DW: Mali Šengen – dobra ideja, sumnjivi potpisnici

„Sama ideja nije loša, značajno bi se olakšao život i građanima, a pre svega privredi. Recimo, kamioni ne bi više morali da čekaju po 10-20 sati na granicama“, rekao je za DW Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar i glavni urednik beogradskog nedeljnika NIN.

S njim je saglasan i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar i zamenik glavne urednice beogradskog nedeljnika Novi magazin, koji za DW kaže da to nije nerazumna inicijativa.

„Dobro je da se sreću i češće, i to ne samo njih trojica, nego svih šestoro iz regiona“, kazao je Lakićević.

Sagovornici Dojče velea upozoravaju da je problem u političkim odnosima između, s jedne strane, Beograda, i s druge strane Tirane i Skoplja.

„Biće teško da se sprovede takav sporazum, pre svega zbog nerešenog pitanja Kosova. S jedne strane, granica između Albanije i Kosova praktično ne postoji, a s druge strane ne znamo kakav je status Kosova u tom eventualnom sporazumu – da li je Kosovo južna srpska pokrajina, što je zvaničan stav Beograda, ili je nezavisna država? Dakle, s kim će se takav sporazum onda potpisivati, to jest kako će sporazum uopšte funkcionisati“, upitao je Ćulibrk.

Biznismen iz Vojvodine Dušan Mijić za DW je rekao da je svako olakšavanje biznisa prihvatljivo i dodaje da bi bilo lepo da sporazum o „malom Šengenu“ zaista i zaživi, ali je dodao da on u to sumnja.

„Ne verujem da će se to desiti i to pre svega iz političkih razloga“, kaže Mijić.

Ćulibrk je podsetio da ekonomski sporazum u tom regionu već postoji, ali ne funkcioniše.

„Sporazum CEFTA ne funkcioniše još od vremena kada je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Onda se postavlja logično pitanje zašto se ne radi na primeni sporazuma CEFTA, već se u igru uvodi ‘mali Šengen’. Dakle, dok god se ne reše politički odnosi između Beograda Prištine, bilo koji sporazum će teško funkcionisati“, ocenio je Ćulibrk.

Mijat Lakićević je rekao da misli da je ideja o „malom Šengenu“ politički potez, koji služi pre svega Vučiću i Rami da se predstave u boljem svetlu u Evropi, nego što će posle od toga građani imati neke koristi.

„Ekonomska saradnja je nikakva, jer upravo vlast koči saradnju, pošto na susede gleda kao na neprijatelje“, naveo je Lakićević.

On je naveo primer Srbije, u kojoj je svakodnevna politika „nacionalistička i svađalačka“.

„Tako da je to jedna licemerna politika, jer se sedam dana u nedelji vodi svađalačka politika, a onda 16 minuta uzvikujemo: ‘Mir, mir, mir – niko nije kriv'“.

Sagovornici Dojče velea su ocenili da je u regionu ekonomija još u okovima politike, pa su prepreke za biznis ogromne, a od ovakvih susreta političara građani imaju veoma malu korist.

„Ako oni ne sklone granice – a mogli bi to da urade – onda ovo nema smisla. Jer kada nema slobode u ekonomiji i trgovini, onda se trgovinom bave odabrani pojedinci. Tako se u Srbiji biznisom bave privilegovani, oni koji su bliski vlasti. A ako će Vučićevi ljudi da određuju ko će da se bavi biznisom, onda to nije biznis. Plus što je siva trgovina, odnosno šverc ne samo prisutan već je pod kontrolom vlasti“, ocenio je Lakićević.

I dok političari poput, pre svega, Aleksandra Vučića i Edija Rame, veoma često šalju poruke mržnje i netrpeljivosti, oni su privatno u veoma dobrim odnosima, navodi Dojče vele.

„Ako treba zajedno se i napiju, a onda jedan drugom pomažu raspirujući nacionalizam i mržnju“, ističe Mijat Lakićević.

DW je naveo da poznavaoci prilika tvrde da je noć uoči sastanka, druženje Vučića i Rame na Petrovaradinskoj tvrđavi bilo – baš veselo.