakićeno nekim drugim stvarima, postavljeno da bude rezultat procesa – navodi on.

A o tome kako je došlo do toga da stavovi Foruma budu osnova za Francusko-nemački plan/sporazum, kaže da je to posledica učešća u unutrašnjem dijalogu o Kosovu započetom krajem 2017. godine.

– Stavovi Foruma za etničke odnose u kojima se sadrži predlog nacrta ugovora su poslati kao deo našeg učešća u unutrašnjem dijalogu Kancelariji za KiM i predsednikovom kabinetu, svim ambasadama i javnosti. Forum ima listu uticajnih ljudi s kojima sarađujemo od devedesetih, u Berlinu, Vašngtonu i Moskvi. Ti stavovi su napravljeni da podstaknu, doprinesu i na neki način rezimiraju dokle se došlo. Usledilo je dve godine uobičejenog ćutanja sa svih strana. Ali iskustvo iz 2013. nam je govorilo da je jasno da smo ušli u igru s našim predlogom. A i po načinu na koji se ponašao Lajčak i njegov birokratski tim. Kada oni dobiju neki resurs, koji neko od eksperata preradi za njih, izvor se jednostavno isključi. To je velika razlika između ponašanja Vlade Merkelove i fondacije Konrad Adenauera – objašnjava on.

Angažovanje BIA

Kada je reč o tome koji delovi su preuzeti, ukazuje na to da prvo čitanje kaže da je maltene prepisan stav o međusobnom priznavanju de fakto i de jure, zatim članstvo u međunarodnim organizacijama i dodatak koji mora da sadrži svaki sporazum odnosno izvršavanje onog što je dogovoreno.

– Ovde nije reč o sujetama. Zato i postoji civilno društvo. Ovde je reč o potpuno neadekvatnom ponašanju korisnika usluga. Otvoreno vam kažem da je ponašanje Kancelarije Marka Đurića i sve ono što nam je posle priređeno, uz aktiviranje BIA radi moje lične zaštite koja ne znam kome je trebala, apsolutno neadekvatan odgovor za ono što se u suštini prikriva. A to je da je ideja nastala u Beogradu iz rada jedne nevladine organizacije. Za razliku od 2013. kada je nastala u Miločeru uz učešće i ljudi iz Kosova (aluzija na Briselski sporazum, prim. ured. Danasa). Neadekvatni i nefer odnos. Ne morate da promovišete, ali nemojte da maltretirate i zatvarate tu organizaciju – priča Janjić.

Kako pojašnjava, Forum je uspešnim akcijama saradnika iz civilnog društva, BIA i ostalih, sveden na jednog čoveka i jednu vizit kartu.

– Ali ta vizitkarta ima ono što oni ne razumeju. Mi smo deo međunarodne organizacije koja je formirana u Beogradu i koja deluje čak i kada u Beogradu dođe do privremenog zastoja kao što je bilo i u doba Miloševića. Ali ne brinem se za Forum, odnosno za sebe. Tada se videlo još i to da se političari neće ponašati drugačije nego što se sada ponašaju, ako se ovako ponaša civilno društvo i ako se ovako ponaša svako protiv svakog. Imamo ropac javnosti. Pre svega civilnog društva koje je totalno destruisano preko Nacioanlnog konventa i potpuno stavljeno u ulogu fingiranja dijaloga. Ne bih se iznenadio da se uključe sad i u ovaj dijalog o litijumu umesto da se uključe u dijalog o stategiji – opisuje Janjić.

Kampanja režimskih medija

Dušan Janjić dodaje da su posle dostavljanja tog predloga, mediji Pink, Informer i Hepi odmah krenuli u kampanju kako Haradinaj i on prave zaveru protiv Srbije.

– Bio sam tad, u tumačenjima nekih neljudi, uključen u to da smo Haradinaj i ja dve godine pre ubistva planirali ubistvo Olivera Ivanovića. To je atmosfera na koju su svi ostali gluvi i to je pristajanje na diktaturu. Nije samo to što smo mi proizveli stavove, nego i što smo pratili dve i po godine i tačno zabeležili šta je ko govorio. Tačno smo zabeležili manipulacije predsedenika Vučića, Edi Rame i Hašima Tačija. Mi smo ih sve analizirali i objašnjavali. Jedini smo koji su u javnosti ostavili tragove. To nije bilo po volji sazivača takozvanog unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. To je razlog. Mi smo samo ponudili opcije, nismo nametali svoje, a shvatili smo da smo odgovorni da se pojavimo s takvim dokumentom – kaže naš sagovonik.

Prema Janjićevim rečima, niko mu nije rekao niti on smatra da ima pravo na kopi rajt (autorsko pravo, prim. ured.).

– Nismo dobili ordenje i nagrade, niti je o tome bilo reči, ali smo dobili priliku da nam „Adrenauer“ odobri sredsva da objavimo knjugu koju niko neće da čita o normalizacji na engleskom i srpskom. Dobio sam priliku da bar jednom godišnje imam konsultacije u Berlinu. Od svoje vlade sam bio terorisan, a od Ane Brnabić vređan. Bio sam “štićen”, dve godine su potrošena sredstva BIA koliko sam bio izolovan. Na sreću došao je kovid i doneo mi slobodu. Očekujem to i od ove vlade. Znam sudbinu ovakvh projekata. Ne patim da idem u kabinete. Može u kafiće jer to je nivo komunikacije koji oni zaslužuju – navodi Janjić.

„Kao Komunistički manifest“

Na pitanje hoće li Francusko-nemački sporazum biti sproveden budući da su uveliko probijeni rokovi o kojima se govorilo, odgovara da od toga neće biti ništa.

– Napravljeno je obećanje lepe budućnosti. Nešto poput Komunistićkog manifesta gde je taj glavni rezultat, defakto ili dejure priznanje, zakićen nekim drugim stvarima, postavljen da bude rezultat procesa. Birokratija se potrudila, da bi opravdala svoje mandate, da tu glavnu ideju potroši. Umesto da izbegnu razgovor o statusu, oni su to stavili kao nužni rezultat. Kao Karl Marks i Engels u „Manifestu“, kada su komunizam stavili kao nužni rezultat, i propao je. Ovo govorim ne samo zbog Vučića nego i zbog apsolutno bahatog ponašanja Borelja, Lajčaka i njihovih saradnika u Beogradu i Briselu koji apsolutno ne prate interes normalazacije. Najvažniju ideju, da ne treba da se spormo da li je nešto od nekoga defakto ili dejure priznato i da ne treba da otvaramo temu statusa i priznanja, oni su Ohridskim sporazumom to jest mapom puta zabrljali i sebe zavezali u čvor – ukazuje Janjić.

Smatra da je važno spasiti osnovne principe sporazuma, a to znači odvojiti procese.

– Mislim da je na tom putu Borut Pahor odnosno tim oko njega. Jedno je stvar koja je ušla u poglavlje 35 i o čemu Srbija komunicira sa Kancelarijm za pridruživanje EU, a ne s Kurtijem. Ono drugo što je ostalo da bude u dijalogu, položaj SPC, kulturno nasleđe i položaj svih institucija, mora biti razgovarano na nov način i unutar okruglog stola. A ne da dva ili četiri političara artikulišu sve kao da su bogovi i a ne tiče se njih. To znači da niko više ne sme da napusti okvir normalizacije i posredovanje EU. Ali može da se uvede ono što je bilo pre Federike Mogerini, bivše visoke predstavnice EU, kada su organizovane konsutacije sa civilnim društvom i javnošću koje se sve to tiče – predlaže on.

Ukazuje na to da srce nije dodirnuto, a to je bezbednosni paket.

– Problem je kako izaći iz problema Banjske koji je bio napad na ulogu NATO i Kfora sa elemntima terorizma. To traži da proces o bezbednosti organizuje Kvinta, dok se deo vojne bezbednosti tiče člansta u NATO. To su razgovori koje mora Srbija konačno da povede – kaže osnivač Foruma za etničke odnose.

On ne očekuje obnovu aktivnosti pre idućeg februara jer treba novi posrednik da dođe. On bi voleo da to bude Borut Pahor.

– Zbog toga što je (Samuel) Žbogar uradio posle tragične krize 2004. Žbogar je doprineo da se stvari vrate u kakvu-takvu normalu. Ovom metodologijom mi bi mogli za godinu ili dve da prisustvujemo tzv. konferenciji o stabilizaciji mira i normalizaciju u organizacji EU i Kvinte, kao što je bilo kod Francusko-nemačkog predloga. Ovo prvo, stabilizacija mira, nam je važnije, jer će proces normalizacije trajati deset-dvadeset godina. To je predvidljiva agenda. Lajčak je sad čuvar plaže u zimskom periodu. U januaru treba da dođe neko ko će da očisti tu plažu – zaključuje Janjić.

Srbija pred izborom

Prema njegovom sudu, Srbja se nalazi pred izborom između stabilizacije mira i haosa.

– Ako se u dva-tri meseca Vučić ne opredeli za demokratiju, pa makar ponavljao izbore, i ako se ne opredeli za drugačiji način ponašnaja nego podrži ovo što je počelo sa ovom, kako je zovem vladom od Ljajića do Šešelja, produbljivaće se podela Srbije i rizik od nasilja i unutrašnji politički sukobi. U međuvremenu, Srbija živi na odloženo plaćanje. Nije u stanju da reprogramira dugove, razmišljaju kada bi trebalo da se doštampava novac, smišljaju se projekti koji liče na startegiju, poput Ekspo 2027. koji su Potemkinova sela….A postoje mogućnosti i multinacionalne grupe koje su spremne da u ovu Srbiju investoraju kao u hab (čvorište) stotine milijardi. Istovremeno, naravno, javnost je isključena a predsednik sve odobrava. Srbija duguje Kini, Americi, Rusiji, pa boga mi i privatnom lobiju za pranje para iz namenske industije u Zagrebu. Nema kome ne duguju. Situacija je paralize – tvrdi Janjić i pita se zašto upadamo u razbilanje BIH.

– Zašto se javno ne kaže je li Svesrpski sabor smišljen da bi Dodik uradio ono što je juče uradio u Skupštini ili ne. Da mi znamo, ako krene razbijanje BIH preko RS. Da li je zaista tačno ono o čemu bruje svi mediji i obaveštajne službe, tzv. operacija 5.000 a to znači ponovni udar na Kosovo. Lepe se plakati “Komandatne čekamo te” sa Vučićevom slikom. A Vučić ćuti. Može on da ćuti. Ali ćuti društvo. Sebe vidim u situaciji iz 97. kada sam napisao otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću. Da parafraziram, Aleksandre Vučiću sastavi se i preispitaj se. Nemoj da završiš na sudu za ratne zločine. Jer Mehanizam radi. Došli smo u sukob i da niko nikom ne veruje, kao ni njemu kao predstavniku ove zajednice – poručuje Janjić.