DW: Stilske vežbe Aleksandra Vučića

Samom Vučiću je gluma olakšana, jer je jednovremeno režiser, snimatelj, scenarista, dramaturg, kostimograf i producent koji svoje predstave plasira u veoma kontrolisanom okruženju, ocenjuje danas Dojče vele (DW).

O tehnici vladavine Aleksandra Vučića već su po novinskim stranicama ispisani tomovi, pa ipak partijsko zapošljavanje, kontrola medija, namešteni tenderi, mafijaške metode i nabildovani tipovi, nisu dovoljni da objasne njegovo i petogodišnje držanje naprednjaka na pedesetak odsto podrške, ukazuje DW.

U tekstu „Stilske vežbe Aleksandra Vučića“, nemački radio na svom portalu objašnjava da deo poena otpada na sam Vučićev nastup, ne na to šta, već kako priča i kidnapuje svaki šou za sebe, kako dodiruje naočare, uzdiše i zastajkuje, kada viče, a kada je tih.

Možda zvuči suludo, ali to jeste jedan vid harizme – ta reč podrazumeva privlačnost nastupa neke osobe, smatra DW.

Da bi drama bila zanimljiva, mora u sebi da ima sukob. Da bi neko bio junak te drame mora da ima neprijatelja i bori se protiv njega, ističe za DW rediteljka i scenaristkinja Staša Koprivica.

To što političke neistomišljenike izbegava u širokom luku, Vučić lako razrešava – obračunava se sa odsutnim, neretko zamišljenim neprijateljem, ocenila je ona.

Time što antagonizuje svog prisutnog ili zamišljenog sagovornika, Vučić navodi publiku da počne da navija, da se emocionalno uključi u priču i izabere stranu – htela to ili ne, objasnila je Koprivica.

Da ste prošle sedmice u Srbiju pali sa Marsa i odmah pogledali intervju urednice Insajdera Brankice Stanković sa Vučićem, zar ne biste pomislili „zašto ova nametljiva žena napada gospodina?“, ukazuje Dojče vele.

To se ima zahvaliti „sofističkom arsenalu“, ocenio je bloger i marketinški stručnjak Mihailo Tešić.

Ako ga malko priklještite, Vučić se izvinjava, često sarkastično, čime implicira da je sagovornik nepotrebno pregrub i stavlja se u ulogu žrtve i underdoga, rekao je Tešić i istakao: „Ukratko, pasivna agresija odvrnuta na maksimum“.

Slično podelu uloga vidi i Staša Koprivica – Vučić nikada ne napada prvi, nego uvek iz kontre.

Još jedan od načina da pridobije gledaoca jeste i insistiranje na pokazivanju krhke ljudskosti, rekla je Koprivica.

On ne beži od javnog izliva emocija, naprotiv, insistira na tome. Briše znoj kada je nervozan, masira čelo kada je umoran, plače kada je potresen. Tako nam pokazuje da nije nikakav natčovek, on nije samo funkcija koju vrši, on je jedan od nas, rekla je Koprivica.

A, kako bi nama bilo da smo na njegovom mestu? Kako bi nama bilo da trpimo takve i tolike pritiske, upitala je Koprivica i primetila da se šef SNS „svim sagovornicima obraća ličnim imenom i sa mnogo razumevanja, iako je, eto, tužan što zauzvrat on sam to razumevanje ne dobija“.

Vučić koristi podatke kao oružje, ukazuje Koprivica, zasuće vas njima sve dok vas fakti ne preplave i ne prestanete da primećujete šta od svega toga ima smisla, a šta ne.

Vučić pazi da u govoru pokazuje ljudskost, dodaje Tešić, „jer zaboga on greši, on nije siguran, on uči“.

I u prepodobnoj fazi i kada pređe u napad, Vučić rabi šibicarske fazone kojima dovodi sagovornika u televizijskoj emisiji ili novinare na konferenciji za štampu u nezavidan položaj, smatra Tešić.

Deklamuje i pravi dramske pauze, što je stari trik za iskazivanje dominacije, verbalno teranje drugih da čekaju na govornika, analizirao je Tešić.

Predsednik emituje skromnost, ali odlučnost, emotivnost i čvrstinu. I to je ono što savršeno rezonuje sa prosečnim glasačem, navode sagovornici DW.

Kada je neko baš uporan, a takvi tu i tamo znaju da banu na konferenciju za novinare i poremete idilu sa nameštenim pitanjima, kada dakle ne prođe ni glumljenje žrtve, ni zamena teza, kada se na citat ranijeg obećanja ili izjave ne može reći da je istrgnuto iz konteksta, tada Vučić prelazi na ultimativni manevar, dodaje Tešić.

Srpski predsednik koristi varijacije poput: „A je l’ može kod Vuka Jeremića/Saše Jankovića; A nije Vam smetalo kada je pod Tadićem…“

To mu je uglavnom šlagvort da pređe u odlučan stav, kad koristi prvo lice množine i daje obećanja – pazeći da ne obećava pozitivno, nego da čvrsto i samouvereno tvrdi kako nešto neće dozvoliti i kako nešto neće proći, naveo je kao primer Tešić.

I tu se vraćamo na početak, piše Dojče vele, svaka kritika koja bi raskrinkala glavnog glumca te otužne predstave dopire samo do onih kojima je već sve jasno.

Novinari koji dokazano nisu spremni da u predstavi budu tek inventar retko se pripuštaju blizu pozorišnog prvaka, pa i tada samo kao ilustracija da on od sučeljavanja tobože ne beži, navodi se u tekstu.

Vučiću nenaklonjena javnost je podeljena – dok deo žudi za nekakvom serijom televizijskih duela sa liderima opozicije, a nema dokaza da bi se iko od njih dobro proveo u tom duelu, drugi misle da Vučića treba ignorisati i uporno ponavljati istinu, piše Dojče vele.