Džefri Pajat o iskopavanju litijuma u Srbiji: Da li će rudnika biti treba da odluči narod, SAD podržavaju stav vlasti

Dodao je i da zapadne zemlje traže alternativu u snabdevanju litijumom, jer u velikoj meri zavise od Kine. Pajat je odgovorio i na tvrdnje iz Moskve da Zapad ruši vlast u Srbiji kroz proteste protiv litijuma i istakao da je situacija suprotna – da Amerika podržava vlast u Srbiji u vezi sa projektom „Jadar“ i Rio Tinto.

Glas Amerike: Gospodine Pajat, više puta ste iskazali podršku projektu „Jadar“ u Srbiji. Zbog čega je taj projekat važan za SAD?

Pajat: Ovo je važan projekat za SAD iz nekoliko razloga. Najpre, to je prilika da se prodube veze između EU i Srbije, što je cilj američke politike već godinama. Takođe, važan je deo našeg partnerstva sa EU kako bismo ubrzali energetsku tranziciju i kako bismo proizveli velike količine ključnih minerala potrebnih za ispunjenje cilja koji svi želimo – a to je smanjenje emisija ugljen-dioksida u našim ekonomijama.

Glas Amerike: Kažete da je ovo pitanje važno zbog jačanja veza Srbije i EU, ali da li je važno za Srbiju?

Pajat: O tome treba da odluči narod u Srbiji. Moje mišljenje je da je ovo generacijska prilika za Srbiju da se postavi na lidersku poziciju u industriji koja će biti jako, jako važna u budućoj konkuretnosti u SAD, Evropi i izvan. Svi mi smo isuviše zavisni od jedne zemlje – Kine, koja kontroliše veliki deo rudarenja i prerade ovih energetskih minerala. Postoji sistematski pokušaj u EU, SAD da diversifikuju lanac snabdevanja. Pitanje odakle će ta diversifikacija da dođe je i dalje otvoreno. Ali Srbija, zbog svoje geologije, ima jedinstvenu priliku da igra globalno značajnu ulogu u tom procesu.

Glas Amerike: Da li je Americi potreban litijum iz Srbije kako bi smanjilla zavisnost od Kine?

Pajat: Prvo, treba nam drastično povećanje ovih minerala da bismo ispunili klimatske ciljeve. Na primer, do 2040. godine moramo da povećamo globalne zalihe litijuma 42 puta, kako bismo radili po planu energetske tranzicije. Razvijaćemo litijum gde god ga nađemo. U Americi imamo nekoliko novih tekućih projekata, Sekretarijat za energetiku se provizorno obavezao da uloži dve milijarde dolara u postrojenje za preradu litijuma u Nevadi. Pre nekoliko nedelja sam bio u Belo Horizonteu, u Brazilu, gde sam razgovarao sa predstavnicima američke kompanije koja tamo radi na popunjavanju brazilskih rezervi. Pričamo o tome širom sveta, ali desilo se da su u Evropi, u Srbiji pronađene jedne od najboljih rezervi litijuma.

Glas Amerike: U SAD radi jedan rudnik litijuma, u Nevadi, ali postoji još nalazišta u toj državi, Severnoj Karolini, Kaliforniji. Ako je litijum toliko potreban, zašto se ne kopa ovde?

Pajat: Kopamo, pomenuli ste Nevadu. Vidite, SAD imaju dugačku istoriju rudarenja, baš kao i Srbija. Pomenuli smo Kaliforniju, cela ekonomska priča te države počinje rudarstvom i zlatnom groznicom. Kalifornija sada predvodi put vađenja litijuma iz slane vode. Moramo da iskoristimo svaku priliku koju imamo pred sobom. Ali, želim da budem veoma, veoma jasan: o tome kako Srbija razvija svoje resurse treba da odluči narod u Srbiji. Ja sam ovde da vam kažem da, sa američkog stanovišta, vidimo generacijsku priliku za Srbiju da zauzme lidersku poziciju, ne samo u rudarenju litijuma. Moramo da razvijemo i preradu ovih minerala i damo dodatu vrednost. Evropa, kao i SAD, kreće se brzo ka elektrifikaciji saobraćaja i potrebno nam je mnogo više minerala za baterije, ali su nam potrebne i baterije, ćelije, proizvodnja automobila. U svemu tome Srbija može da ima značajnu ulogu, posebno u evropskom lancu snabdevanja.

Glas Amerike: U Evropi ima nekoliko projekata litijuma, ali još niko nije počeo rudarenje. Kritičari projekta „Jadar“ kažu da je uloga Srbije da bude „rudarska kolonija za bogate zemlje“. Kako Vi to vidite?

Pajat: Odgovor je da Srbija treba da počne sa proizvodnjom vrednijih stvari, to je ono što pokušavamo da radimo i ovde u SAD, i tu se naši interesi poklapaju. Jer sad imate situaciju da se litijum iz zemalja kao što je Brazil stavlja na brodove i šalje u Kinu na preradu. I to nije održivo rešenje u pogledu energetske održivosti, niti ekonomskog razvoja.

Glas Amerike: Mnogi u Srbiji, sa raznih strana političkog spektra, protive se kopanju litijuma zbog zabrinutosti za životnu sredinu. Sa jedne strane, Rio Tinto je imao slučajeve zagađenja životne sredine usled rudarenja, sa druge strane vlasti u Srbiji su pokazale da ne mogu uvek da nateraju strane investitore na poštovanje ekoloških propisa. Imajući sve to u vidu, zašto mislite da je ovo „generacijska prilika“ za Srbiju?

Pajat: Da počnem sa industrijom rudarenja, jer to je globalno pitanje, i mi radimo na tome ovde u SAD – kako da razvijemo tehnologije rudarenja koje više čuvaju okolinu, lokalne zajednice…Nećemo moći da ispunimo svoje energetske ciljeve ako ne povećamo količine ovih materijala, a to moramo da radimo na najodrživiji mogući način. Zato i naglavašamo visoke standarde. Takođe sam uveren u jednu stvar: da će zapadna kompanija poput Rio Tinta, koja je predmet revizije svojih akcionara, koja mora da se uskladi sa propisima na svim tržištima na kojima radi, imati mnogo više standarde nego kompanija iz Kine, ili neki drugi netransparentni akter. A naročito jer je povezana sa velikim evropskim proizvođačima automobila – čije je najveće bogatstvo upravo njihov brend. Jel mislite da će Mercedes da „zagadi“ svoj brend koristeći resurs koji nije proizveden na održiv način? Ja ne mislim da hoće, jer su uložili isuviše novca u negovanje tog brenda.

Glas Amerike: Kako komentarišete optužbe iz Rusije da Zapad, kroz proteste protiv Rio Tinta, želi da destabilizuje situaciju i sruši vlast u Srbiji?

Pajat: To je potpuno besmisleno. Mnogo stvari u ruskom ratu informacijama je odsečeno od činjenica, od stvarnosti. Posmatram to već deceniju i po. Mi podržavamo vlast u Srbiji i njenu poziciju u ovom projektu. Zašto bismo, zaboga, onda bili zainteresovani da negujemo opoziciju? Jasno je da postoji samo jedna zemlja koja je zainteresovana da drži Srbiju ranjivom i zavisnom. I poslednji put kad sam proveravao, to je bila Ruska Federacija.