Dve trećine za prekid pregovora sa Prištinom

On onih koji su za prekid pregovora, 32 odsto smatra da ih treba napustiti dok se ne ponude rešenja koja će uvažiti i srpske interese, dok 30 odsto misli da nije ni trebalo pregovarati, jer je EU na strani Albanaca.

Stav o tome nema sedam odsto učesnika ankete, koja je sprovedena telefonski, od 6. do 11. oktobra, na uzorku od 1.000 punoletnih građana Srbije.

Na slično pitanje – da li će nakon spora oko Trepče doći do prekida pregovora u Briselu, 52 odsto je odgovorilo negativno, sa stavom da će se pregovori voditi oko manje spornih pitanja, a sporna će biti privremeno odložena.

Da će sigurno doći do kraja pregovora veruje devet odsto ispitanika, njih 10 odsto je odgovorilo sa „vrlo verovatno“, 18 odsto ne isključuje prekid pregovora, ali smatra da je to vrlo verovatno, dok 11 odsto nema stav.

Predstavljajući rezultate vezane za stav građana o evrointegracijama, politički analitičar Dejan Vuk Stanković je konstatovao da posle migrantske krize i turbulentnih odnosa, EU sve manje postaje relevantna politička referenca, pa je za članstvo svega 41 odsto građana.

Protiv ulaska u EU je 30 odsto ispitanika, dok 29 odsto nama stav o tome.

Da će Srbija u „razumnom roku“ od pet do sedam godina postati član EU, ako nastavi da sprovodi reforme i EU ponovo otvori proces proširenja, veruje samo 14 odsto ispitanika.

Čak 46 odsto njih misli da je to malo verovatno, zbog problema u samoj EU i visoke nacionalno-državne cene evrointegracija (Kosovo i Republika Srpska), 19 odsto smatra da neće jer se EU raspada.

Da će Srbija ući u EU pod uslovom da se učlani ili suštinski približi NATO i usvoji evropsku politiku po svim pitanjima, uključujući i Zapadni Balkan i Rusiju, veruje 21 odsto ispitanika.

Na pitanje o odnosu prema izbeglicama, ako EU ne reši pitanje migrantske krize, 31 odsto ispitanika smatra da treba da se pooštri stepen kontrole granice i smanji period njihovog boravka na našoj teriitoriji, a 24 odsto misli da treba nastaviti sa dosadašnjom politikom zbrinjavanja.

Da Srbija mora da izgradi zaštitnu ogradu kao mađarska i tako što više sperči ulazak migranata smatra 20 odsto građana.

Novih oružanih sukoba na Balkanu ne plaši se 48 odsto ispitanika, 30 odsto je odgovorilo sa „da, ali ne verujem da će do toga doći“, 12 odsto je reklo da se veoma plaši, dok je 10 odsto bilo bez odgovora. 

Srpska napredna stranka (SNS)i dalje uživa najveći rejting kod građana, jer je, od 48 odsto ispitanika koji su se izjasnili da bi izašli na izbore, njih 51,4 odsto svoj glas dalo toj partiji, pokazalo je istraživanje agencije Faktor plus, koje je danas predstavljeno.

Prema tom istraživanju, provedenom od 6. do 10. oktobra, na drugom mestu, sa 10,6 odsto podrške je Socijalistička partija Srbije, koja je uspela da održi svoj rejting uprkos unutarstranačkim trvenjima u poslednje vreme, a na trećem su radikali, sa 8,9 odsto.

Politički analitičar Faktor plusa Dejan Vuk Stanković je ukazao na zanimljivu činjenicu da je na četvrtom mestu po podršci građana neka neimenovana partija, što je znak da deo biračkog tela traži svoju novu političku opciju.

Pokret Dosta je bilo je, sa sedam odsto podrške građana, vodeća politička stranka u evroreformskom bloku, i kao relativno nova partija ispred je Demokratske stranke, koja ima podršku pet odsto ispitanika.

Partija ujedinjenih penzionera ima podršku 3,1 odsto, a u istraživanju Faktor plusa stranke nekadašnje koalicije Dveri – Demokratska stranka Srbije (DSS) su posmatrane odvojeno, pa bi svoj glas za Dveri dalo 3,2 odsto ispitanika, a DSS 2,1 odsto.

Stanković je objasnio da na listi nema Pokreta socijalista, partije koja se saopštenjima pojavljuje skoro svaki dan u medijima, kao njihov lider Aleksandar Vulin, zbog toga što je očigledno da ta vidljiva aktivnost nema refleksiju na građane, a time i na njihov rejting.

On je dodao i da su aktivnosti Socijaldemokratske stranke (SDS) i Liberalno demokratske partije „dosta skromne“, pa ih gotovo i nema u medijima, a i ono što imaju ne nailazi na pozitivan prijem kod građana Srbije.