Foto: R.Z./ATAImagesNajlakše je zaključiti da postoje dve Srbije, jedna koja je podržavala ratove, nacionalistička, poslušna u odnosu na režim, naspram one druge koja se protivila i unazad trideset godina bunila protiv ratne propagande, mržnje zasnovane na nacionalnoj i verskoj osnovi, koja je uvek bila kritična prema gotovo svim srpskim režimima od raspada stare Jugoslavije.
Takođe, najlakše je reći da jedna od te dve Srbije bolja u odnosu na ovu drugu, ili, pak, lošija.
Najlakše je osuditi ljude koji su otišli na Trg republike u Beogradu i na ostale režimske, novogodišnje zabave organizovane širom Srbije da slušaju narodnjake, dok njihove sugrađanke i sugrađani izlaze na ulice kako bi izrazili saosećanje sa porodicama žrtava nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, odnosno zbog odbijanja odgovornosti režima za takav tragični slučaj.
Jasno je kao dan da je te ljude podelila vlast Aleksandra Vučića koji zbog svojih nepočinstava pokušava da zavadi narod kojim vlada kako bi sakrili sopstvenu odgovornost, korumpiranost, bezosećajnost i brigu isključivo za sopstvene stražnjice bez imalo osećaja za tragedije koje su uzrokovali.
Medijska propaganda, ucenjivački potencijal, udaranje maljem u glavu čim se neka u tom režimsku logoru pomoli da samostalno misli učinili su tako da smo u novu 2025. godinu ušli kao apsolutno podeljeno društvo.
Ko bi normalan mogao da pomisli da su ljudi koji su otišli da slušaju koncert Harisa Džinovića u centru Beograda neosetljivi na smrt i neodgovornost vlasti i to sopstvenom, samostalnom odlukom.
Ko bi mogao da pomisli da njima nije žao zbog svih tragedija koje je režim svojim nedelima uzrokovao. Niko. Ono što ovi sa druge strane, koji su stajali u miru i ćuteći ušli u Novu godinu, jedino i misle o ovima sa suprotne jeste da su teško izmanipulisani i da su žrtve propagande Vučića, verovatno jedne od najtežih na svetskom nivou u novijoj istoriji.
Njemu su smrt, sukobi, rat i siromaštvo kao dobar dan. Kao, srećna Nova godina. On je tako navikao, celokupna tridesetogodišnja politička karijera mu je na tim principima zasnovana.
Zato je moguće da on kao predsednik Srbije, osvrćući se na više desetina hiljada ljudi koji su na prelazu iz stare u novu godinu, pognute glave, ušli u tišini, izgovori sledeće rečenice: „Šta je bio smisao glupiranja za Novu godinu? Ti ljudi koji su stradali u Novom Sadu, stradali su u podne, a ne u ponoć“.
Neverovatno je. Toliko bezosećajno, surovo… Nekako u skladu sa onim što je najavio, a to je da ima vojsku takozvanih „lojalista“, njih skoro 20 hiljada, koje predvodi njegov brat i koji su spremni da brane njegovu stražnjicu od zatvora i pada sa vlasti „do krvi“.
Da se smrzne krv u žilama. Čuvajte se.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
