DW: Socijaldemokratija u Srbiji – samo na papiru

Socijaldemokratske ideje veoma su privlačne građanima Srbije, ali to se u praksi veoma retko realizuje kroz konkretne poteze političkih stranaka koji bi doneli korist svim građanima.

„Na delu je politika u kojoj bogati imaju pravo da budu još bogatiji, a siromašni pravo da budu još siromašniji“, kako to za DW slikovito opisuje politički analitičar Milan Nikolić. Birači pri tome nisu baš sigurni šta reč socijaldemokratija tačno znači, ali istraživanja pokazuju da sve ono što oni žele zapravo jesu socijaldemokratske ideje.

Socijaldemokratija na papiru

Srbija ima relativno veliki broj stranaka koje se pozivaju na socijademokratska načela, ili se socijaldemokratske ideje nalaze u njihovim zvaničnim političkim programima, međutim njihovo delovanje u realnom političkom životu često je daleko od onoga što su javne deklaracije. Dobar deo tih partija trenutno se nalazi u opoziciji, ili su van parlamenta, tako da je i njihov politički uticaj skroman.

Ako su u parlamentu, uglavnom je reč o strankama koje su deo vlasti, i praktično slede politiku najveće stranke u vladajućoj koaliciji. Možda su najbolji primer dve stranke koje su na papiru socijaldemokratske i koje su dugo godina bile na vlasti: Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka (DS) – kod kojih su se socijaldemokratska načela uglavnom zaustavila na stranačkim proglasima.

Korupcija diskredituje sve ideje

Dobar deo građana Srbije po svojim stavovima pripada toj socijaldemokratskoj opciji i to pre svega u ekonomskom smislu, objašnjava za DW politikolog Boban Stojanović.

„To otprilike znači da država ima izdvajanja za socijalne programe, da prikuplja doprinose za zdravstveno osiguranje, školstvo i slično, i sve te neke ideje koje su vezane za ekonomski aspekt socijaldemokratije. Ali, čini mi se da je ideja socijaldemokratije pre svega diskreditovana zbog visokog stepena korupcije u Srbiji“, naglašava Stojanović i dodaje:

„Ako se pogledaju dominantni politički akteri ranijih godina, a to su SPS i DS, osnovni utisak koji je ostao nakon njihovog boravka na vlasti jeste korupcija i pronevera novca, dok su građani ostali uskraćeni za bolje zdravstvo, obrazovanje i socijalne programe“.

Socijaldemokratska demagogija

Vlasti u Srbiji su, nakon 5. oktobra 2000. godine, uglavnom sprovodile neoliberalnu ekonomsku politiku. Takav pravac je nastavila i Srpska napredna stranka (SNS). Ali, i pored toga sadašnje vlasti su veoma spremne da se pokažu kao neko ko ima sluha i za socijalne probleme, kaže za DW Milan Nikolić:

„To je religijsko verovanje u moć tržišta, što pokazuju ekonomski i socijalni rezultati – u Srbiji je veoma visok nivo socijalne nejednakosti, možda najveći u Evropi. Njihova ekonomska politika nije socijaldemokratska, ali sa druge strane se svako malo obećavaju veće plate i penzije. Tu se sve svodi na demagogiju i populističke mere, ili o nekoj kampanji za izbore, i tu nema nikakve istinske socijaldemokratske politike: socijalne države, socijalne uključenosti, brige o mladima, bolesnima, hendikepiranima, feminističke politike, brige o ekologiji i životnoj sredini“, ističe Nikolić.

Neispunjena obećanja

Mnogi su skloni da politički poraz Demokratske stranke povežu sa propašću socijaldemokratske ideje u srpskoj politici, ali tu ponovo ne bi trebalo zaboraviti i negativan politički doprinos Socijalističke partije Srbije. Pitanje koje se nameće jeste koja je od te dve partije više kompromitovala socijaldemokratske ideje?

Dobar deo birača nije ni prepoznavao DS kao socijaldemokratsku stranku, kaže Boban Stojanović i primećuje da „DS nije izgubila izbore ili propala zato što je izneverila ideju socijaldemokratije, ili zato što su izneverili svoju ideološku poziciju, već prosto što nisu ispunili ono što su obećavali. A kod SPS socijaldemokratija postoji samo na papiru i u imenu stranke. Oni su već godinama manji partner u vlasti, i rade sve ono što odluči vladajuća partija, ne osvrćući se previše na to šta piše u njihovom sopstvenom stranačkom programu“, smatra Stojanović.

Milan Nikolić takođe ocenjuje „da DS nikada nije bila istinska socijaldemokratska stranka, da je ona to malo više pokušala da bude u vreme Borisa Tadića, ali da je i tada to bilo skromno i bez smelosti da se stranka ozbiljnije svrsta u istinske socijaldemokratske partije“. A što se tiče SPS Nikolić kaže „da su oni po svemu jedna desna nacionalistička stranka. Na toj Miloševićevoj tradiciji oni i dalje postoje na političkoj sceni, a u toj partiji čak i ne pričaju o tome, niti u njoj ima neke realne  socijaldemokratije“.

Bolji život u senci Kosova

Nacionalno pitanje je u Srbiji na neki način potisnulo neka druga politička i ekonomska pitanja, i tu bi negde trebalo i tražiti razloge za uslovno rečeno propast ili neuspeh socijaldemokratskih ideja.

Boban Stojanović se slaže da to jeste jedan od razloga, i ističe „kako je nacionalno pitanje zapravo isključivo vezano za pitanje Kosova, ali ono to nije potpuno preuzelo, jer su i dalje jako važne teme u kampanji i za biračke odluke taj neki socijalno- ekonomski aspekt. A tu dominira narativ lopovluka, i rasprave ko je više krao, da li su neki sve pokrali, i da li ovi više kradu od prethodnika – i taj narativ je zapravo diskreditovao sve ideje. U Srbiji se sve svodi na to da li ću ja bolje da živim, ko je kriv za to što živimo loše, i ko je pokrao narodne pare“, napominje Boban Stojanović.

Pitanje Kosova jeste skrenulo pažnju sa nekih pitanja, promenjena je percepcija građana, otišlo se udesno, i sve zajedno to jeste onemogućilo jedan istinski socijaldemokratski razvoj, smatra Milan Nikolić.

„Kad god su građani hteli da nešto urade na socijalnom ili sindikalnom planu, odmah se tu pojavljuju takozvane nacionalističke teme – nemojte sada da ljuljamo brod dok nam se otima Kosovo. Niko tu ne može ništa ozbiljno da uradi osim da se fingira nekakva borba za Kosovo, a da se istovremeno pune svoji džepovi“, zaključuje Milan Nikolić.