Džambazi: Kosovo će morati da osnuje ZSO, ukidanje dinara posledica nesprovođenja Ohridskog sporazuma

Politički analitičar Visar Džambazi kaže za N1 da je potpisivanje sporazuma predstavljalo korak napred, ali da je problem bio u tome što je očekivani ishod izostao.

„Nije došlo do implementacije tog sporazuma i javio se veliki broj problema“, navodi Džambazi.

Ističe da, prema odredbama Sporazuma i aneksu o sprovođenju postoje jasne smernice šta koja strana treba da uradi.

„Jedna odredba se tiče samouprave za kosovske Srbe, a to je drugi izraz za Zajednicu srpskih opština. To je dogovoreno 2013. i trebalo je da kosovska strana sprovede do 2015. godine. Novi Ohridski sporazum ima odredbe o razmeni diplomatskih misija, priznanju pasoša, tih veoma konkretnih stvari vezanih za normalizaciju odnosa. Međutim, u pogledu drugih pitanja, recimo valute, odnosno dinara, to je nešto novo što se skoro desilo. Rekao bih da se to desilo kao posledica nesprovođenja Ohridskog sporazuma. Mislim da je odgovornost na EU. U jednom članu sporazuma se kaže da će EU organizovati zajedničku komisiju, koja će nadzirati implementaciju sporazuma u roku od 30 dana, ali to se nikad nije desilo“, objašnjava analitičar.

Sagovornik N1 navodi da je, dve nedelje pošto je sporazum postignut, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da neće prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjem nacijama, iako u članu 4 piše da se Srbija neće suprotstavljati članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

„Kosovo je to iskoristilo da krene da sprovodi svoj suverenitiet na severu Kosova. Te politike se rade bez koordinacije sa međunarodnom zajednicom, uključujući i zapadne saveznike, i to je izazvalo tenzije između Kosova i međunarodne zajednice. Te politike kosovski Srbi često vide kao neprijateljske prema sebi i vlada Kosova koristi svaku priliku da pokuša da sprovede svoj suverenitet na severu i kaže da poštuje vladavinu prava“, kaže Džambazi.
Evro nije zvanična valuta

Kako dodaje, prema Ustavu Kosova, evro nije zvanična valuta, iako postoji jedna, Ustav ne kaže koja je to zvanična valuta na Kosovu.

„Glavna kritika koja se čuje je da kosovska vlada to čini bez konsultovanja međunarodne zajednice, bez sastanaka sa srpskim civilnim sektorom, i da donosi važne odluke koje pogađaju dobrobit srpske zajednice na Kosovu. Dakle, radi se o penzijama, platama, zdravstvu, prosveti i ljudima koji imaju određeni hendikep. Imaju velike teškoće da dođu do novca. Međunarodna zajednica kaže da je težak način na koji se donosi takva odluka i stvara dodatne probleme za kosovske Srbe“, ističe.

Brojni su, kaže, faktori zbog kojih je Kurti doneo odluku o ukidanju dinara.

„Jedan od njih je nesprovođenje Ohridskog sporazuma. Drugi bi mogao da bude, sa tačke gledišta Kosova, da Zapad pokušava da ima niže standarde za Srbiju, a više za Kosovo i ostale zemlje Zapadnog Balkana. Pokušavaju da drže Srbiju dalje od ruskog uticaja i da je približe EU. Korišćenje te politike na Zapadnom Balkanu kosovska strana smatra nepravičnim. Treći faktor ima veze sa politikama Pokreta samoporedeljenje koji želi da sprovede suverenitet i zaštitu granica Kosova i uskoro, za nekoliko meseci imaćemo nove izbore. Mislim da sadašnja vlast igra na kartu tih izbora“, navodi sagovornik N1.
Vraćanje zemljišta manastiru Dečani

Odluka Prištine da sprovede sudsku presudu da se manastiru Dečani vrati zemljište Džambazi ocenjuje kao korak napred ka približavanju Kosova Savetu Evrope.

„Odluka Ustavnog suda Kosova je doneta 2016. godine, ali Kosovo tu odluku nije sprovelo. Sada Kosovo čeka da postane članica Saveta Evrope, a jedan od preduslova za napredovanje na tom putu je sprovođenje odluke Suda u vezi sa zemljištem manastira Dečani. Mislim da je sada Kosovu otvoren, ili makar olakšan put u članstvo Saveta Evrope“, ističe on.

Glavna izvestiteljka za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani navela je za N1 da postoji dugačak spisak nerešenih predmeta koji su vezani za demokratiju i ljudska prava na Kosovu, pre svega misleći na Srbe, i da će Kosovo biti pod jednom vrstom monitoringa ukoliko dođe do ulaska u Savet Evrope. Džambazi navodi da će Kosovo morati da pokaže da je spremno da štiti ljudska prava.
N1

„Definitivno postoje smernice koje svaka zemlja mora da poštuje ukoliko želi da bude članica Saveta Evrope, u smislu sprovođenja tih preduslova. Mislim da je odluka Ustavnog suda u vezi sa zemljištem manastira Dečani bila jedna od najvažnijih odluka. To je mesto kulture baštine koji je pod zaštitom UNESKO-a. To je bio važan i veliki korak na implementaciji i ispunjavanju tih preduslova. To ne znači da će Kosovo postati članica Saveta Evrope, ali mislim da je to veliki korak, Kosovo će morati da pokaže da je spremno da sprovodi odluke vezane za vladavinu prava i da štiti ljudska prava, a posebno prava srpske zajednice“, kaže sagovornik N1.
Pitanje Zajednice srpskih opština

Govoreći o Zajednici srpskih opština, Džambazi navodi da nije siguran da bi njeno osnivanje rešilo zastoj koji trenutno postoji između Kosova i Srbije.

„Ali sam siguran da će osnivanje ZSO biti dobar korak napred. Odluka u vezi sa Dečanima ili osnivanjem ZSO će definitivno poboljšati odnose između Kosova i Srbije. Sporazum o osnivanju ZSO donet je i dogovoren pre više od 10 godina, a 2015. strane su se dogovorile oko toga kako bi trebalo da izgleda ZSO. A onda je Ustavni sud Kosova rekao da ti opšti principi iz 2015. nisu u potpunosti u skladu sa Ustavom. Međutim, piše da Kosovo mora da sprovede sporazum iz 2013. Kosovo će morati da sprovede taj sporazum. Možda će doneti novi Statut, zajedno sa Srbijom, EU i SAD. Iako u Ohridskom sporazumu ne stoji Zajednica srpskih opština, ali se koristi izraz „samoupravljanje“, što bi moglo da podrazumeva baš ZSO“, objašnjava on.

Džambazi dodaje da je u prošlosti Kosovo ratifikovalo taj sporazum, pristalo na međunarodnom planu na to.

„Imamo odluku Ustavnog suda koje poziva na sprovođenje sporazuma iz 2013. godine, tako da će Kosovo pre ili kasnije morati da osnuje zajednicu, ali kosovske vlasti to sada koriste za neke političke ciljeve, da dobiju nešto zauzvrat i da budu sigurni da će Srbija nastaviti na putu normalizacije odnosa“, ističe.

Mladi ljudi, kaže sagovornik N1, posmatraju odnos Beograda i Prištine kako vreme prolazi, i svesni su da će ishod tog procesa biti veoma važan za Kosovo i za narod koji živi na Kosovu.

„Važno je za ljude koji tamo žive, jer bi to bi trebalo da pokaže da li su obe strane spremne da idu napred ili će se samo javljati novi probleme koji će dalje produbiti jaz između dve zajednice“, poručuje analitičar Visar Džambazi.