Pre 20 godina formirana manjinska vlada Vojislava Koštunice

Naime, na isti dan kada je saopšteno da se ide na nove beogradske izbore, dve decenije ranije tog 2. marta Vojislav Koštunica, mandatar za sastav vlade Srbije predstavio je poslanicima u Narodnoj skupštini Srbije program i sastav svog kabineta.

Koštunica je postao premijer nakon što je Socijalistička partija Srbije podržala njegovu manjinsku vladu koju su pored Demokratske stranke Srbije činili G17+, Srpski pokret obnove i Nova Srbija.

U sastavu tadašnje vlade odabrani su Dragan Jočić, Mlađan Dinkić, Slobodan Lalić, Velimir Ilić, Tomica Milosavljević, Dragan Maršićanin, Predrag Bubalo, Zoran Stojković, Milan Radulović, Vojislav Vukčević, Ljiljana Čolić, Radomir Naumov, Ivana Dulić Marković, Dragan Kojadinović, Bojan Dimitrijević, Zoran Lončar, Aleksandar Popović.

U ekspozeu Koštunica se, pored ostalog založio za rešavanje državnog statusa Srbije, jačanje državne zajednice, preispitivanje spornih privatizacija, dvostranu saradnju sa Haškim tribunalom i usprotivio predlozima za nezavisno Kosovo.

Koštunica je istakao da je Kosovo najpreče pitanje ove zemlje i da će Vlada voditi realnu politiku državnih interesa.

„Nema rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije bez Srbije i državne zajednice SCG. Onaj ko to pitanje želi da stavi na dnevni red treba da zna da bez Srbije i državne zajednice to nije realno učiniti kao i da za Srbiju reč status koja se toliko mnogo koristi u poslednje vreme u vezi sa Kosovom i metohijom može da ima mnogo značenja, ali nikako značenje nezavisnosti“, naglasio je Koštunica, a preneo Danas.

On se založio i za suštinsku autonomiju srpske zajednice na Kosovu, što “podrazumeva teritorijalnu autonomiju, podelu na entitete ili kontonizaciju Kosova i Metohije, kao i odgovarajuću kulturnu i personalnu autonomiju”. Koštunica je najavio i da će njegova vlada sprovoditi proevropsku politiku koja će Srbiju približiti Evropskoj uniji.

„U različitim vremenima otkrivaju se reči koje imaju natprirodna svojstva i značenje, reči u koje se ne sme sumnjati, “reči kojima se uteruje strah u kosti”. Jedna od takvih e i reč “reforma”. Da li će ova vlada biti reformska? Svaka nova vlada teži da nešto promeni i u tome uspeva manje ili više. Ako pogledamo izbornu i postizbornu retoriku u stabilnim demokratijama, i tu ćete videti da je reč „reforma“ na ceni, bar kada je reč o pojedinim oblastima: reformama u obrazovanju, zdravstvu, penzijskom osiguranju. Nazovite to kako hoćete, rekao je Koštunica.

Srbija mora, kako je naveo, da reši pitanje saradnje sa Haškim tribunalom i vlada će učiniti sve da ta saradnja konačno postane dvosmerna.

„Takođe, nastojaćemo da konačno sklopimo ugovor sa UN kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora izrečene od sudskih veća Tribunala u Hagu, služe u našoj zemlji“, dodao je tadašnji mandatar.

SRS i DS oštro su kritikovali ekspoze, a Tomislav Nikolić i Boris Tadić, kako je pisao Danas, ocenili su da Koštunica nije podneo program već spisak lepih želja bez jasno definisanih zadataka, ciljeva i rokova za njihovo ispunjenje. Na predlog Tadića rasprava o vladi produžena je sa pet na deset sati.

Za potpredsednika vlade Koštunica je predložio Miroljuba Labusa, predsednika nekadašnje stranke G17 Plus.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Interesantno je da je za ovu skupštinsku raspravu vladalo veliko interesovanje medija, pa je, prema pisanju Danasa, bilo oko 180 novinara i snimatelja. Sem stalno akreditovanih skupštinskih izveštača i snimatelja za ovu priliku je posebno akreditovano 36 predstavnika različitih medija iz Srbije, ali i 29 iz inostranstva, uglavnom bivših jugoslovenskih republika.

„Pojedini poslanici su gužvu ispred skupštinske sale komentarisali rečima da nisu ni znali da u Srbiji ima toliko novinara. Vojislav Koštunica izgleda nije mario za toliku medijsku pažnju, te nakon predstavljanja ekspozea i sastava vlade nije davao izjave već je skupštinsku salu napustio, koristeći sporedni izlaz”, opisuje naš list.

Prva vlada Vojislava Koštunice je bila na vlasti u Srbiji od 3. marta 2004. godine do 15. maja 2007. godine. Vladu je izabrao šesti saziv Narodne skupštine Republike Srbije, posle izbora 28. decembra 2003. godine. Pre nego što je postao premijer Vojislav Koštunica, od 2000. do 2003., je bio predsednik SRJ.

Ova Vlada je poznata po donošenju novog Ustava koji je potvrđen na referendumu 28. i 29. oktobra 2006. Na osnovu Ustava i Ustavnog zakona od trenutka njegovog stupanja na snagu moraju se održati novi parlamentarni izbori u periodu od 60 do 120 dana. Tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je raspisao nove izbore 10. novembra 2006. i oni su održani 21. januara 2007. godine.

Manjinska vlada nastavila je da obavlja svoje dužnosti kao tehnička, sve dok nije uspostavljena nova Vlada 15. maja 2007. godine, inače druga vlada Vojislava Koštunice.