Foto: FoNetDemokratska stranka drži pruženu ruku ka Saši Jankoviću, a da li će ona biti prihvaćena, ne zavisi od DS.
– I za svađu i za ljubav je potrebno dvoje, kaže dugogodišnji narodni poslanik DS Dušan Milisavljević, odgovarajući na pitanje da je moguće da se odnosi između demokrata i Pokreta slobodnih građana „ispeglaju“, nakon što je PSG prekinuo izbornu saradnju jer je „predsednik DS Dragan Šutanovac javno ponudio Aleksandru Vučiću saradnju na izmenama Ustava“.
Milisavljević, koji slovi i za jednog od najaktivnijih parlamentaraca, ocenjuje da je odmerena reakcija DS na odluku Jankovićevog PSG o prekidu izborne saradnje „dobra“, kao što je, dodaje, bila dobra i njena odluka da ga podrži na predsedničkim izborima. „Dobro je što DS i danas u Jankoviću vidi prijatelja kome je pomagala u predsedničkoj kampanji, i što mu je i sada pružila ruku“, kaže on.
* Sporenje sa Jankovićem nastalo je oko pitanja saradnje sa Vučićem na ustavnom, ali i bilo kom drugom pitanju. Da li, po Vašem mišljenju, DS treba da učestvuje u unutrašnjem dijalogu o Kosovu na koji Vučić poziva?
– Srbija mora da ima dogovor oko osnovnih strateških državnih i nacionalnih interesa i to ne sme da se menja sa svakom promenom vlasti. Takve nacionalne strateške planove imaju sve ozbiljne države. Nadam se da će sazreti svest i u vlasti i u opoziciji da oko nacionalnih interesa srpske države moramo da se dogovaramo, a ne politički nadmudrujemo.
* To, dakle, znači podršku pozivu Vučića na dijalog o Kosovu?
– Ne govorim konkretno o tom slučaju. Ali, nikada ne treba zatvarati vrata za dogovore ove vrste. DS je od svog osnivanja aktivna i živa politička organizacija koja nastoji da nalazi rešenja za različite probleme.
* Da li bi problem mogli biti i predstojeći izbori u Beogradu, sa kojima će, kako se spekuliše, možda biti organizovani još neki izbori ili referendum o ustavnim promenama? U kakvom stanju ih dočekuje DS i opozicija?
– Lično se zalažem za dijalog i dogovor unutar opozicionog bloka, kako bi se našlo najbolje rešenje za nastup na tim izborima. Takođe verujem da je DS najozbiljnija i najodgovornija opoziciona stranka, koja je zbog toga na udaru vlasti, ali i opozicionih stanaka koje žele njeno biračko telo. Naša stranka je, takođe, i najdemokratskija politička organizacija, koja unutar sebe ima debatu, i u kojoj ne moraju svi da misle isto. Mada se zalagala za suštinske reforme, napravila puno dobrih promena u društvu i povela Srbiju ka EU, dugogodišnje vršenja vlasti, te greške ili nedovoljna činjenja pojedinaca učinili su, nažalost, da stranka ne ispuni očekivanja građana. Deo kvalitetnih ljudi se povukao.
* Godinu dana ste pravili pauzu u poslaničkom stažu. Šta Vas je „sačekalo“ kada ste se u aprilu ove godine vratili u u parlament?
– Prethodni skupštinski sazivi bili su znatno relaksiraniji od aktuelnog, u kojem se bez potrebe diže tenzija. Nepotrebnu nervozu izaziva pre svega predsednica parlamenta Maja Gojković, koja bi morala da bude daleko tolerantnija, što su uostalom bili i njeni prethodnici koji su takođe dolazili iz SNS-a. Smatram izuzetno lošom odluku da se građanima zabrani ulazak u parlament, jer je to njihov parlament, i oni imaju pravo na kontakt sa svojim poslanicima.
* Građani su preko Vas podnosili predloge za izmene više različitih zakona. Kakav je epilog tih predloga?
– Poslanik treba da sluša potrebe građana i predlaže zakonska rešenja koja će biti u njihovu korist, a ne u korist vlasti i političara. Trudim se da zastupam interese građana, a pre svega interese ranjivih manjinskih grupa. Kao lekar se zalažem i za reformu i unapređenje kvaliteta zdravstva.
Do kraja ovog meseca trebalo bi da bude uobličen predlog „Aleksinog zakona“, koji ću predložiti Skupštini jer su mi roditelji Alekse Jankovića (koji je izvršio samoubistvo nakon višemesečnog vršnjačkog nasilja koje škola nije sprečila, p. a.) pre par sedmica dali pravo da budem njegov predlagač. „Aleksin zakon“ neće biti poseban akt, već će to biti izmene i dopune Zakona o osnovnom obrazovanju, u segmentu prevencije i sankcionisanja vršnjačkog nasilja. „Aleksin zakon“ je, inače, već usvojen u glavama ljudi u Srbiji, pa bi trebalo da to bude i u Skupštini.
Očekujem da se uskoro u Skupštini Srbije nađe i predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koji će predstavljati početak rešenja problema roditelja koja imaju decu obolelu od raka. Izmene ovog i Zakona o radu, koje bi omogućile tim roditeljima da imaju plaćeno odsustvo sa posla sve dok traje lečenje i rehabilitacija njihove dece, podneo sam pre tri godine, na inicijativu NURDOR-a. Do sada su roditelji mogli da odsustvuju sa posla maksimalno četiri meseca, iako lečenje njihove dece traje znatno duže. Nije mali broj onih koji su zbog takvih propisa morali da daju otkaz kako bi mogli da budu uz svoje dete.
Na inicijativu hrabrih žena iz Autonomnog ženskog centra, u prošlom mandatu sam predlagao zakonsko rešenje da se porodični nasilnici izmeste iz kuće, ali sam obavešten da je predlog „neustavan“ i „nesprovodiv“. Od 1. juna ove godine na snazi je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je predložilo resorno ministarstvo, a u koji je ušao veliki broj predloga AŽC, pa i predlog da se nasilnik izmešta iz kuće.
U proceduri je i predlog izmene Zakona o radu koji bi trebalo da onemogući otpuštanje radnika dok traje njihovo lečenje i rehabilitacija od malignih tumora, a da im obezbedi da dok su na bolovanju primaju punu platu. Predlog sam podneo nakon što je moja sugrađanka, obolela od malignog tumora, dobila otkaz u Juri. I njen slučaj nažalost nije usamljen.
Od usvajanja „Zojinog zakona“, u januaru 2015, pa do februara ove godine, 487 dece obolele od teških retkih bolesti dobilo je o trošku države svoju dijagnozu u stranim laboratorijama, nakon što ona nije mogla da se postavi ovde duže od šest meseci. Zakon sam predložio na inicijativu roditelja dece obolele od retkih bolesti, on nije bio donet u dva mandata, a onda su vlast i pozicija zajednički glasali za njega, što je retkost u srpskom parlamentu, pošto se opozicioni predlozi najčešće dočekuju „na nož“. Izuzetno sam ponosan na njegovo usvajanje. On je opravdao čitavo moje bavljenje politikom.
Školska godina da počinje „Aleksinim časom“
„Predložiću da u svim osnovnim školama u Srbiji školska godina 1. septembra počne ‘Aleksinim časom’, na kojem će deca učiti da drug nije meta, i da je različitost među nama bogatstvo, a ne problem koji treba da nas razdvaja.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
