„Dvostruka igra naprednjaka“: Ko i zašto favorizuje Miroslava Aleksića kao vođu opozicije?

Da Aleksić zaista predstavlja „realnu opasnost“ po aktulenu vlast potvrđuju i sami naprednjaci koji su sve svoje žaoke, što u parlamentu, što botujući na društvenim mrežama usmerili upravo ka njemu, ne bi li ga omalovažili i umanjili njegov značaj. Istovremeno favorizujući ga kao vođu, vlast želi da razbije jedinstvo opozicije i omalovaži proteste građana.

Nekoliko dana koliko je trajala rasprava o institucionalnoj odgovornosti ministra Gašića vladajuća većina bavila se isključivo likom i delom šefa poslaničke grupe Narodne stranke, njegovim obrazovanjem, zlupotrebama na lokalu, nepotizmom.

„Čovek koji je očigledno lagao da poseduje fakultetsku diplomu, jer opštinska uprava u Trsteniku gde je bio predsednik opštine nikako godinama ne može da uđe u trag toj diplomi i fakultetu gde je dotični Miki Aleksić diplomirao, govori nam i drži slovo o moralu. Svakako, danas je po ko zna koji put dobio adekvatan odgovor, ali i određeno pitanje u vezi „Jovanjice“ na koje je naravno zanemeo. Jedino oko čega smo se složili je da sistem negde jeste zakazao, jer baš činjenica da on nije u zatvoru najviše govori o tome“, poručio je i u parlamentu, a potom i na društvenim mrežama naprednjak i advokat Vladimir Đukanović.

Zaboravili su naprednjaci da su baš oni patentirali lažne diplome i doktorate, da im prvi predsednik stranke nije umeo da objasni na kom fakultetu je diplomirao, da im je ministru finansija osporen doktorat i da je pod znakom pitanja i doktorat gradonačelnika Beograda.

Tvrdili su naprednjaci da je Aleksić zlupotrebljavao poziciju dok je bio na čelu opštine Trstenik, da je upošljavao sopstvenu familiju, sve ono što su i oni sami patentirali. Međutim, ciljano su lansirali i tezu da je Aeksić „takav kakav jeste sa lažnom diplomom kojoj ne može da se uđe u trag“ postao lider opozicije preuzevši kormilo od Marinike Tepić.

„To je dvostruka igra naprednjaka. S jedne strane nastoje da omalovaže Aleksića i proteste građana, čiji je on jedan od organizatora, a sa druge da posvađaju opoziciju. Namera je jasna da se ubaci jabuka razdora u konačno jedinstvenu opoziciju i da se ljidima koji masovno šetaju na protestima Srbije pokaže kakvi ih ljudi vode“, smatraju sagovornici Danasa.

Dodaju da je istovremeno glavni cilj da se zamagle sve one istine o kojima je Aleksić argumentovano govorio u parlamentu, o državnom projektu Jovanjica, o ubistvu Olivera Ivanovića, nedostajuća dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcima, ali i o sistemu koji je potpuno zakazao u slučaju dve tragedije početkom maja.

„Jedna od strategija SNS u diskreditaciji političkih protivnika jeste i fokusiranje na jednu ličnost, čime lakše kontrolišu politički narativ. U prethodnih deset godina, paradigmatičan slučaj je Dragan Đilas, ali ima tu i drugih primera iz ne-političke sfere, poput Saše Jankovića i Sava Manojlovića. U kontekstu protesta, Miroslav Aleksić je selektovan od strane SNS, jer je Narodna stranka profilisana kao umerena desnica, što je polje koje SNS posebno čuva“, kaže za Danas Bojan Vranić, profesor na Fakultetu političkih nauka.

Prema njegovim rečima u tom smislu, nastupi  Aleksića se s posebnom pažnjom i jačinom komentarišu, što stvara privid da se profiliše kao lider opozicije.

Na pitanje da li se, ipak, može govoriti o Aleksiću kao novom favorizovanom lideru opozicije, Vranić odgovara da o tako nečemu nema govora.

„Ukoliko se pogledaju skupštinski govori i nastupi, nema tu nekog vremenskog odstupanja, ili ustupanja vremena. Da recimo Radomir Lazović govori manje, da bi Aleksić govorio više. Jednostavno, radi se o fokusu koji SNS stvara, čime postiže personalizaciju protesta, razvodnjavajući njihov građanski karakter“, napominje Vranić.

Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative podseća za Danas da Aleksić nije novo lice na političkoj sceni da bi se o nemu moglo govoriti kao o novom vođi opozicije.

„Miki Aleksić je već neko vreme jedan od lidera opozicije, tako da sigurno nije „novi“. On je jedan od lidera opozicije od afere „Jovanjica“ kada je u potpunosti preuzeo glavnu ulogu u rasvetljavanju tog državnog kriminala. A pogotovo nakon izbora i vraćanja opozicije u Narodnu skupštinu kada su neki stariji lideri, kao što su Vuk Jeremić i Dragan Đilas, svojim izuzimanjem sa lista ostavili prostor novim licima da se politički profilišu“, smatra Milenković.

I sami predstavnici opozicionih stranaka smatraju da današnji trenutak nije pravi da se govori o novom vođi opozicije. Tvrde da je ono što je najbitnije da je kompletna opozicija jedinstvena u nameri da vlast ispuni zahteve građana, da je to jedino važno, a sve ostalo je sekundarno.

O vođama i izbornim kolonama biće reči kada za to dođe vreme. Priznaju doduše da je Aleksić „rasturio“ vlast na sitne komade tokom rasprave o odgovornosti Bratislava Gašića, isto onako kako ih je „devastirao“ i Radomir Lazović u raspravi o potrebi formiranja Anketnog odbora o okolnostima pod kojima su se dogodila dva nezapamćena masakra u Srbiji.

„Nije vreme za bilo šta, što bi izazvalo podele među opozicionim partijama i unutar njih. A svako kalkulisanje oko toga ko bi mogao da postane prvak, ili makar prepoznatljivo lice opozicionog bloka koji bi nastao na osnovu aktuelnih protesta, u ovom trenutku šteti jedinstvu koje je potrebno kako bi oni bili održani“, smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković.

Znajući to, kako kaže i računajući na liderske sujete, režim na razne načine protura ideju da bi to mogao da bude Aleksić.

„Vučićeva namera je da tako poseje zrno razdora u opoziciji“, poručuje Anđelković.