„Moraćemo u boj s aždajom s onim što imamo“: Sagovornici Danasa o izjavi Dušana Kovačevića da opozicija treba da stane iza jednog čoveka

Prema rečima Kovačeviča, aktuelnom režmu, koju je okarakterisao kao dobro organizovanu partiju, suprotstavljeni su ljudi iz deset, petnaest udruženja i stranaka za koje je rekao da u datom kontekstu „podsećaju na razred u srednjoj školi koji vređa nastavnika, a ovaj ih onda za kaznu obori na popravni“.

– Hoću da kažem… Na početku devedesetih je isto bilo desetak važnijih opozicionih stranaka koje su se na kraju svele na dve uticajne, na DS i DSS. I na dva čoveka: Zorana Đinđića i Vojislava Koštunicu. I kada je trebalo da se izađe na megdan Miloševiću, odlučeno je da to bude Koštunica. Zoran je bio ocrnjen. Nepravedno i netačno, ali ocrnjen. Dakle, narod hoće jednog moćnog čoveka, od Karađorđa do Vučića – rekao je.

Kovačević je podvukao da ono što je potrebno je da se pojavi „ličnost u koju se narod zaljubi“.

Kopredsednica i poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević kaže za Danas da politika nije samo pitanje lidera, koliko god bila važna uloga jedne takve individue kao kandidata za naviše državne funkcije koji bi uživao popularnost među građanima.

– Važno je i da li ti ljudi mogu da predstavljaju različite politike od čijeg sprovođenja zavisi kvalitet života ljudi. Neke opozicione partije se ne razlikuju u programima previše od drugih, posebno ako su nastajale cepanjem, ali isto tako među drugima postoje izražene razlike u programima i politikama za koje se zakažu te da onda nije lako zamislivo da mogu da stanu iza iste osobe koja bi verodostojno mogla da ih sve predstavlja – poručuje naša sagovornica.

Đorđević dodaje da razume potrebu za razgovorom o strategijama pomoću kojih je moguća smena aktuelnog režima, i da je personalizacija politike samo jedna od njih.

– U Mađarskoj, na primer, traganje za jednim kandidatom opozicije nije dalo željeni rezultat, dok se u Poljskoj desila smena režima bez stajanja čitave opozicije iza jednog čoveka, ali uz dobru koordinaciju nastupa različitih opozicionih izbornih lista – zaključuje.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da ukoliko bi ovu izjavu shvatili kao poziv za najšire ujedinjavanje opozicije, onda se sa njom slaže.

– Vučića može da obori samo veliki blok koji bi privremeno prevazišao ideološke razlike i liderske sujete u ime borbe za elementarnu normalnost ove zemlje, a oko toga šta ona predstavlja relativno brzo će se svi dobronamerni ljudi složiti – poručuje.

Anđelković zaključuje da je dovoljno sagledati šta u praksi radi aktuelna vlast i onda težiti suprotnom.

Narodni poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević, smatra da, trenutno, takve ličnosti na srpskoj političkoj sceni nema, te da će političku borbu nastaviti sa „onim što imaju“.

– Veoma cenim Dušana Kovačevića i poštujem njegov rad. On je pre svega jedan vrhunski intelektualac i svakako i naš najdarovitiji scenarista koji našu svakodnevicu nepogrešivo pretače u vanvremenske i neprolazne predstave. Na žalost tog jednog čoveka i vođu Srbija ovog trenutka nema, tako da ćemo morati u boj sa aždajom sa onim što imamo – kaže naš sagovornik.

S druge strane, direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi ocenjuje da opozicija trenutno ima probelma sa jasnom politikom, ljudstvom i finansijama i dok ta tri problema ne reši ni jedna ličnost i njena popularnost ne može da kompenzuje ove nedostatke.

Dodaje da je problem sa politikom svodi na ključna politička pitanja koja su, prema njegovim rešima, toksična i od kojih gotovo svi beže.

– Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Evropska unija, NATO, Rusija, Kina i SAD su ključne teme pored ekonomskih i socijalnih pitanja. Svaka partija u opoziciji dok ne bude imala drugačije i jasnije pozicije prema nezavisnosti Kosova koja je drugačija od Vučićeve konstruktivne nejasnosti neće moći na tom pitanju da pobedi starog nacionalistu. Isto važi i za sve ostale političke teme, odnosima u regionu, članstvu u evropskoj porodici naroda i severnoatlantskoj alijansi. – pojašnjava naš sagovornik.

Beširi kaže da su istovremeno to teme koje „odnose i donose glasove“, ali da na opoziciji počiva odgovornost da građanima ponudi istinu i alternativu predlozima naprednjaka.

– Kada se to iskristališe, ukrupnjavanje opozicije oko zajedničke i ideološke bliske platforme biće logičan sled i onda je samo pitanje trenutka za harizmatičnog kandidata koji razume društvo u kojem živimo i sposoban je da to u zatvorenoj medijskoj atmosferi prenese građanima Srbije – poručuje.

Beširi ističe da je neophodno da se izgradi građanska, otvorena, demokratska i prozapadna opoziciona elita koja će ponuditi „drugačiju sudbinu po prvi put u nekoliko decenija“.

– Ukoliko nisu sposobni to da urade, ne moraju ni da se trude za jednog čoveka da ih povede, jer jednog nacionalistu, populistu, retrogradnih ideja i autoritarnih težnji već imamo – zaključuje.