Dvadeset godina od formiranja vlade Zorana Đinđića (VIDEO)

Posebno kada je pet meseci kasnije zbog izručenja haškom sudu Slobodana Miloševića DSS izašla iz vlade, kaže za Danas Žarko Korać, psiholog, političar i potpredsednik u vladi ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, upitan kako gleda na 20-godišnjicu formiranja te vlade.

Naš sagovornik ukazuje: „Stalno na ivici kvoruma u Skupštini Srbije, praktično bez medijske podrške i uz stalne pretnje antihaškog lobija, ta vlada je učinila prve korake u demokratizaciji Srbije. Zoran Đinđić je ubijen upravo zbog svoje upornosti i sposobnosti da menja Srbiju.“

– Danas političari nemaju nimalo hrabrosti da krenu njegovim putem. Opet smo se vratili na pogubnu tezu da sve savršeno radimo ali nam okruženje i istorijske okolnosti ne daju da se to vidi. Đinđićeva vlada je bila spremna da kaže i nekada neprijatne stvari građanima Srbije i da ih podstiče da se menjaju nabolje, niko to ne želi više da radi, konstatuje Žarko Korać.

Povodom jubileja Đinđićeve vlade, Slobodan Milosavljević, političar i ekonomista, koji je bio ministar trgovine, turizma i usluga u tom sazivu izvršne vlasti, navodi za Danas: „Dvadeset godina nakon formiranja prve demokratske vlade koju je, kao premijer, predvodio Zoran Đinđić, Srbija je i dalje u raljama političkih faktora iz 90-ih, lutajući između Istoka i Zapada.“

– Nažalost, kao država i društvo smo blizi evroazijskim stabilodiktaturama no evropskim vrednostima ka kojima su Zoran i njegova vlada poveli Srbiju. Da je Zoran poživeo, Srbija bi već godinama bila u EU, teme ne bi bile sloboda medija i demokratija, već evropski razvoj i perspektive. Sve činim da se Srbija vrati na Zoranov put i politiku i nadam se da nakon devet godina vlasti partnera iz 90-ih i u Srbiju stižu promene. Kao i 90-ih, Demokratska stranka će biti stožer okupljanja proevropske opozicije i nosilac promena u Srbiji, poručuje Milosavljević, koji, podsetimo, podržava frakciju okupljenu oko Branislava Lečića u DS.

Dragoslav Šumarac, univerzitetski profesor i političar, koji je bio ministar građevinarstva i urbanizma u Đinđićevoj vladi, ocenjuje za Danas: „Vlada dr Zorana Đinđića je u vrlo kratkom vremenu, za manje od dve i po godine koliko je trajala, vratila Srbiju u sve institucije iz kojih je bila izbačena za vreme Slobodana Miloševića i radikala (Ujedinjene nacije, Svetska banka, MMF…).“

– Posle bombardovanja 1999. uspela je da rekonstruiše preko 100 porušenih mostova i popravi ili izgradi na hiljade kilometara auto i regionalnih puteva. Inflaciju od hiljadu odsto je u najkraćem vremenskom periodu svela na razumnu meru, uspela je da otpiše dug prema Pariskom klubu i da vrati sve zaostale penzije i socijalna davanja najugroženijim građanima Srbije. Veliki broj stranih investitora je počeo da ulaže u našu zemlju, a naši školovani sugrađani, koji su pobegli u inostranstvo zbog besmislenih ratova, počeli su da se vraćaju u Srbiju. Da je dr Zoran Đinđić ostao živ, da nije brutalno ubijen na radnom mestu, Srbija bi danas bila deo EU i spadala bi u red srednje razvijenih evropskih zemalja. Bila je čast i ponos učestvovati u prvoj demokratski izabranoj Vladi Srbije pod vođstvom dr Zorana Đinđića, ukazuje Šumarac, koji je takođe sada u Lečićevom „krilu“ DS-a.

Ko su bili ministri

Vlada Zorana Đinđića formirana je 25. januara 2001. Bila je sastavljena od 18 stranaka i imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Potpredsednici:

• Nebojša Čović
• Dušan Mihajlović (vodio i Ministarstvo unutrašnjih poslova)
• Momčilo Perišić
• Vuk Obradović
• Žarko Korać
• Aleksandar Pravdić
• Jožef Kasa.

Ministri:

• Božidar Đelić (finansije i ekonomija)
• Vladan Batić (pravda i lokalna samouprava)
• Dragan Veselinov (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda)
• Aleksandar Vlahović (privreda i privatizacija)
• Goran Novaković (rudarstvo i energetika)
• Kori Udovički (zamenila Gorana Novakovića u resoru rudarstva i energetike juna 2002)
• Marija Rašeta Vukosavljević (saobraćaj i telekomunikacije)
• Dragoslav Šumarac (urbanizam i građevina)
• Slobodan Milosavljević (trgovina, turizam i usluge)
• Goran Pitić (ekonomske veze za inostranstvom)
• Dragan Milovanović (rad i zapošljavanje)
• Gordana Matković (rad, boračka i socijalna pitanja)
• Dragan Domazet (nauka, tehnologija i razvoj)
• Gašo Knežević (prosveta i sport)
• Branislav Lečić (kultura)
• Obren Joksimović (zdravlje i zaštita životne okoline)
• Vojislav Milovanović (vere)
• Anđelka Mihajlov (zaštita prirodnih bogatstava i životne sredine)
• Rodoljub Šabić (državna uprava i lokalne samouprave).