DW: Sastanak kvadrilaterale iznenađenje čak i za pažljive posmatrače

Podrška unutar EU

Iako ovo nije prvi susret ove vrste u ovom formatu, sastanak kvadrilaterale u Beogradu uslovno rečeno je iznenađenje čak i za pažljive posmatrače političkih događaja u Srbiji. Kada se kaže region, ili kada se govori o Zapadnom Balkanu, uglavnom se misli na saradnju država bivše Jugoslavije, i stoga je sastanak čelnika ove četiri zemlje delovao kao neka velika novost.

To je po rečima Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, znak da se Srbija, pored zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, sada okreće i svojim istočnim i južnim susedima:

„Na taj način se pravi neka vrsta balansa, a pored toga izuzetno je značajno što je reč o zemljama članicama EU. Srbija time takođe pravi i neku vrstu podrške unutar same Evropske unije“, ističe Popov.

Kao bitan momenat Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije, dodaje i činjenicu da je reč o važnim članicama jugoistočnog krila NATO saveza:

„Tu su i dve zemlje koje nisu priznale Kosovo. To može biti važno za Srbiju, jer preko tih zemalja može videti koja bi to forma međusobnih odnosa Srbije i Kosova mogla da olakša zastoj koji je nastao unutar EU upravo zbog zemalja koje nisu priznale Kosovo. Tu, naravno, pre svega mislim na Španiju“, ističe Jelena Milić.

Pokušavajući da predupredi moguće nerazumevanje, ili skepsu u ostalim zemljama regiona, predsednik bugarske vlade Bojko Borisov je tokom boravka u Beogradu naglasio da ovaj format, i čvršće povezivanje četiri zemlje, nije uperen ni protiv koga. „To je kompatibilno sa politikom EU i svima koji žele saradnju u regionu“. Posebno je napomenuo važnost zajedničkog rada na politici azila, jer po njemu „migrantsko pitanje može da potopi Balkan“.

Rumunski fokus – evropske integracije Srbije

Evropske integracije Srbije očito su bile u centru pažnje proteklog sastanka. Premijer Grčke Aleksis Cipras je tim povodom rekao „kako smatra da Srbija ispunjava uslove za pridruživanje EU“, dok je predsednik rumunske vlade Vojrika Danćila obećala „da će Rumunija temu evropskog puta Srbije držati u fokusu i na agendi tokom svog predsedavanja Unijom“.

Šta Srbija može očekivati od rumunskog predsedavanja EU od 1. januara 2019 godine?

Mislim da je jako značajna poruka to što je rumunska premijerka naglasila da će praktično raditi na promociji evropskih integracija Srbije, smatra Jelena Milić. „Čini mi se da ni u Srbiji, a ni kod zapadnih komentara, nema dovoljno znanja o tome šta Srbija čini u tom procesu. To jeste ponekad sporo i bolno, ali se na tome ipak radi, i članstvo u EU je sada u novim strateškim dokumentima predstavljeno i kao nacionalni interes“, skreće pažnju Milićeva.

Budimo realni

Aleksandar Popov tim povodom kaže da bi ipak trebalo imati i određenu dozu realnosti kada je reč o dometima rumunskog predsedavanja EU:

„Na žalost, taj put ne zavisi samo od zemlje koja predsedava EU, već i od dešavanja unutar Unije- a vidimo da to ne ide u dobrom pravcu. Mi stoga zaista možemo očekivati da će Rumunija pružiti podršku tom procesu, ali to ne može imati neki puni efekat ukoliko to naiđe na otpor nekih drugih značajnijih zemalja. Tome bi trebalo dodati da nije sve idealno ni što se tiče same Srbije, jer proces unutrašnjih reformi, vladavine prava, i funkcionisanja institucija, nailazi na sve veće kritike Evropske unije“, ocenjuje Popov.

Spisak lepih želja?

Ambiciozini planovi u oblasti energetike i infrastrukture predstavljeni su i tokom ovog sastanka. Razgovaralo se, između ostalog, o električnoj mreži od Rešica u Rumuniji do Pančeva, ali i tome kako da Srbija dođe do gasa. Razmatrana je i izgradnja autoputa preko Vršca do Temišvara, za koji je rečeno da je rumunska strana izradila studiju izvodljivosti. Srbija takođe ulaže 261 milion evra u modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad.

Neke od tih planova smo čuli i tokom prethodnih sastanaka, a da li je nešto od toga i ostvareno? Aleksandar Popov kaže kako ima utisak da u ovom slučaju imamo sličnu situaciju kao sa Berlinskim procesom.

„Saradnja u oblasti infrastrukture je trebalo da predstavlja napor za prevazilaženjem prošlosti, ali je malo tih projekata započeto ili završeno. Jedno su lepe želje a drugo realnost. Nema ni dovoljno para za neke skupe projekte. To jeste bitno za povezivanje ljudi i ekonomiju, ali pitanje je sa ovakvom ekonomskom situacijom u ove četiri zemlje koliko je realno da se nešto od toga ostvari“, upozorava Popov.

Samo bez korupcije, molim

Kvadrilaterala u Beogradu imala je za temu i nešto što nije baš često na agendi takvih događaja, a to je organizacija sportskih događaja. Kako je istaknuto, doneta je odluka o formiranju inicijalnog organizacionog komiteta koji će raditi na kandidaturi Rumunije, Bugarske, Grčke i Srbije za zajedničke domaćine Evropskog i Svetskog prvenstva u fudbalu 2028. i 2030. godine. To će svakako zahtevati velika infrastrukturna ulaganja, a predsednik Vučić je najavio da bi sledeće godine mogla započeti izgradnja više stadiona širom Srbije.

Tu ideju oko zajedničke organizacije bi svakako trebalo pozdraviti, smatra Aleksandar Popov.

„Ne znam koliko je to ostvarivo, jer svakako mnogo košta. Lično bih se više radovao kada bi zemlje Dejtonskog sporazuma bile zajednički organizatori nekog od takvih prvenstava, jer bi to imalo ne samo značajnu simboliku već bi i približilo ljude. Ali, svakako mislim da je ovo dobra inicijativa“, kaže Popov.

Jelena Milić primećuje da su se već pojavili prilično negativne reakcije na ovu inicijativu, i da je to pogrešno.

„Slažem se da organizacija ovako velikih sportskih događaja otvara veliki prostor za korupciju, ali čini mi se da ne bi trebalo već u samom startu biti toliko negativan. Mislim da bi upravo takve investicije otvorile prostor i za realizaciju nekih drugih važnih infrastrukturnih i energetskih projekata“, ocenjuje predsednica Centra za evroatlantske studije.