DW: Ratni zločinci žele u Skupštinu Srbije

List navodi da „život Dragana Vasiljkovića verovatno nikada nije bio monoton“ i da je „često bio krvav“.

Vasiljković kaže da je bio aktivan u bezbednosnom području na crnom kontinentu, što zvuči kao blagi opis njegovih aktivnosti kao plaćenika, piše švajcarski list.

A onda je, kako se dodaje, 1991. pred raspad multietničke Jugoslavije, na aerodrom u hrvatskom gradu Rijeci sleteo jednomotorni avion kojim je upravljao Dragan Vasiljković – požurio je iz SAD da pomogne pobunjenim Srbima da spreče hrvatsku nezavisnost.

Otada se Vasiljković zvao „kapetan Dragan“, postao je heroj kao iz stripa – i počinio ratne zločine. Žrtve su mu bili hrvatski civili i nemački novinar Egon Skotland, koji je izveštavao za Zidojče cajtung. Zbog toga je hrvatski sud osudio Vasiljkovića na 15 godina zatvora.

Ratni zločinac pušten je krajem marta i deportovan u Srbiju. Sada je navalio da uđe u srpski parlament. Izbori će biti održani 21. juna, a 65-ogodišnji Vasiljković trenutno prikuplja potpise za svoju kandidaturu i kaže da kao predstavnik naroda, hoće da se bori za prava uhapšenih Srba u Hrvatskoj, na Kosovu i u Crnoj Gori, piše list.

Pored toga, Vasiljković kaže da je krajnje vreme da vlasti puste ubice prozapadnog premijera Zorana Đinđića koje je nazvao herojima što su srpski opozicioni političari osudili kao drske i nemoralne izjave, navodi se u tekstu koji potpisuje novinar Enver Robeli.

Navodeći da je ponovnu kandidaturu najavio i Vojislav Šešelj list dodaje da je „velikosrpskog nacionalistu, poznatog na celom Balkanu, Haški tribunal zbog zločina protiv čovečnosti 2018. osudio na deset godina zatvora“ ali pošto je kazna bila kraća od istražnog pritvora, „nije morao da bude stavljen iza rešetaka i mogao je da nastavi svoju političku karijeru u beogradskom parlamentu“.

Prema zakonu, poslanici gube mandat ako su osuđeni na više od šest meseci zatvora. Međutim, srpsko pravosuđe i vlada u slučaju Šešelja su zatvorili oči. Ratni zločinac i šef male Radikalne stranke sveprisutan je u medijima, može da negira genocid u Srebrenici i javno predstavlja svoje knjige sa vulgarnim naslovima i uvredljivom prozom, piše list.

„Svoju kandidaturu ovih dana priprema penzionisani general vojske Božidar Delić, Šešeljev partijski prijatelj. I Delić je do sada takođe bio u parlamentu, iako borci za ljudska prava u Srbiji nemaju sumnji da je počinio ratne zločine na Kosovu. Prema beogradskom Fondu za humanitarno pravo, tokom rata 1999. Delićeve jedinice ubile su 885 albanskih civila u osam sela na Kosovu. Uprkos snažnim dokazima, navodni masovni ubica ne mora da se boji optužbi srpskog pravosuđa“, navodi se.

Švajcarski list citira istraživačku platformu Birn, prema kojoj se za poslaničko mesto prijavljuju i „dva političara, za koje se tvrdi da su pretili i ucenjivali svedoke ratnih zločina“.

„Njih poternicom traži naslednica organizacije sada raspuštenog tribunala UN za bivšu Jugoslaviju, ali Beograd odbija da ih izruči Hagu. Još dva kandidata za parlament povezana su sa ratnim zločinima u Bosni i na Kosovu“, dodaje se.

I dok je pravosuđe neaktivno, zločince slave kao heroje, piše Tagesnacajger i dodaje da Ministarstvo odbrane organizuje književne večeri ratnih zločinaca, te da je jedan od njih čak hvaljen kao uzor budućim srpskim oficirima i jednom prilikom bio je gostujući predavač na vojnoj akademiji.

„Sa Aleksandrom Vučićem na čelu države, u Srbiji odrasta generacija koja nema pojma o istoriji. Borci za ljudska prava, Evropska unija, a sada i članovi Predstavničkog doma SAD protestuju protiv istorijskog revizionizma. Njihove apele niko ne čuje“, zaključuje Enver Robeli za internacionalno izdanje švajcarskog Tagesancajgera.