DW: Srbija pod lupom

U diskusiji pod naslovom Bezbednost u Jugoistočnoj Evropi: Dva koraka napred, jedan korak nazad? učestvovaće pored Vučića i Johanes Han, komesar EU za proširenje iz Austrije i predsednik Republike Kosovo* Hašim Tači – a vodiće je šef Minhenske konferencije Volfgang Išinger iz Nemačke. Očigledno je pitanje dijaloga između Beograda i Prištine u vezi sa Kosovom, visoko rangirana tema ove izuzetno značajne konferencije. Ali, ne samo to, već i razvoj celog regiona koji se na Zapadu rado i često naziva Zapadnim Balkanom.

To se vidi i po izveštaju Minhenske bezbednosne konferencije za 2019. koji je objavljen pre početka susreta i čiji je jedan odeljak posvećen Zapadnom Balkanu, a pored toga, Srbija se pojavljuje i u odeljku koji se bavi Istočnom Evropom.

Da vidimo prvo šta to o Zapadnom Balkanu (Albanija, BiH, Makedonija, Kosovo, Crna Gora i Srbija) mogu da saznaju zainteresovani političari, stručnjaci za bezbednost, donosioci odluka i mediji širom sveta, imajući u vidu da je izveštaj prošlogodišnje bezbednosne konferencije sa sajta preuzet – 40 000 puta.

Zapadni Balkan: Kad imaš ovakve prijatelje…

„Potpuna evroatlantska integracija Zapadnog Balkana neće se dogoditi uskoro – to je bila poruka samita EU-Zapadni Balkan 2018″ počinje ovaj odeljak pozivajući se na članak britanskog Gvardijana o samitu EU u Sofiji, objavljen 18. maja 2018.

„Lideri EU prepoznaju strateški značaj ovog komada koji nedostaje u slagalici Evrope. (Tu se ukazuje na članak DW na engleskom od 21. Juna 2003. o samitu EU u Solunu u kojem Britanac Kris Paten, tada Komesar EU za spoljne poslove, kaže da je – Balkan jedan od komada koji nedostaje u slagalici Evrope.) Međutim, nedostatak političkog i ekonomskog napretka u regionu, kao i zamor od proširenja unutar Evropske unije, na obe strane su umanjili veru u neizbežnost pristupanja EU.

Istovremeno, region je i dalje fragilan: U decembru 2018. Kosovo je – protivno želji NATO – odlučilo da osnuje svoju vojsku, na šta je Srbija odgovorila pretnjom oružanom intervencijom.

U Sarajevu su porasli strahovi od eskalacije etničkih tenzija od kako je srpski nacionalista Milorad Dodik osvojio mesto u predsedništvu zemlje.

A u međuvremenu, stanovništo Zapadnog Balkana izražava svoje nezadovoljstvo kako na protestima tako i okrećući leđa regionu – najviše odlaze mladi ljudi.

Rusija je stari, a Kina novi igrač u regionu

Negativni razvoj događaja na Zapadnom Balkanu se pojačava povećanjem uticaja drugih aktera, posebno Kine i Rusije. Rusija je tradicionalni igrač u regionu, ali sada posmatra Balkan kao ključni deo nove velike igre koji bi mogao da pomogne da se oslabi Evropska unija. Moskva je optužena da je koristila mere za destabilizaciju Zapadnog Balkana, uključujući aktivne napore za podsticanje etničkih sukoba i u cilju povećanja nezadovljstva Evropskom unijom – putem antizapadne propagande. Rusija je 2018. godine navodno pokušala da sabotira razvoj u regionu koji je prošle godine bio najviše ohrabrujući: sporazum između Grčke i Makedonije kojim se uklanjaju velike prepreke integraciji Makedonije u NATO i Evropsku uniju.

Najnoviji akter u regionalnoj igri moći je Kina. Sve države Zapadnog Balkana – osim Kosova – deo su Pekinške Inicijative novog Puta svile kroz format 16+1. Te zemlje su prihvatile preko potrebnu pomoć, trgovinu i investicije, koje se stalno povećavaju i koje su u nekim oblastima u direktnoj konkurenciji sa ekonomskim uticajem EU.“

Na priloženoj grafici se vidi da su realizovana ulaganja Kine u Srbiji najveća u celom regionu, 1662 miliona evra u periodu od 2013-2018, plus obećanih 850 miliona evra. U istom periodu su ulaganja u Crnu goru iznosila 796 miliona evra, u BiH 614, a u Makedoniju 574 miliona evra.

Interesantno je da grafika poredi i ulaganja EU za isti period, koja su u Srbiji sa 1809 miliona evra samo malo veća nego Kineska, dok su u BiH skoro duplo veća nego kineska – 1184 miliona evra. Pritom se vidi i da je Kina obećala da u BiH uloži dodatnih 2244 miliona evra – što bi značilo da bi time ukupne investicije Kine u ovom regionu bile najveće baš u Bosni i Hercegovini.

„Mada Peking podržava pristupanje regiona EU, njegove aktivnosti su izazvale sumnju u Evropskoj uniji da bi Kina svoj ekonomski značaj mogla da iskoristiti za političke profit. Pored toga, kineski projekti nisu uvek u skladu sa standardima EU u smislu održivosti ili transparentnosti. Kineski ekonomski uticaj takođe predstavlja rizik za region, posebno u smislu dugova, jer veliki deo investicija dolazi u obliku zajmova.“

Tu se odvojeno navodi da je Crna Gora zbog kredita u visini od 809 miliona evra za prvu trasu autoputa ka Srbiji enormno povećala zaduženost, što je povećalo sumnje da je Crna Gora možda žrtva pomenute kineske diplomatije koja se zove – zamka dugova.

Na priloženoj grafici se vidi da je kod Kine najviše zadužena Crna Gora (39 odsto spoljnog duga), zatim Makedonija (20 dosto), BiH (14 odsto), a najmanje Srbija – 12 odsto.

U izveštaju se iznose i drugi primeri uticaja Kine, pa se tako eksplicitno navodi uticaj na medije u Srbiji: „Komunistčka partija Kine promoviše pozitivnu sliku Kine jačajući saradnju državnih medija sa medijima u Srbiji, organizujući na primer zajedničke simpozijume. Mediji u Srbiji imaju takođe redovne kolumne Ksi Đinpinga.“

Takođe se navodi uticaj Kine u Makedoniji i drugim balkanskim zemaljma preko takozvanih trustova mozgova, konkretno CEEC Think Tank Networks.

„Evropska unija se nedavno osvrnula na rizike ovog razvoja. Početkom 2018. Evropska komisija je usvojila novu strategiju koja pojačano angažovanje u regionu smatra geostrateškom investicijim. NATO i EU se sada aktivno bore protiv ruske propagande, a Evropska unija je pokrenula niz projekata evropskog povezivanja koji će se takmičiti sa onima iz Kine. Predstojeća godina će dati neke naznake o tome da li i sam region još uvek veruje u evropsku budućnost.“

Tu se potom vide razultati anekte sprovedene jula prošle godine među stanovicima Zapadnog Balkana na pitanje – Šta mislite kada će vaša zemlja ući u EU – takodje grafički predstavljeni. Hiljadu ispitanika u svakoj od zemalja je moglo da bira između odgovora – 2020; 2025; 2030; Nikada; Ne znam.

Evo koji odgovori su dobili najviše glasova:

Kosovo: 43 odsto smatra da će ući 2020, a 20 odsto smatra da će to biti 2025.

Crna Gora: 40 odsto smatra da će ući 2025, dok 21 odsto ne zna.

Albanija: 37 odsto smatra da će to biti 2025, a 29 odsto je odgovorilo 2030.

Makedonija: 29 odsto smatra da će ući 2025, dok 23 odsto misli da će to biti beć 2020.

Srbija: 32 odsto smatra da neće nikada ući u EU dok je 26 odsto odgovorilo – ne znam..

BiH: 39 odsto smatra da nikada neće ući u EU, a 26 odsto da će to biti 2030.

Na sledećoj grafici gde nećemo ulaziiti u detalje, može da se vidi da kako su ti ispitanici odgovoril ina pitanje: Da li bi članstvo u EU bilo dobro ili loše za vašu zemlju?

Čak 84 građana Kosova i 83 građana Albanije smatra da bi to bilo dobro za njihovu zemlju. To tako misli i većina u Makedoniji (59%) i Crnoj Gori (53%), kao i 45 odsto građana BiH.

U Srbiji je najviše onih koji misle da to ne bi bilo ni dobro ni loše (39%), dok 29 odsto misili da bi to bilo dobro, a 22 odsto – da bi to bilo loše.

To znači da EU nigde ne vide pozitivnije nego u Albaniji i na Kosovu, dok se EU u Srbiji najgore kotira..

Srbi i Rusi slično razmišljaju o krizi u Ukrajini

U odeljku koji se bavi Istočnom Evropom Srbija se navodi kao jedna od država u kojiima je fondacija Fridrih Ebert vršila anketu koja se odnosi na osećaj mira, bezbednosti u Evropi. Anketirano je po hiljadu građana i u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Poljskoj, Letoniji i Ukrajini.

Najveća pažnja je posvećena sukobu u Ukrajini, pa su s tim u vezi ponuđena 3 stava s kojim se ispitanik potpuno ili delimično slaže, uopšte ili delimično ne slaže, ili pak ne zna odgovor.

Ispitanici iz Srbije su velikom većinom – 74 odsto – odgovorili da se slažu sa stavom – Ova kriza je unutrašanja stvar i treba je prepustiti Ukrajini. Slede Ukrajinici, njih 63 odsto kao i 64 ispitanih Rusa koji to takođe tako vide.

Nasuport tome, s tim se slaže samo 35 odsto Francuza i 40 odsto Nemaca – koji su u skoro identičnom broju rekli da su za misiju Plavih šlemova UN u Ukrajini. Pritom najviše protivnika Plavih šlemova u Ukrajini ima baš u Srbiji – 55 odsto, a zatim u Rusiji, 50 odsto.

A kada je reč o proširenju sankcija Rusiji zbog sukoba u Ukrajini – Srbija i Rusija odskaču i imaju identične stavove: 90 odsto ispitanika obe zemlje se tome protivi. U Nemačkoj se takođe velika većina – 75 odsto ispitanika protivi strožim sankcijama Rusiji. U Ukrajini ima najviše zagovrnika tih sankcija – ukupno 66 odsto, a sledi Poljska u kojoj je ukupno 62 odsto za proširenje sankcija Rusiji.

Srbija nema status u svetu koji zaslužuje

Sa konstatacijom – Smatram da moja država nema status u svetu koji zaslužuje – potpuno se slaže čak 65 odsto ispitanika iz Srbije. To je najveći procenat među svim zemljama koje su učestvovale u anekti i među svim odgovorima. Doda li se tome da je 20 odsto ispitanika iz Srbije odgovorilo – donekle se slažem, to je apsolutna većina – 85 odsto ispitanika koji smatraju da Srbija nema stauts u svetu koji zaslužuje. Sličan je rezultat iz Ukrajine – 74 odsto Ukrajinaca smatra da njihova država nema status u svetu koji zaslužuje. Sasvim suprotni su odgovori iz Nemačke u kojoj samo 27 odsto smatra da ta zemlja nema status koji zaslužuje i Francuske gde onih takvog mišljenja ima 33 odsto.

Mnogi podaci koji se navode u izveštaju, potiču iz nove studije pod naslovom Bezbenosni radar 2019. Alarm za buđenje Evrope! koju je je sačinila Regionalna kancelarija za saradnju i mir u Evropi sa sedištem u Beču, a pri fondaciji Fridirh Ebert, bliskoj Socijaldemorkatskoj partiji Nemačke. Iz te studije izdvajamo još neke interesantne podatke koji se međutim nisu našli u izveštaju Minhenske konferencije.

Tako recimo saznajmo da većina ispitanika u Srbiji (75%) smatra da druge države aktivno sprečavaju Srbiju da dosegne svoju pravu veličinu. Čak njih 91 odsto smatra da Srbija spada u evropsku kulturnu sferu i istovremeno 95 tih ispitanika smatra da Srbija ima jedinstvenu kulturu koju bi trebalo štititi više nego ikada. Radi poređenja: samo 63 odsto Francuza i 59 odsto Nemaca smatra da je njihovoj kulturi potrebna zaštita.

Mada, sudeći po prethodno navednim odgovorima građani Srbije misle da neće skoro ili nikada ući u EU, i da to ne bi ni bilo dobro za Srbiju – velika većina (75%) smatra da je EU veoma uticajna na međunarodnoj političkoj sceni i skoro isto toliko smatra uticajnim i NATO. Manje uticajnijim smatraju UN (66 odsto) dok za Evro-azijsku uniju nije čulo 21 odsto ispitanika u Srbiji a 51 odsto je smatraju uticajnom.

Srbi takođe smatraju da njihova država treba da poveća izdatke za vojsku i da bi trebalo da više sarađuje sa EU, ali i još više sa Rusijom. Istovremeno širenje NATO prema istoku se smatra pretnjom za mir u Evropi – u jednakoj meri kao i SAD.

Spoljna politika Srbije, piše u ovoj studiji koja se poziva na mišljenje stručnjaka – je balansiranje između četiri stuba: SAD i EU na jednoj strani i Kine i Rusije na drugoj strani. Među najvažnije spoljnopolitičke ciljeve spada ulazak u EU, neulazak u NATO, i rad protiv priznavanja Kosova.

Inače, pravo na otcepljenje etničkih grupa i delova zemlje ne nailazi na veliko odobravanje ni u jednoj zemlji u kojoj je vođena anketa. U Srbiji je ono najmanje (26 %) slično je u Ukrajini i Letoniji (27%), u Nemačkoj (30%) dok je najveće u Poljskoj (42 %).