Dvostruka sramota ako Beograd u misije pošalje nestručne ljude

Srbiji se ne isplati da nekog tek tako pošelje u civilnu misju, jer je učešće u civilnim i vojnim misijama zapravo instrument spoljne politike i sramota može biti dvostruka, kaže za Danas Igor Novaković, iz Naconalnog konventa za EU zadužen za poglavlja 30 i 31.

Pažnju javnosti na ovaj nacrt zakona skrenuo je saopštenjem zamenik predsednika SSP Borko Stefanović koji je naveo da „Ministarstvo spoljnih poslova pokušava da pronađe uhlebljenje za nove nade SNS, one mlade talente koji kao papagaji ponavljaju uvrede na račun bilo koga ko nije saglasan sa njihovom politikom”.

Stefanović je ukazao da se preko ovog zakona „na mala vrata” omogućava da podmladak SNS, koji su završili Akademiju mladih lidera, bude upućeni o trošku države u mirovne misije međunardonih organizacija.

“Prema informacijama koje smo dobili već postoji lista od 40 kandidata koji će biti upućene sve sa ciljem da dobiju visoku zaradu koju plaćamo mi građani Srbije. Naravno, deo tih zarada, će po starom dobrom običaju, verovatno da se uplaćuje u stranku kroz redovne donacije. Da bi sve to omogućili, sam nacrt Zakona na predviđa uslove i mehanizme selekcije i obuke, već će se isti urediti podzakonskim aktima pa na taj način skrivaju svoje očigledne namere. Dodatni problem je nedostatak kriterijuma i bezbednosne procene zemalja u koje se upućuju što ostavlja bezbednosni rizik. Odluku o listi sastavlja Vlada po ovom nacrtu”, naveo je Stefanović.

Novaković, koji je i učestvovao u javnoj raspravo o nacrtu ovog zakona, navodi da lično misli da je nacrt zakona korektan, u nekim elementima nedorečen,  što treba da bude dorađeno podzakonskim dokumentima kada ćemo imati i pun uvid kako će sistem da funckioniše.

– Tu mislim na skup ljudi koje će država birati i način na koji će biti organizovani treninzi i ostalo. Kada je reč o zlopotrebi, to nije tako jednostavno, jer postoje institucionalna ograničenja. Svaku osobu koju Srbija šalje u civilnu mirovnu misiju treba da odobri institucija koja je uputila poziv, a na osnovu ekspertize, iskustva i rezultata rada. To su ljudi iz različitih oblasti, eksperti koji treba da predstavljaju Srbiju i treba zaista da imaju rezultate. Dakle, Srbiji se ne isplati da pošelje nekog tek tako u civilnu misiju, jer je učešće u civilnim i vojnim misijama zapravo instrument spoljne politike – objašnjava Novaković.

I dodaje da, imajući to u vidu, stramota bi bila dvostruka, ako bi bila poslata nestručna osoba.

– Prvo, da institucija koja je tražila ljude odbije tu osobu, a druga da ta osoba na terenu korektno ne obavlja taj posao – ukazuje naš sagovonik.

Prema njegovim rečima, probem može da bude hoće li Srbija imati dovoljan broj stručnjaka koje treba da pošaljemo u misije.

– Usvojeni su neki predlozi civilnog društva, da pozivi ne budu ograničeni samo na državni sektor, odnosno na ljude koji su u državnom sistemu, nego da se odnose i na privatni jer se time dobijaju bolji rezultati – navodi on.

Kako nam objašnjava, misije su uglavnom misije Ujedinjenih nacija i EU i to u postkonfliktnim područjima, po Africi i Bliskom Istoku.

On zaključuje, da se zakon čaka već dugo i da se o njemu dugo raspravlja, te da je razvijanje ovog mehanizma uslov koji Srbija treba da ispuni u poglavlju 31 -Spoljna, bezbednosna i odbranbena politika, u pregovorima sa EU.

Javna rasprava o nacrtu ovog zakona sprovedena je od 17. septembra do 7. oktobra.