Dva neslavna pokušaja opozicije da dokaže nameštanje izbora

Jedan je  pokušaj Pokreta slobodnih građana iz oktobra 2017. kada su tadašnji predsednik ovog udruženja Saša Janković, koji je prethodno kao kandidat opozicije bio drugoplasirani iza Aleksandra Vučića, na predsedničkim izborima u aprilu te godine, i advokat Božo Prelević, pokazali čudan „priraštaj“ birača u Beogradu.

Oni su tada na konferenciji za štampu ustvrdili da postoji veštačko povećanje broja birača u Beogradu pred izbore 2018. i da je na opštini Vračar upisano za prethodnih nekoliko meseci broj birača povećan za 5.000, a na Zvezdari za 10.000.

Njihova teza bila je da se birači iz unutrašnjosti lažno prijavljuju u Beogradu da bi glasali za SNS. Nešto kasnije pozvali su se i na podatke dobijene po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja i naveli da se broj birača i u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac povećao za 4.000.

Na ove podatke međutim uzvratio je Nebojša Stefanović, tadašnji ministar policije i šef beogradskog odbora Srpske napredne stranke, koji je predočio novinarima podatke o povećanju broja upisanih birača po svim beogradskim opštinama unazad do 2000. godine.

Prema tim opsežnim podacima, najveći porast upisanih pojavljuje se 2008. i 2009. i to u većim ciframa nego što su pominjali Prelević i Janković.

To se objašnjava ekonomskom krizom, kao i krizom nastalom zbog brutalnih privatizacija, koje su ljude naterale da posao traže u glavnom gradu i da se tamo preseljevaju.

Saša Radulović i udruženje Dosta je bilo, koji su poznati i po osporavanju biračkih zapisnika pred Upravnim sudom, i posle izbora 2016. kada su prvi put postali parlamentarni, i posle izbora 2020. kada su pali ispod cenzusa od tri odsto, 2017. su takođe pokušali da iznesu podatke o fingiranju biračkih spiskova i nameštanju izbora.

Ti podaci bili su zasnovani na broju glasova koje je na lokalnim izborima dobio Luka Maksimović i njegova grupa građana Samo jako, kao i vladajuće stranke SNS i SPS.

Budući da Maksimović 2016. nije imao parlamentarnu listu (kao ni ubuduće), a osvojio je 5.200 glasova za skupštinu Mladenovca, u DJB su tvrdili da su tih 5.000 glasova naprednjaci i socijalisti „pokrali“ sebi za parlament Srbije, ne uzimajući u obzir mogućnost da su za Maksimovića mogli da glasaju i birači vlasti. I bivši član i poslanik DJB politikolog Dušan Pavlović kasnije je opovrgao mogućnost da je razlika u glasovima između lokalnog i državnog nivoa nužno dokaz nameštanja izbora, jer isti ljudi mogu različito da glasaju za lokal i za Republiku.

I Tatjana Macura, bivša poslanica DJB, koja na sadašnjim junskim izborima, na listi UDS-a, kao članica Stranke moderne Srbije, nije prošla cenzus, pisala je ranije blogove o „šemama za krađu glasova“, na predsedničkim izborima 2017. posebno ističući mogućnost da se zloupotrebe glasovi starijih lica sa papirnim ličnim kartama kojima ističe rok važenja.

Upravo je problem digitalnih čitača i provera ličnih karata, tako da uvezana u jedinstveni sistem, bila zahtev udruženja Jedan od pet miliona za junske izbore, a kako oni najavljuju, insistiraće na tome i dalje.