DW: Neispunjena obećanja EU drmaju Balkan 1Foto: Freeimages - Päivi Tiittanen

EU je razočarala proevropske elite na Balkanu pa na toj frustraciji rastu nove tenzije, ocenjuje agencija Rojters u svojoj analizi. Deo tenzija je i debata o prekrajanju granica, dok u vakuum spremno ulaze Rusije i Kina.

Pre samo tri meseca Evropska unija je na samitu u Sofiji svečano ponovila obećanje Zapadnom Balkanu – ono o bliskim vezama i pristupnoj perspektivi. Ali sada se već pomaljaju nove brige. S jedne strane, pojedine balkanske vlade pitaju se da li obećanja zapadnih partnera iz EU i NATO uopšte nešto vrede. Sa druge, tinja i u samom regionu gde zagovornici i protivnici EU ulaze u nove bitke.

Prošlog petka (17.8), nemačka kancelarka Angela Merkel po drugi put u nekoliko dana upozorila je da pre ulaska u EU moraju biti rešeni territojalni konflikti. I prošlog ponedeljka (13.8.) je već rekla da su granice u regionu neupitne. „To se mora stalno ponavljati, jer iznova ima težnji da se možda opet priča o granicama. To ne možemo da učinimo“, rekla je Merkel.

Na prvi pogled iznenađujuće je to da se godine 2018, dakle dve decenije od kraja balkanskih ratova, uopšte govori o granicama u regionu. To je inicirano brigom da bi upravo Albanija sa prozapadnim šefom vlade Edijem Ramom mogla da potpali političko bure baruta. Jer Albanija i bivša srpska pokrajina Kosovo žele da početkom naredne godine sasvim uklone međusobnu granicu.

To u drugim bivšim jugoslovenskim republikama hrani strah od „velikoalbanskog“ nacionalizma. Jer to bi imalo uticaja na Makedoniju s njenim brojnim građanima albanskog porekla.

Debata o novom povlačenju granica raspiruje se i iz Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić uveo je u igru razmenu teritorija između Srbije i Kosova kako bi rešio sve veće probleme srpske manjine na severu Kosova.

„Ali svako pomeranje granica u regionu veoma je opasno“, upozorava Ulf Brunbauer, direktor Instituta za jugoistočnu i istočnu Evropu na Univerzitetu u Regenzburgu. Onda bi, kaže on, i Srbi u Bosni i Hercegovini mogli da osećaju ohrabrenje i teže otcepljenju te ujedinjenju sa Srbijom.

Brunbauer, ali i brojne diplomate u Briselu vide vezu politike EU i ponovnog izbijanja debate o granicama. „Stepen frustracije među proevropskim elitama prilično je visok“, uočava Brunbauer. Razlog je, smatra, to što EU naprosto ne poštuje datu reč.

Baš bliski partneri Nemačke – recimo Francuska i Holandija – sprečavaju da EU otvori pregovore s Albanijom i Makedonijom, premda te zemlje, prema proceni Evropske komisije, ispunjavaju sve kriterijume. Ipak, predsednika Emanuela Makrona progoni unutrašnjepolitički strah da bi debata o proširenju EU mogla da ojača desničarske populiste na evropskim izborima u maju sledeće godine.

„To ojačava sumnje država u regionu u to da li obećanja EU uopšte nešto vrede“, opisuje Brunbauer posledice. Albanski premijer Rama je ranije u intervjuu za Rojters upozorio na katastrofalne posledice ukoliko EU odustane od obećanja o proširenju.

Ni američki predsednik Donald Tramp nije od velike pomoći. Njegova opaska o tobože „agresivnom narodu“ u Crnoj Gori, probudila je kod te nove članice NATO pitanja koliko supersila SAD ozbiljno shvata pravilo da se, u slučaju opasnosti po jednu članicu vojnog saveza, sve ostale moraju angažovati.

„Može se predvideti da će zemlje poput Rusije upasti u vakuum koji ostavlja EU“, kaže Brunbauer. Zvanična Podgorica javno se žalila na žestoka mešanja Rusije u zemlji.

Otrežnjenje stiže i sa drugih strana. Kina je donedavno bila posmatrana kao izvor finansijske pomoći. Samo dan pre nego što je kineski premijer Li Kećang početkom jula došao u Berlin, on je u Sofiji učestvovao na takozvanom samitu 16+1. Tu se kinesko rukovodstvo redovno sreće s brojnim južnoevropskim članicama EU i zemljama koje nisu članice.

Zvanično se radi o infrastrukturnim projektima, ali prema poimanju briselskih diplomata naravno i o pitanju kako će Kina stupiti na evropsko tlo. U Evropskoj uniji se taj angažman Pekinga posmatra sa skepsom, premda je Li tokom posete Berlinu pokušao da taj utisak ublaži.

No upravo jedan projekat u Crnoj Gori služi kao upozorenje da Kina u svemu i te kako vidi svoju korist. Tako je zemlja finansirala samo deo autoputa koji treba da poveže tu zemlju sa Srbijom. Ali za drugi deo bi Crna Gora morala masovno da se zaduži kod Kineza. Ta nova finansijska zavisnost, smatraju u EU, otvara vrata Kini. Crnogorski premijer Duško Marković već govori o tesnoj saradnji sa Kinom u oblasti turizma i energije vode.


Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari