DW analiza nove srpske vlade: Nastavak balansiranja spoljne politike

Nova srpska vlada će imati 25 ministarstava, četiri više nego do sada, što je već bio dovoljan povod za brojne kritike u javnosti. Opozicija smatra da će buduća vlada biti preglomazna i spora u odgovoru na izazove, dok vlast upravo komplikovanu političko-ekonomsku situaciju navodi kao razlog za povećan broj ministarstava.

Kako vlasti navode u vladi će biti 13 novih imena, i izostanak nekih imena tumače – ne kao kaznu, nego kao potrebu da se tim povremeno menja i daje šansa novim ljudima. Mandatar nove vlade će ponovo biti Ana Brnabić. Trenutno su ostala upražnjena mesta ministra informisanja i telekomunikacija, kao i ministra javnih ulaganja.

Kao neuništiv kadar se pojavljuje Bratislav Gašić, koji će nakon brojnih uspona i padova, i sedenja na ledu, sada biti ministar policije. Meteorski uspon Miloša Vučevića unutar SNS se nastavlja, jer će sada biti ministar odbrane i potpredsednik vlade. Goran Vesić, koji je praktično obavljao dužnost gradonačelnika Beograda, i na tom mestu nije pokupio previše simpatija i pohvala, odlazi na mesto ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Kao zanimljiv potez se tumači i kandidatura Tomislava Žigmanova, lidera Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV), koji će biti ministar za ljudska i manjinska prava. Aleksandar Vućić je tu kandidaturu predstavio kao „iznenađenje“, i taj potez je već pozitivno ocenjen u prvim reakcijama iz Hrvatske.

Neobično je i postavljenje dosadašnjeg ministra inostranih poslova Nikole Selakovića na mesto ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, što se u Beogradu ocenjuje kao degradacija u odnosu na pređašnju funkciju.

Tvrda naprednjačka vlada

Kadrovska rešenja u novoj vladi nisu neko preveliko iznenađenje, ali je u svakom slučaju pažnju privukla činjenica da u novoj vladi neće biti Zorane Mihajlović, Nebojše Stefanovića, Aleksandra Vulina, Zorana Lončara i Vanje Udovičića.

„Niko nije očekivao da će ovo biti reformska ili prozapadna vlada, ističe za DW Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, i dodaje da će na spoljnom planu „ovo biti vlada vrdanja, dok će na unutrašnjem to biti nastavak koruptivnih afera i rijaliti nastupa ministara“.

„Kao i svaki put, i formiranje ove vlade su pratile brojne glasine kako će se u novoj vladi naći i neke nestranačke ličnosti, osobe iz nevladinog sektora, pa čak i neko iz opozicije. Ali, od toga naravno nije bilo ništa, i ovo je jedna tvrda naprednjačka vlada u kojoj će glavnu reč i dalje voditi Aleksandar Vučić“, kaže naš sagovornik.

Neutralna vlada?

Socijalistička partija Srbije (SPS) se vidi kao veliki dobitnik u stranačkoj raspodeli, jer je dobila čak pet ministarskih mesta.
Lider SPS Ivica Dačić se vratio na mesto ministra spoljnih poslova, a biće i koordinator službi bezbednosti.

Očito je da će spoljnopolitički izazovi biti ključni u narednom periodu, i Vučić je na neki način bio primoran da na to mesto vrati Dačića, koji se nije proslavio znanjem stranih jezika, ali je vešt i iskusan političar koji bi svojim žovijalnim nastupom trebalo da smekša tvrda srca evropskih i svetskih političara.

Ali, tu je već nastala konfuzija kod analitičara u Srbiji, koji su nakon saopštenja spiska kandidata vagali da li će vlada biti prozapadna ili proruska.

Pojedini tvrde da u vladi nema imena koja bi bila izrazito prozapadna ili proruska, ali ima i onih koji primećuju da bi se kao proruski mogli posmatrati SPS kandidati za ministre, ali i pojedini SNS ministri. Kao prozapadni kadrovi vide se Tanja Miščević, ministar za evrointegracije, i Dubravka Đedović Negre, novi ministar rudarstva i energetike, koja je bila regionalni direktor Evropske investicione banke za Zapadni Balkan.

Gubitnici u novoj raspodeli

Možda je ipak najveće iznenađenje što u novoj vladi neće biti Zorane Mihajlović, koja u srpskoj javnosti važi za kadar pod američkom zaštitom, i koju je prema urbanim legendama baš zbog toga nemoguće zaobići u važnim kadrovskim kombinacijama. Poslednjih nedelja dala je više izjava u kojima je glasno tražila sankcije Rusiji, kritikovala Rusiju da vodi osvajački rat, i tražila da se srpske vlasti od toga ograde.

Filip Švarm primećuje „da je ona već duže vreme iritirala to tvrdo krilo Srpske napredne stranke, koje joj spočitava da nije dovoljno nacionalno opredeljena. Nikada nisam verovao da je ona Amerikancima toliko važna, i da je nju nemoguće izbaciti iz srpske vlade.

Da je ostala u vladi nakon kampanje koja se protiv nje vodila u stranci, i nakon njenih najnovijih izjava, to bi upravo značilo da je Vučić popustio pred nekim američkim pritiskom, a on ipak želi da sačuva imidž nekoga ko o svemu sam odlučuje“, napominje Švarm.

Kada je reč o ostalim iznenađenjima, poput Aleksandra Vulina i Nebojše Stefanovića, Švarm primećuje „da se za Aleksandra Vulina već čuje da će biti direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), i kako je očito znao da više neće biti u vladi svojim šovinističkim izjavama je ostavio svoj intelektualni pečat i otišao uz vatromet“.

Što se tiče Nebojše Stefanovića „pravo je čudo kako je ovoliko dugo opstao u srpskoj vladi. Protiv njega se izjasnila čitava SNS, njegov rok je prosto istekao i njegova dalja politička sudbina je potpuno neizvesna“, ocenjuje Filip Švarm.

Dobro jutro, čaršijo!

Sankcije Rusiji i rešavanje problema Kosova će biti ključne teme kojima će se srpske vlasti baviti u narednom periodu. Ako se pogleda kadrovski sastav buduće vlade, može li se na osnovu toga zaključiti kakav će biti spoljnopolitički kurs Srbije nakon formiranja nove vlade?

Filip Švarm smatra „da sastav vlade ne reflektuje Vučićeve stavove, i da je nova vlada više usmerena na domaću scenu i podmirivanje interesnih grupa. Vlada će aminovati svaku njegovu spljnopolitičku odluku a njegova spoljna politika je politika vrdanja. Sam Vučič je izjavio da je SPS dobro prošao zbog podrške Rusiji nakon početka rata u Ukrajini, i evo Dačić je ministar spoljnih poslova. Kao proruski kadar se može videti i Nikola Selaković, dosadašnji ministar spoljnih poslova“.

„Mislim da se na osnovu svega može zaključiti da je ovo politika dobro jutro čaršijo na sve četiri strane sveta. Time će se kupovati vreme oko sankcija Rusiji i Kosova, jer pritisak međunarodne zajednice neće biti usmeren na ovu vladu već na Aleksandra Vučića“, zaključuje odgovorni urednik nedeljnika Vreme.