DW: Razgraničenje – drugi naziv za podelu?

Primetno je, naravno, da je nakon toga usledilo i dodatno pojašnjenje ministra spoljnih poslova Dačića kako je „to samo ideja državnih zvaničnika“, i da će se o tome izjašnjavati parlament i narod.

Od predloga do državne politike

Upravo na taj momenat pažnju za DW skreće i politički analitičar Dragomir Anđelković. Razgraničenje je, prema njegovim rečima, samo drugi naziv za podelu Kosova, i ono je za sada samo predlog vladajućih struktura:

„To može postati državna politika samo kada dobije potvrdu građana na referendumu. Trenutno imamo samo predlog vlasti kao osnov za dogovor sa Albancima, a ako bi do dogovora došlo, pošto je to ustavno pitanje, jedino građani Srbije na referendumu mogu da kažu da ili ne“, ističe Anđelković.

Kozmetičke korekcije granica

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za DW primećuje da je dosta toga nejasno oko stava Beograda o razgraničenju. Najpre se ne zna da li bi se ono odvijalo po etničkom, teritorijalnom, ili kombinacijom ta dva principa. Takođe, u Beogradu se već postavilo pitanje linija tog razgraničenja, i u tom smislu Jakšić smatra da je reč samo o kozmetičkim izmenama granica Srbije i Kosova:

„Po meni, to neće biti trampa sever Kosova za neke opštine na jugu Srbije, jer bi to bili maksimalistički zahtevi. To će, mislim, biti razmena nekoliko sela sa obe strane granice, što bi bilo proglašeno kao pobeda i kompromis na obe strane“, uveren je Jakšić.

Ako bi se postavilo pitanje pripajanja pojedinih opština sa juga Srbije Kosovu, Dragomir Anđelković smatra da bi u tom slučaju morao da se pravi daleko širi dogovor.

„Mislim da bi to zahtevalo da onda Srbija dobije više od severa Kosova, i to bi značilo celovitu podelu Kosova, uključujući tu i sve sredine u kojima su Srbi bili većina do 1999 godine. U tom slučaju bi moralo da se postavi i pitanje Republike Srpske, što bi značilo novi dogovor o celovitim granicama na Balkanu“, kaže Anđelković.

Opozicija bez stava

Opozicija u Srbiji veoma oštro je reagovala na ideju razgraničenja. Opozicioni lideri upozoravaju da je na delu kršenje Ustava Srbije, i navode da bi čitav proces morao da se vodi u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija, i da se, pre statusnih pitanja, moraju rešiti imovinska pitanja i ljudska prava Srba na Kosovu. Opoziciji se sa druge strane zamera kako nije iznela svoj stav o konkretnom rešenju kosovskog problema, ali i o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

Osim što primećuje da srpska opozicija nema politiku oko Kosova, Boško Jakšić kaže „da je opozicija samu sebe eliminisala iz tog procesa, i da je tako sama sebi pucala u nogu. Tu je dodatni problem što je deo opozicije protiv bilo kakvih pregovora oko Kosova, dakle, drži se one kleronacionalističke mantre da Kosovo mora i dalje da ostane u sastavu Srbije“.

Zapadne nesuglasice

Dodatni problem za rešavanje problema Kosova jeste i neslaganje zapadnih partnera oko pitanja razgraničenja. Dok američka strana izgleda nema ništa protiv bilo kakvog rešenja koje bi stavilo tačku na problem Kosova, Nemačka se oštro protivi ideji korekcije granica. Na sve to bi trebalo dodati i specifičan američki problem, gde imamo Donalda Trampa i vrh administracije i duboku državu, skreće pažnju Anđelković.

„Nisam siguran da su pripadnici ’duboke države’ spremni da prihvate razgraničenje ili podelu. Nemačka je sa svoje strane protiv promene onoga što oni smatraju granicama u Evropi. Ipak, mislim da ne bi bilo važno šta Berlin misli ako se oko toga dogovore Amerika i Rusija, ali problem je takođe što će se teško doći do rešenja oko koga bi mogli da se slože Beograd, Priština, Vašington i Moskva zajedno“, navodi Anđelković.

Trenutni odnosi Amerike i Nemačke nisu sjajni, i to je nešto najgore što je moglo da se desi za dijalog Beograda i Prištine, dodaje Boško Jakšić. „Pretpostavljam da, ukoliko ta korekcija zaista bude minimalna i kozmetička, protiv toga ništa ne bi imala ni Nemačka. Jer, mislim da ni Americi ne odgovara situacija koja bi mogla da dovede u pitanje i granice, recimo, Bosne i Hercegovine ili Makedonije“, ističe Jakšić.

Tajna diplomatija

Uporedo sa idejom razgraničenja, iz Evropske unije stižu informacije da se već uveliko radi na pravno obavezujućem sporazumu između Beograda i Prištine. To je samo podgrejalo optužbe u srpskoj javnosti kako je čitav proces netrasparentan, da ga vodi samo jedan čovek i da se mnogo toga dešava iza zavese.

Dragomir Anđelković kaže da ne može da zamisli da Beograd potpiše bilo kakav pravno obavezujući sporazum sa Prištinom bez nekog celovitog rešenja.

„U krajnoj liniji, Briselski sporazum je jedna vrsta pravno obavezujućeg sporazuma, pa ga Priština svejedno nije primenila. O kakvom, dakle, novom sporazumu da govorimo dok stari nije realizovan. Novi sporazum može da proiziđe samo nakon promene stanja na terenu, a to znači posle teritorijalnih promena“, napominje Anđelković.

Za Boška Jakšića je znatiželja razumljiva, ali ističe da je najvažnije da se problem reši, pa ako je neophodno i nekom tajnom diplomatijom.

„To ne bi bio nikakav velik izuzetak, takve stvari postoje u svetskoj praksi. Naravno, bilo bi bolje da vlast obelodani taj širi okvir u kojem se razgovara. Možda nešto više o tome znaju u važnim svetskim centrima, ali mi smo na žalost iz toga potpuno isključeni“, zaključuje Boško Jakšić.