Potpredsednica Srpskog pokreta Dveri Tamara Milenković Кerković izjavila je danas da Vlada Srbije nemilice zadužuje građane Srbije kroz međudržavne ugovore zaključene, bez kontrole i bez konkurencije.
„Zaključivanje od strane ministara i predstavnika Vlade, međudržavnih bilateralnih ugovora na osnovu direktne pogodbe i bez prethodno raspisanog međudržavnog tendera je jedan od najvećih generatora korupcije u Srbiji“, istakla je ona, saopštile su Dveri.
Kako je dodala, pored ovih bilateralnih ugovora zaključenih bez konkurencije, izvori korupcije su i nezakonito upravljanje javnim preduzećima, nameštanje tendera u javnim nabavkama firmama bliskim vlasti i suštinsko nepostojanje konkurencije, a ni kontrole u potrošnji javnih fondova od strane tužilaštva i sudova.
„Najveći uzrok siromaštva srpskih građana, njihove neslobode, nestajanja nacije i odlaska najkvalitetnijeg dela stanovništva u inostranstvo je visoka korupcija u Srbiji, a po njenom stepenu u 2020. godini, Srbija se nalazi na 94. mestu od 180 zemalja“, navela je Milenković Кerković.
Podsetila je da je, prema istraživanjima Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava, u toku 2020. godine Narodna Skupština ratifikovala 17 finansijskih međunarodnih ugovora čija je vrednost preko dve milijarde evra, dok je u 2019. godini broj tih ugovora bio manji (11), ali je ukupno zaduženje približno isto.
Najveći broj ugovora u 2020. godini, navela je, zaključen je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope i zaduženje Srbije po ova četiri ugovora iznosi 494 miliona evra, dok je samo ugovorom sa Vladom Francuske izvršna vlast zadužila zemlju za 581 miliona milion evra.
Kako je precizirala, ovim, najvećim pojedinačnim zaduženjem sa francuskom Vladom, Srbija se obavezala na izgradnju tzv. „prioritetnih strateških projekata“ od kojih samo prva faza projekta „Beogradski metro“ košta blizu pola miliona evra, dok je ostatak namenjen projektu automatizacije elektrodistributivne mreže, uz učešće „Elektroprivrede Srbije“.
„Zbog čega siromašni građani Srbije pod najgorim kreditnim uslovima treba da finansiraju izgradnju beogradskog metroa, kad većina njih nema para ni za autobusku kartu do Beograda“, zapitala je Milenković Кerković.
Prema njenim rečima, o podređenom položaju države Srbije kao zajmoprimca u ovim ugovorima govori i samo jedan od 28 ugovora, koji je potpisao ministar finansija Siniša Mali sa Evropskom investicionom bankom.
„U tzv. ‘Finansijskom ugovoru Povezane škole u Srbiji’ država će ovoj finansijskoj instituciji dugovati preko 111 miliona evra, a do kada, ne vidi se jasno. Broj štetnih i predatorskih klauzula u ugovoru je ogroman“, kazala je Milenković Кerković.
Dodala je da pored sakrivene kamatne stope i ukupnog iznosa dugovanja, Ugovor sadrži i brojne štetne klauzule, poput one o administrativnoj naknadi za prevremenu otplatu kredita, teške klauzule o automatskoj dospelosti duga, zabrani da Srbija traži poravnanje ili da ima protivpotraživanja.
„Ni na ovaj navedeni, kao ni na ostalih 27 ugovora zaključenih bez konkurencije, ne primenjuje se pravo države Srbije, već je merodavno pravo pravo zemlje davaoca kredita, u ovom slučaju ‘zakoni Velikog Vojvodstva Luksemburg’, a forum za rešavanje sporova je Evropski sud pravde, uz pretpostavku konačnosti odluke i uz odricanje države Srbije od prava na prigovore“, rekla je predstavnica Dveri.
Istakla je da su među ovim sporazumima posebno koruptivni i za Srbiju štetni ugovori zaključeni sa kineskom Eksim-bankom za izgradnju toplovoda Beograd – Obrenovac sa kineskim izvođačem, vredan 165 miliona evra i ugovor o kreditu sa turskom Ziraat Bankasi A.Ş. i Denizbank A.Ş. za izgradnju deonica na auto putevima, a u kojima je izvođač turska firma.
„Vezani komercijalno-finansijski ugovori, u kome se skupi projekti izgradnje auto-puteva dodeljuju bez tendera međunarodnim izvođačima, a njihov je uslov ugovor o kreditu Srbije sa njihovom izvoznom bankom, poseban su specijalitet i ‘omča oko vrata’ dužnika tzv. ‘kineskih kredita’ u čijoj se dužničkoj klopci Srbija već nalazi i to sa pet milijardi evra“, zaključila je Milenković Кerković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.