Rusija koristi principe kako joj kad treba. Često je Kosovo isticala kao sui generis slučaj u čemu se slaže sa Zapadom, a koji se može koristiti kao presedan. I ona ga sad koristi kao presedan. U suštini ona kreira ove države na osnovu presedana Kosova. Ovim se ojačava agrumentacija Prištine kojoj se otvaraju vrata da traži svoje priznanje od Rusije, a Beograd bi morao da razmisli da li da i dalje održava tu zavisnost od Moskve kroz eneregetiku i bezbednost u ime Kosova, kaže za Danas Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose.
Posle odluke predsednika Rusije Vladimira Putina da prizna nezavisnost paradržava na području Ukrajine – Luganjsk narodna republika i Donjeck narodna republika, pitali smo Janjića kakavi su novonastali odnosi u trilaterali Srbija-Kosovo-Rusija i šta Srbiju čeka u novonastalim okolnostima.
On za Danas podseća da ovo nije prvi put.
– Rusija je to već uradila sa Južnom Osetijom i Aphazijom na teritoriji Gruzije. Prvo je formirala paradržavni entitet, a onda ga priznala za državu. To je isti scenario koji se sada ponavlja – objašnjava Janjić.
Kada je reč o principu, Rusija koristi principe kako joj kad treba.
– Kada joj treba da stavi veto, na poziv Beograda, na izmenu Ahtiisarijev plan i promenu Rezolucije 1244 onda se Rusija zaklinje na teritorijalni integritet Srbije, znači ne priznaje secesiju. Istovremeno, odmah je moramo razlikovati od Kine koja sve vreme stoji na tom principu. I nikad nije uradila ono što je Rusija radila. A Rusija je često Kosovo isticala kao sui generis slučaj u čemu se slaže sa Zapadom, ali koji se može koristiti kao presedan. I ona ga sad koristi kao presedan. U suštini ona kreira ove države na osnovu presedana Kosova – kaže Janjić.
Upitan o poziciji Srbije, odnosno predsednika Aleksandra Vučića, u ovakvim okolnostima, on odgovara da Srbija mora da razmisli o svemu a pogotovo o tome da li je taj veto, u koji se kunu Vučić i drugi, zaista pomogao Srbiji i da li je jasno da Rusija nije prijatelj jer je sada napustila sadržinu onoga što je štitio veto.
– Posledice mogu biti i takve da se time ohrabruje Dodik da formira svoj entitet, koji donekle postoji ali ne kao priznat, i da se onda vrši pritisak na Vučića da ga prizna. Videćemo ovih dana kada dođe izaslanik Putina koje su stvarne instrukcije za delovanje Vučića. Ako bi Vučić krenuo tim putem, onda on zapravo ide u ono što se zove blok saveznika Rusije i Putina, a to znači da će naići na žestok odgovor EU, Amerike i svih protivnika Putina u ovoj i drugim krizama – navodi naš sagovornik.
Janjić izražava bojazan da će Rusija izvršiti pritisak na Vučića, za koga smtara da im duguje.
– A znamo i da je ogroman deo srpske desnice boravio u Donbasu i učestvovao u političko-propagandnim aktivnostima. Postoji i deo dobrovoljaca koji ratuju na strani Rusije. Zemlja je već uključena u krizu koja traje od 2006. a da nije nikako reeagovala – ukazuje Janjić.
Prema njegovim rečima, posledica ovog scenarija je da će Zapad oštro reagovati sankcijama i tražiti od Srbije da im se pridruži i da se odluči gde pripada.
Na naše pitanje hoće li Srbija to učiniti, on odgovara da Srbija trenutno ne postoji kao država.
– Postoji jedan čovek koji treba da donese odliku. Ne bih se kladio ni na jednog čoveka. Jedan čovek nisu institucije niti država. Sigurno je da bi Srbija uvođenjem sankcija Rusiji više izgubila nego što bi u ekonomskom smislu mogla da dobije. Jer smo mi ovisnici od nafte i gasa. Do toga je došlo zbog koruptivnih ugovora i nestrateškim širenjem gasovoda po Srbiji kao i zanemarivanjem hidroenergije i drugih oblika energije i potpunom orijetacijom na kupovinu gasa od Rusuje. To je prva srednjoročna posledica toga i mislim da bi nam trebalo nekoliko godina za oporavak. Druga posledica bi bila mnogo manja. Priče o prodaji prozvoda Rusiji su bajke jer to na nivou zanemarljivih cifara. Isto važi i za investicije iz Rusije. Naš javni dug prema Rusiji ide samo iz jedne stvari a to je zaduživanje za gas i naftu i iz zaista bogatog prepušptanja Rusiji tržista ono malo nafte koju imamo – ukazuje Janjić.
Prema njegovim rečima, ovim se ojačava agrumentacija Prištine kojoj se otvaraju vrata da traži svoje priznanje od Rusije.
– A Beograd bi morao da razmisli da li da i dalje održava tu zavisnost kroz eneregetiku i bezbednost u ime Kosova – zaključuje Janjić.
Sve vesti vezane za krizu na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
