„Moraćemo u boj s aždajom s onim što imamo“: Sagovornici Danasa o izjavi Dušana Kovačevića da opozicija treba da stane iza jednog čoveka

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Dakle što su stariji i zanemoćaliji, to bi više u nekakav boj. Ne zovi u boj kad znaš da sam nećeš učestvovati.

   Malo je vremena, valja ti ući u carstvo nebesko sada i ovde, umesto bavljenja carstvom zemaljskim u kojem ti vreme ističe…

2. D. Kovačević je osvežio važno pitanje brojne opozicione scene.
   Nanovo je pokrenuo niz pitanja ali i odgovora.
   Odgovore daje već duže prisutno razumsko zapažanje na koje i D. Kovačević upozorava.
   Odgovore daju i aktuelni politički akteri sa svojim pozicijama i interesima.
   Ima li osnova u zapažanju D. Kovačevića može se zaključiti i iz sledećih pitanja:
   Da li su izbori takmičenje ličnosti, izbor izuzetnijih pojedinaca koji se razlikuju od ostalih?
   Zašto režimske perjanice, nadasve A. Vučić, ne propušta nijednu priliku urušavaja uglavnom jednog čoveka?
   Zašto se celokupna režimska lista njihovih „liderčića“ svrstala samo iza jednog čoveka svakodnevno mu se kunećii na vernost?
   Zašto je većina opozicionih vođa neprepoznatljivo javnosti- da im nije zajedničke liste ne bi prešli i ovako nizak cenzus? Zašto je biračima važna lična dimenzija vođe? Zašto birači koriste ličnost kao izvor politilkih opredeljenja?
   Kada god imamo izbore, mediji najčešće raspravljaju o nosiocima izbornih lista ili kandidatima za premijera ili predsednika. Zašto liderima pripisuju ključnu ulogu u ishodu glasanja? Da li ponašanje birača zavisi od njihovog političkog gledišta?
   Zašto je radi uspešnog razvoja jednog društva, jedne države, njene funkcionalnosti – iz perspektive društva, pojedinca ili institucija – značajno graditi funkcionalne institucije koje će biti sposobne ograničiti zloupotrebu moći, osobito preteranu koncentraciju moći u rukama jednog čoveka?
   Izgraditi demokratski sistem koji podstiče na delovanje prema potrebama stanovništva, inspirišući društvo u tom pravcu, traži znanje, traži pojedince, traži ravnotežu između demokratske države i upravljačke moći.
   A šta mogu birači očekivati od iznetih zapažanja ali i upozorenja, D. Kovačevića, izrazio je jedan od mnogobrojnih stranačkih učesnika koji kaže – veoma cenik D. Kovačevića, on je vrhunski intelktualac .. , zatim doda – ali – što bi značilo, dobro nam (im) je ovako?

3. „…Kosovo, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Evropska unija, NATO, Rusija, Kina i SAD su ključne teme pored ekonomskih i socijalnih pitanja…“

   Ne racunajuci pitanje KiM, uredjenja teritorije (Srbija nije ni zemlja a kamoli drzava, pa jos sa velikim D) i ekonomije sve ostalo je za Srbiju trecerazredno pitanje. Kakva Kina, Rusija, EU, SAD, kakvi bakraci. Ili mislite da funkcioneri fudbalskog saveza treba da diskutuju o finalu Svetskog prvenstva i sta nam je ciniti ako i kada ga osvojimo? A imamo najkorimpiraniju ligu i najjadnije igrace i fudbalske birokrate-lopove. Ali treba pricati o igranju u finalu?

4. Prvo izroditi novog, od integriteta i srpskog afiniteta, lidera opozicije. Onog koji može da okupi i većinski patriotski populus, i onda kulturno glasovima i bez ulice, uz okupljene kvalitetne kadrove, pobedjujemo. Ove sadašnje – u istoriju.

5. Kakve ideološke razlike, kakvi bakrači. Ko ti brani da zelene ideje afirmišeš kroz Demokratsku stranku ili da nacionalne ideje guraš u Kreni promeni ili da se za ljudska prava boriš u Novom DSSu. Ideološke razlike su samo izgovor da budu razjedinjeni i tako omoguće Neomeniku da vrši vlast. Kako Nepomenik može da bude u koaliciji i sa Šešelje i sa Vulinom i sa Čankom i sa Mađarima i sa SPS i sa Palmom I sa Rasimom. Znači on može da zenemari ideološke razlike, a opozicija kao ne može da premosti. Dosta više sa tim, formirajte jednu partiju koja će imati program u deset tačaka uz obećanje da se posle pada uzurpatora raspisuju demokratski izbori u roku od godinu dana. Kad dođe ta normalnost onda se ideološki delite do mile volje.

6. Aleksic! On treba da bude vodja opozicije. I da se rese Djilasa, ne voli ga narod.

7. Da li sam ja ovo dobro procitao sto gospodin Besiri rece?
   Potrebna licnost sa drugacijim stabom oko Kosova (citaj de jure priznanje od strane Srbije) i clanstvo u severnoatlanski organizaciji (nzm sto ne rece lepo covek NATO)?
   Pa ako takav kandidat bude glavni protivnik Vucicu, onda ce on vladati dok je ziv…
   Za ostalo, pre svega vidjenje ekonomske i socjalne situacije, slazem se u potpunosti.

8. D. Kovačević je osvežio važno pitanje brojne opozicione scene.
   Nanovo je pokrenuo niz pitanja ali i odgovora.
   Odgovore daje već duže prisutno razumsko zapažanje na koje i D. Kovačević upozorava, sa pozicija javnog interesa razvoja države i društva.
   Odgovore daju i aktuelni politički akteri sa svojim pozicijama i interesima.
   Da li javni interes može objediniti aktuelne političke aktere?
   Ima li osnova u zapažanju D. Kovačevića može se zaključiti i iz sledećih pitanja:
   Da li su izbori takmičenje ličnosti, izbor izuzetnijih pojedinaca koji se razlikuju od ostalih?
   Zašto režimske perjanice, nadasve A. Vučić, ne propušta nijednu priliku urušavaja uglavnom jednog čoveka?
   Zašto se celokupna režimska lista njihovih „liderčića“ svrstala samo iza jednog čoveka svakodnevno mu se kunećii na vernost?
   Zašto je većina opozicionih vođa neprepoznatljivo javnosti- da im nije zajedničke liste ne bi prešli i ovako nizak cenzus? Zašto je biračima važna lična dimenzija vođe? Zašto birači koriste ličnost kao izvor politilkih opredeljenja?
   Kada god imamo izbore, mediji najčešće raspravljaju o nosiocima izbornih lista ili kandidatima za premijera ili predsednika. Zašto liderima pripisuju ključnu ulogu u ishodu glasanja? Da li ponašanje birača zavisi od njihovog političkog gledišta?
   Zašto je radi uspešnog razvoja jednog društva, jedne države, njene funkcionalnosti – iz perspektive društva, pojedinca ili institucija – značajno graditi funkcionalne institucije koje će biti sposobne ograničiti zloupotrebu moći, osobito preteranu koncentraciju moći u rukama jednog čoveka?
   Izgraditi demokratski sistem koji podstiče na delovanje prema potrebama stanovništva, inspirišući društvo u tom pravcu, traži znanje, traži pojedince, traži ravnotežu između demokratske države i upravljačke moći.
   A šta mogu birači očekivati od iznetih zapažanja ali i upozorenja, D. Kovačevića, izrazio je jedan od mnogobrojnih stranačkih učesnika koji kaže – veoma cenik D. Kovačevića, on je vrhunski intelktualac .. , zatim doda – ali – što bi značilo, dobro nam (im) je ovako?

9. Dr. Milić

10. Problem je sto bi svi hteli da budu taj jedan

11. Na žalost, u Srbiji većina građana ima sklonost ka vođama. Mentalitet podaništva je i nakon brojnih loših iskustava dominantan. Možda bi bilo korisno da se opozicione stranke i građanska udruženja na loklanom nivou usmere na edukaciju građana kroz različite akcije: debate, umetničke performanse, konkretne akcije usmerene na pomoć ugroženima, na reŝavanje raznih vrsta lokalnih problema. “ Radimo zajedno, ne čekajmo vođu“.

12. Poštovani Dušane,
    Ako bi ste se vi kandidovali za gradonačelnika Beograda izlaznost bi bila preko 70% i apsolutno bi dobili izbore.
    Ali znam da ni mobilni ne koristite i da vas ulazak u politiku ne interesuje ali vam je dužnost ako već pišete i oglašavate se da se drugačije angažujete.
    Glasam za vas imate već 4 glasa moje porodice. Krenite !!!

13. Srbija je , kada se radi ovisestranacju i demokrati tek u politikom “ zabavistu “ a u proslim vremenima imala uvek diktatore. Nazost , takva politicka situacija je i danas. U Srbiji ima jakih i vlo mudrih i politicki pametih ljudi ali ih aktuelna vlast, zbog politicke nekulture , uvek provlaci kroz blato te zbog toga ljudi nece da se bave politikom. Sadasnja vlast je preterala svaku meru i Srbiju je pretvorila u bezakonje i javasluk koji ce nam se kada tada osvetiti.

14. Besiri je u pravu.
    Dok opozicija se ne okrene sa 180 stepeni prema aktuelne politike nema nista od promene vlasti.
    Sta ima narod i svet od toga da li taj nacionalista se zove Vucic, ili Aleksic,…
    Kancer Srbije je Sistem. Od A do Z treba da se menja.

15. Stranke nemaju političke programe, niti su ih koristili u kampanjama, a kako bi i mogli kada se po potrebi brzinom svetlosti spajaju u koalicije koje veze nemaju sa navodnim političkim opredeljenjem i programom. Svašta. U eri smo populizma i Vučić to radi mnogo bolje…