DW: Makedonija – možda uspešna balkanska priča

Makedoniju nije posetilo mnogo stranih zvaničnika i diplomata još od završetka kosovske krize i intervencije NATO protiv bivše Jugoslavije 1999. godine. Ali priče o uspehu evropske politike su retka roba ovih dana, još ređe na turbulentnom Balkanu. Makedonija bi mogla da postane jedna takva priča, ali samo ukoliko promeni svoje ime u Severna Republika Makedonija. Zato su posete evropskih političara učestalije.

Premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, sastali su u junu potpisali sporazum o imenu. Time su okončali skoro tri decenije pregovora i prepirki u vezi sa korišćenjem istorijskog imena Makedonija. Mnogi vodeći evropski političari su odahnuli, dok su neki, poput visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, sporazum nazvali – istorijskim.

Neposredno nakon potpisivanja Makedonija je dobila poziv da se pridruži NATO – uprkos tome što su Francuska i Holandija blokirale pritiske iz Berlina za brzo otvaranje pristupnih pregovora Makedonije sa Evropskom unijom i odložile ih za narednu godinu. Napredak na dve evroatlantske šine trebalo bi da ohrabri makedonsku vladu da finalizuje sporazum, ali možda i više građene da 30. septembra na referendumu podrže dogovor.

Ali kako stvari sada stoje, to je veoma upitno. Da bi referendum uspeo, potreban je odziv najmanje polovine građana od kojih onda većina treba da podrži promenu imena. Ankete pokazuju da će većina odobriti sporazum, ali odziv i dalje zadaje glavobolje vlastima.

Razlog je što najveća opoziciona partija VMRO-DPMNE još nije odlučila da li će pozvati svoje glasače da izađu na referendum, uprkos tome što ne podržavaju sporazum. Razne nacionalističke organizacije već su pozvale na bojkot u nadi da će osujetiti sporazum smanjujući odziv građana – izlaznost će biti 46 odsto prema najnovijoj anketi koju je u četvrtak objavio makedonski Institut za demokratiju.

Čak i ako referendum uspe, Sobranje bi moralo da odobri sporazum dvotrećinskom većinom – a to vladajuće socijaldemokrate i njihovi koalicioni partneri nemaju. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg i austrijski kancelar Sebastijan Kurc već u petak u Skoplju u pokušaju da promovišu.

„Ovo je prilika kakva se pruža jednom u životu“, rekao je Stoltenberg nakon sastanka sa Zaevim navodeći da Makedonija može postati članica NATO i EU. „Ali prvo morate da odobrite sporazum o imenu.“

U subotu je red na nemačku kancelarku Angelu Merkel da u Skoplju iznese slične poruke. „Ona donosi poruku podrške pred istorijskom prekretnicom“, kaže makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov za DW. „Ovo je za Makedoniju najvažnije, ali je važno i za Balkan i ostatak Evrope“, dodaje on.

Datum posete Merkel očigledno je pažljivo odabran s obzirom na to da Makedonija 8. septembra slavi Dan nezavisnosti. Niko od nemačkih kancelara do sada nije posetio Makedoniju, sem kratkog dolaska Gerharda Šredera tokom krize na Kosovu 1999. godine. „Poseta kancelarke očigledno je vid podrške za rešavanje problema sa imenom“, izjavio je nemački diplomata Kristijan Helbah za makedonske medije tokom boravka u Skoplju.

„Smatramo da je ovo redak trenutak dobre diplomatije zato što nemamo ovakve trenutke često, ni u svetu ni u regionu“, dodao je Helbah. Nedelju dana nakon posete nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas proveriće efekte posete kancelarke. Zatim bi 19. i 20. septembra ministarka odbrane Ursula von der Lajen takođe trebalo da poseti Makedoniju u znak podrške referendumu.

Bivša nemačka ambasadorka u Makedoniji Gudrun Štajnaker smatra da Merkel donosi jasnu poruku u vezi sa referendumom. „Kancelarka ne može ništa da obeća, ali može da potvrdi da je Savet EU u junu odlučio da EU može naredne godine da započne pregovore o pristupanju sa Makedonijom, kada svi uslovi budu ispunjeni. Ovo uključuje pre svega sporazum sa Grčkom po pitanju imena“, kaže ona.

Interes nemačke politike u Makedoniji može izgledati iznenadan ili iznenađujući, ali odražava povećanu pažnju Berlina za region. Pored BiH zagrejane u naizgled beskrajnim etničkim sporovima, Srbije i Kosova koji pale alarme u Berlinu sa svojim idejama o razmeni teritorija – Makedonija izgleda kao savršena prilika da se predstavi uspešna priča u nestabilnom regionu.

„Drago nam je da vidimo da se Makedonija pomera napred, jer je to u našem interesu, našem ekonomskom interesu. Takođe, imamo bezbednosni interes u Makedoniji kako se ona približava i pridružuje EU i NATO“, objašnjava Helbah.

Mogući neuspeh referenduma bi svakako doveo do pada reformističke vlade u Skoplju i verovatno otvorio podele između Makedonaca i Albanaca. Premijer Zaev već je najavio da će dati ostavku ukoliko referendum propadne. Vlada se nada da bi posete vodećih evropskih političara mogle da pomognu da se izbegne takav scenario.

„Kancelarka ne bi došla da se radi o partijskoj politici ili izborima“, kaže šef diplomatije Dimitrov. „Poseta se dešava zato što je referendum o budućnosti Republike Makedonije. Naši građani to razumeju.“